Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Да ли за кабловске операторе национални канали треба да буду бесплатни?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

23. 08. 2017.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

Да ли за кабловске операторе национални канали треба да буду бесплатни?

Ни скоро двадесет дана од искључења телевизија Б92, Прва и Хепи из понуде кабловског оператора КДС Радијус Вектор који је њихове програме заменио програмима Н1, Гранд 1 и Гранд 2, њихов повратак у програмски пакет овог оператора се не назире.

Једино што смо из саопштења обе стране могли да сазнамо је да је Радијус Вектор, у складу са Законом о електронским медијима и захтевом РЕМ-а, пре него што је искључио из програма ТВ Б92, Прву и Хепи, тражио сагласност за преношење њихових програма, али је није добио јер су ове телевизије тражиле новчану надокнаду. 

Телевизије су у саопштењу навеле да емитовање без накнаде домаћим емитерима представља њихову „безобзирну дискриминацију и довођење у неравноправан положај са страним каналима“ којима оператори плаћају пренос медијског садржаја.

Медији у Србији плаћају дозволе и накнаде за емитовање медијског садржаја који производе и, наравно, производњу медијског садржаја. Тај програм је преко антенског система грађанима бесплатан. С друге стране, ТВ Б92, Прва и Хепи сматрају да кабловским операторима не треба да припадне сва зарада од продаје пакета услуга у којима је и медијски садржај ових телевизија јер у њега оператори нису уложили ни динар.

Закон о електронским медијима ову област не регулише прецизно, па оставља празан простор за тумачење да ли емитери имају право да за емитовање својих садржаја траже новчану надонаду од оператора, као и да ли су оператори обавезни да у својим понудама имају и програме телевизија са националном фреквенцијом.

Чланом 100 Закона о електронским медијима прописана је обавеза кабловских оператора да “без накнаде“ преносе програме само јавних медијских сервиса.

Осим јавних сервиса, други емитери са националном фреквенцијом нису обухваћени овом одредбом Закона, па из тога произилази да кабловски оператори нису обавезни да њихове програме преносе, али и да национални емитери нису дужни да операторима свој садржај дају бесплатно.

Адвокат, стручњак за медијско и телекомуникационо право Милош Стојковић каже за сајт УНС-а да је апсолутно легитимно да произвођачи медијског садржаја за право преноса својих програма траже накнаду.

„На произвођачу медијског садржаја је да одлучи да ли ће свој програм дати кабловском оператору и да ли ће га дати беспатно или не“, каже Стојковић.

„Нигде у прописима, Закону о електронским медијима или прописима РЕМ-а није предвиђено да они морају да дају своје садржаје операторима, а камоли бесплатно“, каже Стојковић.

Ипак, како наводи, ни оператори немају обавезу да ове канале преносе.

„Законом о електронским медијима прописано је да оператори морају да траже сагласност за пренос медијског садржаја, због поштовања ауторских права, али не и да имају обавезу да преносе програме националних телевизија. Закон о електронским медијима прави разлику између земаљског емитовања и других видова преноса (ИПТВ, кабл, сателит - ДТХ). Зaто настаје неразумевање. Националне телевизије у каблу имају потпуно исти третман као и било која друга телевизија која се емитује путем кабла (тако на пример све националне телевизије морају да прибаве посебне дозволе за кабл иако имају дозволе за земаљско емитовање). На крају, кабловски оператори имају само законску обавезу да бесплатно преносе програм јавних медијских сервиса“, каже Стојковић.

Он подсећа да у Закону постоји и одредба којом се предвиђа да РЕМ треба да најмање једном у три године направи листу телевизијских и радио програма који на националном, покрајинском или ужем географском подручју остварују јавни интерес у области јавног информисања и које би оператори дистрибуције медијског садржаја били обавезни да преносе. 

„Обавеза преноса програма одређених канала, такозвани 'must carry', први пут је у Србији прописана Законом о електронским комуникацијама 2010. године. До сада је РЕМ одлуке о томе доносио ad hoc и углавном за локалне медије које су оператори без оправданог разлога искључивали из своје мреже. Ипак, ни наши ни европски прописи не одређују да ’must carry’ мора бити бесплатан“, каже Стојковић.

Он додаје да РЕМ до сада још увек није направио ову листу, али да није сигуран ни да ли би требало да сви национални канали буду уврштени у њу.

„По Закону, ови канали могу да буду увршћени на ту листу, али само ако су испуњени услови: претежан број корисника на неком подручју користи услуге конкретног оператора и да је мера неопходна да се оствари јавни интерес и да се заштити медијски плурализам. Питање је да ли би све националне телевизије испуниле услове који се односе на остваривање јавног интереса. Притом, не треба заборавити да је основна логика 'must carry' заштита медија од самовољног понашања оператора, а не заштита оператора од медија“, каже Стојковић.

Он истиче да решење овог проблема види у раду на новој Медијској стратегији тј. одређивању правца у којем ће се регулатива кретати, као и политика које ће важити за  операторе и пружаоце медијских услуга.

„Проблем није лако решив, држава мора да одреди стратешки правац, али то мора да уради опрезно како не би уништила тржиште, јер на тржишту функционишу и медији и оператори. Тек када се, преко Медијске стратегије, стратешки определи, држава треба да почне да ради на измени Закона о електронским медијима. Можда је законодавац, овако опширним ставовима у Закону заправо желео да ову област препусти тржишту и да се просто не меша у то“, рекао је Стојковић.

И проф. др Станко Црнобрња сматра да је проблем настао јер Закон није регулисао ову област. Он за УНС каже да наши медијски закони за стварношћу заостају 25 до 30 година.

„Област кабловских телевизија код нас није регулисана и зато имамо хаос и анархију на тржишту. Ово је директна последица тога што је овај проблем ван закона, па се овакви и слични проблеми форумски решавају. Две стране се јавно препуцавају и траже да им неко реши проблем. Ко да им то реши? Нико се од надлежних не оглашава јер област није регулисана Законом“, рекао је Црнобрња УНС-у.

Он сматра да се Закон о електронским медијима апсолутно мора променити.

„Није ово једини проблем, знамо сви да постоји и проблем са прекограничним емитовањем. Неопходно је озбиљно приступити ревизији Закона“, каже Црнобрња. 

На телефон Радијус Вектора данима се нико не јавља.

На сајту овог оператора стоји порука да би ТВ Б92, Прва и Хепи за њих требало да буду бесплатни: „Обавештавамо вас да је, због једностране одлуке емитера да уведу наплату својих ТВ канала ка корисницима који их гледају путем кабловских дистрибутивних мрежа, онемогућена дистрибуција ТВ канала Прва, Б92 и Хепи кроз КДС Радијус Вектор. Радијус Вектор ће наставити да чини максималне напоре да са овим ТВ каналима постигне договор који ће бити прихватљив, пре свега за наше кориснике и који ће омогућити присуство наведених ТВ канала у понуди, под истим условима који важе и за гледаоце који ове ТВ канале гледају бесплатно путем дигиталне земаљске ТВ“, стоји на сајту овог оператора.

РЕМ: Однос Радијус Вектора са телевизијама Б92, Прва и Хепи условљен тржиштем

На питања УНС-а да ли су кабловски оператори дужни да преносе канале националних емитера и имају ли произвођачи медијског садржаја право да за емитовање својих програма траже накнаду од оператора, РЕМ је одговорио тек 30. августа, 16. дана од постављања питања.

„Оператори електронске комуникационе мреже (кабловске, сателитске, IPTV мреже) нису у обавези да дистрибуирају програме пружалаца медијских услуга који имају дозволу за пружање медијске услуге путем терестричког преноса. Оператори електронске комуникационе мреже дистрибуирају оне домаће програме пружалаца медијских услуга којима је Регулатор издао дозволу за пружање медијске услуге путем кабловског, сателитског, IPTV преноса и са којима су закључили уговоре о дистрибуцији“, рекли су из правне службе РЕМ-а.

Како се додаје у одговору, оператори су слободни да одлуче које програме желе да дистрибуирају у својој дистрибутивној мрежи и са њима закључују уговоре о дистрибуцији.

„Однос оператора електронске комуникационе мреже (Радијус Вектор) и пружалаца медијске услуге (TV B92, TV Prva и TV Happy) је однос облигационо-правне природе, чији елементи су условљени ситуацијом на тржишту и економском снагом уговорних страна, и они га могу уредити границама аутономије својих воља“, одговорили су из РЕМ-а и додали да је због тога „у неким случајевима оператор електронске комуникационе мреже дужан да плаћа накнаду пружаоцу медијске услуге за стечено право на дистрибуцију његовог програма, а некад је обрнуто“.

Из РЕМ-а су УНС-у потврдили и да „нису утврдили листу радијских или телевизијских програма које су дужни да преносе оператори електронске комуникационе мреже, у смислу члана 106. Закона о електронским медијима“.

 

 

Коментари (4)

Остави коментар
чет

31.08.

2017.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 11:57

Obqaveze

Na kraju uokvirenog dela ovog teksta pise: "Iz REM-a su UNS-u potvrdili i da 'nisu utvrdili listu radijskih ili televizijskih programa koje su dužni da prenose operatori elektronske komunikacione mreže, u smislu člana 106. Zakona o elektronskim medijima'".

Zasto?, kada odredba o obavezi prenosa iz clana 101. Zakona o elektronskim komunikacijama jasno glasi:

"Agencija (tj, RATEL, prim. D.P), na zahtev organa nadležnog za radiodifuziju, određuje operatora elektronske komunikacione mreže za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja (tj. REM-a, prim. D.P), koji je dužan da prenosi jedan ili više radijskih ili televizijskih programa, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou, kada:

1) značajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mrežu tog operatora kao jedini ili prvenstveni način za primanje medijskih sadržaja, i

2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što utvrđuje organ nadležan za radiodifuziju, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija i zakonom koji uređuje oblast javnog informisanja, poštujući načela srazmernosti i javnosti."

Одговори
пет

25.08.

2017.

коста д [нерегистровани] у 23:06

Телемарк систем урадио исто

Јуче је и Телемарк, кабловски оператер у Чачку и суседним општинама, престао са емитовањем ова три ТВ канала. На велико негодовање корисника ове мреже, кажу да би им цена била већа за 300 динара уколико би наставили са њиховим емитовањем. Такође кажу да су проценили да им је то неприхватљиво повећање на садашњу, њихову цену од, 1099 динара.

Одговори
чет

24.08.

2017.

anonymous [нерегистровани] у 10:34

rečenica

Jedva sam uspeo da razumem ovu podnaslovnu rečenicu!

Ни скоро двадесет дана од искључења телевизија Б92, Прва и Хепи из понуде кабловског оператора КДС Радијус Вектор који је њихове програме заменио програмима Н1, Гранд 1 и Гранд 2, њихов повратак у програмски пакет овог оператора се не назире.

Одговори
чет

24.08.

2017.

anonymous [нерегистровани] у 08:45

Placanje poreza

Ako proizvodjac programa (B92, PRVA, Happy,... i drugi) vrednuju svoju program od 100 dinara mesecno po korisniku, znachi da u "etar" (DVB-T2) koji prati oko 2 miliona korisnika, svakog meseca poklanjaju 200 miliona dinara.

Logicno je i zakonski da se na to plati PDV.

Nesporno je da sve treba da se placa.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси