УНС вести
03. 05. 2017.
Данас је Светски дан слободе медија
Данас се обележава 3. мај, Светски дан слободе медија (World press freedom day).
Одлука о обележавању овог дана донета је на Генералној скупштини Уједињених нација 1993. године како би се подигла свест о значају слободе штампе и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.
Трећег маја обележава се и годишњица Виндхушке декларације о принципима слободне штампе коју је 1991. године саставила група афричких новинара.
На Светски дан слободе медија УНЕСКО заслужним појединцима, организацијама или институцијама који су дали изузетан допринос одбрани и/или промоцији слободе штампе додељује награду Гиљермо Кано за слободу штампе. Награда се додељује од 1997. године и носи име Гиљермо Кано Исаза, колумбијског новинара који је убијен испред канцеларије свог листа Ел Еспектадор у Боготи 1986. године.
УНЕСКО Светски дан слободе штампе обележава и окупљањем медијских професионалаца, организација за слободу штампе и УН како би поднели извештај о процени стања слободе медија широм света. Ове године World press freedom day УНЕСКО ће обележити четвородневним скупом у Џакарти, Индонезија.
У Србији, од 2002. године, УНС 3. маја спроводи акцију “Пет минута громогласне тишине” и позива колеге да од 11:55 до 12 сати у електронским медијима прекину програм, прочитају проглас или га објаве на екранима, а у онлајн и штампаним медијима прекину рад, прочитају ПРОГЛАС и објаве га.
Проглас Удружења новинара Србије (УНС) поводом 3. маја, Светског дана слободе медија
П Р О Г Л А С
Слобода медија у Србији је угрожена јер новинари нису никада били у тежем економском положају и под већим притисцима.
Излазак државе из власништва у медијима локалне власти искористиле су за драстично смањење финансирања медија и тако извршиле додатни притисак на њихову слободу.
Последица је сиромашење медија, њихова зависност од центара моћи, таблоидизација, пад етичких стандарда, аутоцензура и висок ниво клијентелизма.
Сада чак и Министарство културе и информисања признаје да треба утростручити издвајања из буџета општина и градова за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног значаја.
У години за нама власт, али и опозиција, демонстрирали су бахат однос према новинарима и медијима. Уредници су експресно смењивани или незаконито отпуштани, а новинари су дискриминисани због уређивачке политике својих редакција.
УНС зато захтева:
- Да Влада покрене измену Закона о јавном информисању и медијима како би обавеза свих нивоа власти била да расписују конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја и да за те намене локалне самоуправе (осим великих градова) издвајају најмање два одсто својих буџета. Као гаранција за извршење ове обавезе треба да буду предвиђене и казне за функционере локалне самоуправе ако не издвоје новац за пројектно суфинансирање медија;
- Да Влада и медијска заједница успоставе дијалог о важним питањима медијских слобода и потребе унапређења културе јавне комуникације значајне за демократизацију српског друштва;
- Да Влада што пре реши статус Новинске агенције Танјуг и доврши приватизацију Вечерњих новости и Политике;
- Да у изради Стратегије развоја система јавног информисања и медијског законодавства постојање социјалног дијалога у медијима буде важан критеријум за подршку државе медијима;
- Да Влада пружи сву неопходну подршку Комисији за истраживање убистава новинара како би што пре била подигнута оптужница за убице јагодинског новинара Милана Пантића и расветљене околности смрти Даде Вујасиновић.
- Да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.
- Да се преговарачки тим Владе Србије за преговоре са косовским институцијама најзад заузме за заштиту интереса српских медија на Косову и Метохији а посебно за формирање независног телевизијског канала на српском језику који ће сигналом покривати цело Косово и Метохију, имати независан Управни одбор и финансирање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.