УНС вести
24. 01. 2017.
Одржана комеморација Момчилу Бошковићу
Комеморација вишедеценијском новинару, уреднику Радио Београда и члану УНС-а Момчилу Моми Бошковићу одржана је данас у Удружењу.
У присуству породице, пријатеља и колега о Бошковићу су говорили уредници у Радио Београду Радован Пантовић и Милорад Денда и фоторепортер Томислав Петернек.
„Мома Бошковић бавио се новинарством са страшћу, али никада није био острашћен. О оданости и посвећености новинарској професији говори његов педесетогодишњи рад у Радио Београду“, рекао је о колеги Радован Пантовић.
Милорад Денда присетио се путовања из Будве за Београд на ком је био са преминулим колегом.
„Када се завршио Међународни скуп новинара у Будви, питао ме да се вратим са њим колима у Београд. Стали смо код манастира Сопоћани где ми је рекао да су то стазе и предели његовог најранијег детињства. Тада сам схватио да ме је довео на место које га је надахњивало“, рекао је Денда и додао да је Бошковић био колегијалан новинар са пуно пријатељстава и контаката.
„Мома је познавао доста људи, а врата су му била свуда отворена. Са сваким човеком је разговарао спонтано, једноставно, искрено, баш какав је и био, добар човек и непоновљив новинар“, каже Денда.
Фоторепортер и Бошковићев комшија Томислав Петернек је на крају комеморације рекао да се радило о новинару који је био „веран својим идеалима и да до самог краја није био прелетач“.
Комеморацији су присуствовали и министар пољопривреде Бранисав Недимовић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, а породица је добила бројне телеграме саучешћа од владајућих и опозиционих политичара.
Момчило Бошковић новинарску каријеру започео је 1950. године у Шапцу.
Радни век провео је у Радио Београд, најпре као дописник из Мачванског и Колубарског округа, затим као репортер, извештач и уредник. Био је главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда одакле је 2000. године отишао у пензију.
Мома Бошковић одликовао се непосредношћу којом је прилазио и малим, животним и великим, политичким темама. Новинарска радозналост и професионална упорност водиле су га увек у правом тренутку на право место. Његов микрофон био је непосредни сведок значајних политичких догађаја која су претходила распаду Југославије, ратним збивањима, обнављању парламентарне демократије.
За свој рад добио је престижне новинарске награде и признања међу којима и награде Удружења новинара Србије - Димитрије Давидовић за уређивање и Златна повеља за дугогодишњи рад и допринос новинарству и развој новинарске организације.
Преминуо је у среду, 18. јануара, у 88. години у Београду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.