УНС вести
05. 07. 2017.
Вукосављевић: Министарство ће предложити законску обавезу да локалне самоуправе издвајају 1% буџета за медије
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је да ће се у Медијској стратегији, као законска обавеза, предвидети да локалне самоуправе за пројектно суфинансирање медија издвајају најмање један одсто својих буџета.
„Министарство културе и информисања ће предложити, кроз Медијску стратегију коју треба да завршимо до краја године, да локалне самоуправе, то смо приметили да избегавају понекад, буду у обавези да преко конкурса за суфинансирање финансирају медијске пројекте у неком износу од минимум 1 посто, зато што је запажена појава да су после повлачења државе из медија, медији препуштени тржишту“, рекао је Вукосављевић данас на телевизији Н1.
Он је навео да постоји суптилни парадокс, да су тенденције у Европској унији да се држава повуче из свих медија, осим Јавног сервиса.
„Онда држава то учини и шта се деси? Медији остану без традиционалног финансирања. А остану где? Препуштени тржишту, односно локалним самоуправама које преко конкурса и свог танког буџета треба да финансирају опстанак медија. И тако ми онда испуњавамо високе стандарде изостанка државе из финансирања медија, а ти медији се самим тим нађу у једној тржишној џунгли и онда имамо то што имамо - да морају да се довијају, да морају да праве наслове типа: „шокантно“, „сулудо“, „избиће атомски рат“, „овај убио онога“, и тако даље. То је један од трапавих начина да се скрене пажња читаоцима да би се добили рејтинзи који ће привући оглашиваче. Врзино отровно коло где се после ми питамо зашто је квалитет у појединим медијима такав“, рекао је Вукосављевић.
Када је реч о медијској стратегији, Вукосављевић је рекао да би она требало да буде усвојена до краја ове године.
„Претпостављам да ће у већој мери личити на претходну Медијску стратегију, ту нема неких спектакуларних помака, али требало би да омогући боље финансирање медија преко локала, требало би да омогући додатну стандардизацију услова рада медија, требало би да се позабави једним врло интензивним технолошким развојем“, каже Вукосављевић и додаје да сада постоје нове ситуације у којима настају нови облици медија.
„Како ми данас третирамо медије који се појављују на интернету? Да ли су они обухваћени тиме да су по дефиницији медији, да ли из тога проистичу нека права и обавезе? Ми имамо један технолошки напредак, цивилизацијски гледано, који доводи до великих промена. Битно нам је да осавремењујемо нашу Медијску стратегију, да се појачају саморегулаторна тела, да се уводи више реда. Министарство културе и информисања у већој мери није надлежно за питања која се тичу коректности или регулације, ту имамо за електронске медије једна тела, за писане друга, али циљ стратегије и смисао је да додатно уређује ту област колико се може“.
На питање да ли у оквиру стратегије постоји иницијатива да се одвоје повезана правна лица, односно кабловски оператери од телевизија, Вукосављевић је рекао да ће то бити предмет разматрања.
„То је сад питање технолошких иновација, појављују се нови облици и форме. У ранијој стратегији било је јасно наглашено да се морају одвајати произвођачи садржаја од дистрибутера садржаја. Пракса је показала да ту постоје неке рупе у тој логици. Видећемо како то да решимо“, рекао је Вукосављевић.
Он је потврдио да се о томе већ расправљало, али да нису заузети коначни ставови.
„То питање мора да буде решено на принципијелан начин. Принципијелно питање гласи – да ли они који стварају садржај могу да буду и дистрибутери садржаја? Мисли се на свакога ко би могао тиме да се бави. Ако сте ви дистрибутер, имате мрежу, а притом сте произвођач садржаја, логично је да ће то што ви правите имати предност у односу на оно што прави неко други. То је пракса показала, то је логично. То је показано на примерима који постоје у свету. Не кажем да не може да постоји, кажем да ћемо покушати да нађемо неко решење. Не могу да прејудицирам одлуку комисије која је састављена од медијских стручњака и представника репрезентативних удружења. Ту ће бити заузето неко становише, принципијално. Не праве се закони због ТВ Н1, то је јасно, нити се мењају закони због Н1“, рекао је Вукосављевић и додао да овде није реч о гашењу канала, већ о принципу.
„Канали и телевизијске станице могу да се оснивају у складу са законом и то није никакав проблем. Питање је како ће се технички аспект дистрибуције програма решавати. Дакле, да ли је то Н1 или Ц2 или Г16, није то битно. Постојање неког телевизијског канала и фреквенција за његово емитовање је ствар једне процедуре, а то да ли се то може мешати са неким другим технолошким основама, то је друга ствар. Не може се никаквим триком забранити деловање неке станице, будући да наши прописи забрањују цензуру и медији се оснивају слободно, у складу са законом. Ствари се у технолошком смислу мењају, једном затечено стање захтева да се на њега осврну стручњаци и закони и да видимо да ли ћемо задржавати та стања или не, а тиме треба да се баве они који ће се бавити медијском стратегијом“, рекао је министар.
Он је навео и да претпоставља да ће решења у Медијској стратегији ићи у правцу оснаживања и плурализма медијских интереса, слободног медијског тржишта које ће давати једнаке и равноправне услове за све учеснике.
„Не сме се дозволити да неко, по било ком основу, априори има предност или монопол на тржишту. То није увек сасвим могуће, али то је тенденција и принцип. Министарство културе и информисања се залаже за медијски плурализам и једнаке услове за све, уз појачавање медијске културе и медијске одговорности“, рекао је Вукосављевић.
|
УНС тражи два одсто Удружење новинара Србије (УНС) од ступања на снагу сета медијских закона, истицало је да је за нормално функционисање локалних медија неопходно да локалне самоуправе за пројектно суфинансирање медијских садржаја издвајају најмање 2 одсто локалних буџета. „УНС је задовољан што је Министарство културе и информисања усвојило дугогодишњи захтев УНС-а да се обезбеди минимум процента из буџета за суфинанисрање медијских садржаја, али напомињемо да један одсто није довољно и да би, по нашем истраживању, два одсто био оптималан износ за нормално функционисање медија у општинама и градовима “, рекао је председник УНС-а Владимир Радомировић. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.