УНС вести
26. 10. 2017.
Шта је Љиљана Смајловић у име УНС-а предложила Министарству културе
“УНС предлаже да минимални износ средстава који треба да у буџетима буде издвојен за пројектно суфинансирање износи два одсто буџета локалне заједнице, а да једино у већим градовима буде могућ и мањи износ”, један је од предлога које је Љиљана Смајловић као представница УНС-а у Радној групи за израду Медијске стратегије упутила Министарству културе и информисања.
Предлози УНС-а састављени су на захтев Министарства, које је од свих чланова Радне групе затражило да у писменом облику доставе прилоге организација које представљају у Радној групи за израду Медијске стратегије.
Љиљана Смајловић 13. октобра поднела је оставку на чланство у Радној групи за израду Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2023. године, са образложењем да је реч о личном протесту због именовања новог државног секретара за информисање, који је изјавио да жене не треба бирати за председнице, „мушкарац мора да води кућу“ и да се жене „нису доказале“ на важним државним пословима.
УНС је 19. октобра обавестио Министарство да је Управа одлучила да се УНС повуче из Радне групе до избора новог државног секретара за информисање, из разлога наведених у образложењу оставке чланице Радне групе која је представљала УНС.
Пре оставке, Љиљана Смајловић је Министарству упутила предлоге УНС-а шта би требало да садржи текст Медијске стратегије. Текст упућен Министарству преносимо у целости.
Предлози Удружења новинара Србије
Пред усвајање Закона о јавном информисању и медијима УНС је посебно истицао следеће недостатке:
1. Држава се, након изласка из власништва у медијима, обавезала да ће преко пројектног суфинансирања подржавати јавни интерес у медијској сфери. Међутим, Законом није прописана обавеза расписивања конкурса за пројектно суфинансирање медија, односно није предвиђена казна за старешине на свим нивоима власти уколико не распишу конкурсе, а није утврђен ни минималан износ средстава који треба да у буџетима буде издвојен за те намене. Нису предвиђени ни рокови (oбвезан календар) за расписивање конкурса за пројектно суфинансирање медија.
УНС предлаже да минимални износ средстава буде два одсто буџета локалне заједнице, а да једино у већим градовима буде могућ и мањи износ.
УНС предлаже да се уведе обавеза по којој би конкурси били расписани и средства додељена благовремено. Новац за пројекте Министарства културе и информисања и Покрајинског секретаријата би требало да буде додељен медијима у прва два месеца текуће године, а конкурси расписани и окончани у последњем кварталу претходне године. Рок за расписивање конкурса код локалних самоуправа био би 15. јануар текуће године, а медијима средства уплаћена до 15. априла текуће године.
2. Закон је прописао обавезу власти (предвиђена је и новчана казна за неизвршавање) да Агенцији за привредне регистре (АПР) достави податке о износу средстава које је преко конкурса доделила неком медију, али таква обавеза не постоји када су у питању страни или домаћи донатори. УНС сматра да и тај вид финансирања медија мора да буде транспарентан.
3. Поред осталих, и УНС је предлагао да издавачи медија имају обавезу да једанпут годишње АПР-у доставе назив агенције или фирме од којих имају маркетиншке приходе који чине више од 10 одсто њихових годишњих прихода. УНС сматра да би било добро прописати обавезу државних органа (можда и јавних предузећа) да огласни простор у медијима купују без посредника.
4. УНС и ове године подржава предлоге да се законом забрани да оф шор компаније буду оснивачи медија односно да оснивачи медија не могу бити повезана правна лица са фирмама које послују у пореским рајевима.
5. Пројектно суфинансирање медија (посебно у општинама и градовима) пало је на испиту када је у питању избор комисија које расподељују новац за производњу медијског садржаја. Брзо по доношењу медијских закона, локалне власти али и новинарске и медијске организације уочиле су слободан простор за манипулисање при формирању комисија. Потребно је деловати у два правца како би се убудуће смањиле злоупотребе у расподели новца пореских обвезника за остваривање јавног интереса.
Најпре треба законом прописати да у комисије могу бити бирани искључиво представници репрезентативних новинарских и медијских организација. То значи да би новинарске организације које дају представнике морале да постоје најмање три године и да имају најмање 500 чланова, док би репрезентативне медијске асоцијације морале да окупљају најмање 30 (алтернатива 50) издавача медија. Требало би законом предвидети постојање тела (комисија за репрезентативност) које би удружењима и асоцијацијама потврђивало да испуњавају наведене услове (500 чланова и 30 или 50 медија). Та комисија не би требало да буде државна него да има јавно овлашћење за свој рад или да функционише на принципу саморегулације.
Стратегијом треба одредити критеријуме које треба да испуни и особа која као медијски стручњак, уз представнике новинарских и медијских удружења, учествује у одлучивању у комисијама за пројектно суфинансирање медија.
Друго, процес пројектног суфинансирања требало би да има бољи начин одлучивања о жалбама учесника на конкурсима. Можда би Министарство културе или Министарство државне управе и локалне самоуправе у првом степену требало да имају право одлучивања по жалбама учесника на конкурсима, или управни надзор који би због могућности изрицања казни старешинама локалних самоуправа деловао као механизам одвраћања од злоупотреба у пројектном суфинансирању.
6. Преко је потребно прописати обавезу оцењивања финансираних пројеката на свим нивоима власти. Тај посао не би требало да раде исте комисије које су одлучивале на конкурсима.
Право на пројектно суфинансирање не би требало да имају штампани медији који не признају надлежност Савета за штампу или одбијају да штампају одлуке Комисије за жалбе овог саморегулаторног тела. Независне комисије које оцењују пројекте морају код одлучивања да узимају у обзир и приврженост учесника конкурса поштовању етичких стандарда.
Као и одлуке судова на штету медија, мере Рем-а и Савета за штампу по садашњим прописима треба да се узимају у обзир код додељивања новца медијима, Стратегијом такође треба предвидети да издавачи медија у којима су запослени синдикално организовани имају, под истим условима, предност код одлучивања о пројектном суфинансирању. Стратегијом као један од циљева треба навести закључивање гранског колективног уговора за новинаре и медијске раднике. Новинарство мора да се третира као јавно добро.
7. Треба предвидети новчане казне за старешине на свим нивоима власти које користе своја овлашћења за дискриминацију медија као на пример: непозивање појединих медија на догађаје посебно ако су од јавног значаја, непуштање новинарских екипа на догађаје, одбијање акредитација без образложења заснованих на аргументима. У Закону о јавном информисању и медијима такви поступци представљају недозвољено понашање али за њих нису предвиђене никакве казне.
Кад је реч о питањима која нису уређена прописима, УНС предлаже да се законом уреди питање тзв. функционерске кампање. Наиме, уобичајена је пракса да функционери који су на власти када распишу изборе користе све ресурсе власти за изборну кампању, што прописима треба ограничити. УНС предлаже преузимање британског прописа под надимком пурдах (по речи вео или завеса, на урду језику). Пропис забрањује владиним или локалним чиновницима да шест седмица уочи избора користе јавна средства за било коју активност која би могла да доведе у питање њихову политичку непристрасност. То значи и забрану објављивања садржаја којим је, макар и делимично, циљ да утичу на јавну подршку било којој политичкој партији. То се односи и на покретање или најављивање нових великих државних пројеката, закона, отварање нових фабрика итд.
УНС такође предлаже да се одредбе Правилника РЕМ-а о заштити људских права у области пружања медијских услуга, чланови од 4. до 19, пренесу у одговарајући закон како би се обезбедило да сви електронски медији поштују етичка правила.
И коначно, али не најмање важно, УНС тражи да се Влада Србије у медијској стратегији обавеже да ће направити пакет посебних подстицајних мера за подршку медијима који излазе на ћирилици или који користе ћирилицу у свом програму.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.