УНС вести
30. 03. 2017.
Одржана комеморација Драгомиру Линцу Ђорђевићу
Комеморација дугогодишњем новинару и бившем секретару Удружења новинара Србије (УНС) Драгомиру Линцу Ђорђевићу одржана је јуче у Удружењу.
У присуству синова и унука о Ђорђевићу су говорили његови најближи пријатељи и колеге.
Некадашњи председник УНС-а Душан Радовановић рекао је да је колега Гане, како су звали Ђорђевића, живео пуним плућимa и да се никада није предавао и када је било најтеже.
„Најтеже је било када је изгубио стан у Београду. Чудним околностима, из тог стана који је у Кнез Михаиловој је једноставно избачен. Гане није разјаснио како то десило, али он се није предао. Направио је једну кућицу близу Раље, где смо ми радо одлазили, чим дође пролеће и лето. Гане је увек правио породичну атмосферу, латио се гитаре и тамо смо често запевали. Нико се од нас није усудио да пева старе и тешко певљиве песме. Гане кад запева, ми смо ћутали, правили се да не певамо“, присетио се Радовановић и додао да је Ђорђевић био боем новинар и да таквих више нема.
Сетио је присутне да је баш Ђорђевић покренуо лист „Кафана“.
„Гане никада није заборавио трећу кућу - а то је кафана. Направио и смислио је лист, који се звао ‘Кафана’. Ту су сарађивали многи врсни новинари, који су ценили кафану јер је то била друга новинарска кућа. Сећам се да сам писао о вискију који се прави од југословенског жита. Гане је имао и неке друге способности. Један је од оснивача новинарске скијашке секције“, рекао је Радовановић.
О некадашњем дугогодишњем секретару УНС-а говорио је и Душко Дражић.
„Много тога је урадио за добробит свих новинара Србије. Драган Ђорђевић је започео битку са Савезном администрацијом Југославије за ову зграду, овај Дом, који су наше колеге уочи Другог светског рата градиле сопственим прилозима и кредитима, изградили ову лепу зграду, да не кажем палату. Гане је започео битку у то време: вратити имовину, узети од државе и вратити је правом власнику. Гане је уз помоћ адвоката успео у томе. Ето зашто треба на њега бити поносан“, рекао је колега Дражић.
На Дражићеву причу, надовезао се Радовановић и присетио се да га је Гане након 5. октобра позвао како би бранили зграду Дома новинара.
„Ова зграда је била пре свега под присмотром НУНС-а и НУНС је хтео ову зграду. Спавали смо у згради. Али смо имали проблеме и са Комраковим. А главни организатор свега у том моменту је био Гане, ту је помогао и Брајовић, Вујовић, био је и Никола и Мирко. Било је нас десетак. Нисмо дали НУНС-у ништа, ниједан спрат. После је дошло шта је дошло, сад и даље постоји суђење око тога колико се ми информишемо“, испричао је Радовановић.
Колегиница Душанка Мацановић истакла је да је Линц Ђорђевић „штитио професију од разних олуја и да је штитио и новинарску имовину“.
О блиском пријатељству са преминулим колегом, које је трајало више од 50 година, говорио је и Мирко Мариновић.
„Био је прави боем, живео је уредно-неуредно, весело, али динамично и увек се борио за неку правду. Сећам се колико пута је овде било састанака као што је данас, али не комеморација, где је увек било музике и где је увек био Гане са гитаром. Он је био у свему редак. То је човек који се два пута венчавао са истом женом, који је напуштао земљу и отишао у Париз ради љубави“, рекао је Мариновић и додао да је Линц Ђорђевић задужио Удружење и да би у њему требало да остане неког помена о њему.
„Дошао је у сукоб са Комраковим када је била фамозна Скупштина 1996. у Смедереву, када је дошао Комраков. Има стотинак оних који су спасавали ово Удружење. Али он је био тај који је скупљао ветеране, овде на улазу да не дамо да уђу из НУНС-а. То је био један човек весео, динамичан, човек који је волео жене, живот, био активан, који је био дружељубив изнад свега и са таквим емоцијама вечно ћу га се сећати“, каже Мариновић.
Син Драган Ђорђевић испричао је да је његова младост везана за УНС.
Присетио се да је са 14. година разврставао дадотеке новинара по азбучном реду.
„Игром случаја кроз ваше приче схватам шта се то дешавало и какав је Гане био. Он ме је усмеравао на правац, али ми није показивао пут. Био сам много година љут на њега због тога, а онда сам схватио да прави учитељи то управо и раде. Они ти покажу правац, али никада ти неће рећи шта да гледаш. И ових дана полако увиђам шта је хтео да ми покаже. Није лако наследити Ганета јер те вештине које је он поседовао као човек и професионалац и за мене и моју браћу су готово незамисливе“, рекао је Драган Линц Ђорђевић.
Драгомир Линц Ђорђевић рођен је 1933. године у Смедереву. Студије историје почео је на Филозофском факултету у Сарајеву, а наставио их у Београду.
Новинарством је почео да се бави 1953. године у листу „Наш глас“ из Смедерева. За време студија сарађивао је са листом „Ослобођење“ из Сарајева.
Од 1956. до 1963. радио је у листу „Јеж“, где је био и в.д. директора. Био је уредник у листу „Архитектура и урбанизам“, главни уредник листа „Центротурист“, дописник листа „Вечер“ из Марибора и члан Комисије за информисање Скупштине Србије.
Линц Ђорђевић изабран је за секретара УНС-а 1981. године и ту дужност обавља до 1997. године, када одлази у пензију.
Као пензионер, покренуо је и уређивао лист „Кафана“.
Награду УНС-а "Светозар Марковић" за једногодишњи рад и остварења добио је 1996. године.
Преминуо је 21. марта у Београду у 84. години.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.