Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  УНС вести  |  Смене, напади, сиромашење новинара и медија обележили 2016. годину
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

28. 12. 2016.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

Медијска година за нама

Смене, напади, сиромашење новинара и медија обележили 2016. годину

У години за нама новинари и медијски радници били су изложени нападима, притисцима, а велики број њих први пут се суочио са суровом тржишном утакмицом. Око 1100 новинара и медијских радника остало је без посла. По евиденцији коју води Удружење новинара Србије (УНС), било је око 60 напада и претњи новинарима, нарочито у мањим срединама. Готово сви прошли су некажњено.

 

Одмах након новогодишњих празника, новинари и медијски радници, али и грађани Србије, жалили су за одласком спортског коментатора Радио-телевизије Србије Душка Кораћа који је преминуо у 61. години. У истом месецу, у 91. години, напустио нас је и колега Захарије Трнавчевић.

Јануар 2016. године био је први месец за који је грађанима стигао и рачун за струју са новом ставком – „Такса за јавни сервис“, у износу од 150 динара. Остатак новца којим се финансирају јавни сервиси, одлучила је Влада, додељиваће се из буџета.

Гостујући на РТС-у, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да ће ускоро „једна новинарска казати да је наводно праћена“. Након ове изјаве спекулисало се о праћењу новинара од стране Министарства унутрашњих послова, а против министра Небојше Стефановића и секретарке Управе криминалистичке полиције Дијане Хркаловић, због незаконитог праћења новинарке, радник МУП-а Дејан Трипковић поднео је кривичну пријаву. УНС је тада затражио да МУП одговори на оптужбе из кривичне пријаве и оптужбе председника НУНС-а Вукашина Обрадовића о томе да је и његово кретање надзирала полиција. Трипковић је, иначе, пре изјаве министра Стефановића, Обрадовићу саопштио информације о праћењу новинарке. УНС је тражио да Министарство што пре јавно изнесе своју верзију догађаја, јер је важно да јавност упореди налазе тужилачке истраге са исказом МУП-а. Кривична пријава против министра је одбијена, а, до данас, јавност од МУП-а није добила информације о истрази у овом случају.

Медијски сукоб Курира и Информера

Дневни листови Курир и Информер започели су вишемесечни медијски сукоб, који је инициран изјавом бившег директора "Курира" Александра Корница да су власници тог листа незаконито прибављали новац за необјављивање текстова који су од интереса за јавност, а у вези са извршењем незаконитих радњи. Текстова и снимцима објављиваним у овим медијима, вишеструко је кршен Кодекс новинара Србије.

Удружења фоторепортера, којима се придружио и УНС, протестовала су и тражила да Скупштина не усвоји аутентично тумачење Закона о ауторским правима којима би фотографија „која се појављује и преузима у електронском облику, без обзира да ли је оригинална духовна творевина“ изгубила ауторско-правну заштиту. Протест је био успешан и спорно тумачење није усвојено.

У јануару је настављено и суђење за убиство Славка Ћурувије, које траје и данас.

РТВ Врњачка Бања, један од 73 медија који су били у приватизацији, отишла је у стечај.

Протест УНС-а "Медије новинарима"

Средином јануара, УНС је одржао протест под називом „Медије новинарима“ због одбијања власти да примени одредбу Закона о јавном информисању која омогућава да непродати медији припадну запосленима. УНС је захтевао од Владе да хитно обезбеди пренос капитала без накнаде на запослене у медијима који на то имају право. Скупштина Србије у фебруару је усвојила аутентично тумачење Закона о јавном информисању којим су медији припали запосленима. У истом месецу, Министарство привреде донело је првих шест Решења о преносу капитала на запослене , за Реч радника из Алексинца, ЈП ТВ Смедерево, ЈП Радио Бујановац, ЈП Информативни центар Оџаци, Информативни центар Тутин и Информативно јавно предузеће Прешево.

Скупштина Србије у фебруару је коначно сменила министра одбране Братислава Гашића. Он је новинарки Б92 Златији Лабовић, након што је чучнула како не би била у кадру колеги сниматељу, рекао: „Волим новинарке које лако клекну“. После овог догађаја, који се десио у децембру прошле године, широм Србије одржавани су протести под називом „Новинари не клече“ на којима су новинари тражили боље услове рада и скретали пажњу на проблеме са којима се у обављању свог посла суочавају, као што су цензура, увреде и понижавање.

Новинари дневног листа „Спорт“ први пут су се у фебруару обратили јавности и истакли да их је „нови власник довео до ивице егзистенције“ и да им месецима касне зараде. Стање се у овом медију током године погоршавало, па је лист који је Компанија Новости  претходне године продала фирми Беотон Р, а чији је власник естрадни менаџер Саша Мирковић, у септембру и угашен.

Радио Пирот, још један од медија у приватизацији, је угашен.

Водитељ емисије „Добра земља“ на ТВ Б92 Урош Давидовић отишао је са ове телевизије јер је, како је рекао УНС-у, „Б92 од њега тражиила да крши закон и у својој емисији промовише одређене производе. Он је прешао на ТВ Хепи где сада води емисију „Боља земља“.

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић и новинарка Бранкица Станковић поново су добиили претње смрћу. Полиција је привела особу одговорну за претње.

Објављен нови Правилник о суфинансирању медијских пројеката

Министарство културе и информисања објавило је крајем фебруара нови Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, а почетком марта расписало је и шест конкурса за пројектно суфинансирање медија. У истом месецу, медијске конкурсе расписао је и Покрајински секретаријат за културу и информисање.

Министарство привреде у марту је раскинуло и прву приватизацију медија из 2015. године – приватизација Радио Пруге из Лајковца је раскинута због неиспуњавања уговорних обавеза власнице Мирјане Крстић и Обреновца која није обезбедила банкарску гаранцију и каснила је са исплатама плата радницима.

У марту, председник НУНС-а заменио је на челу Управног одбора Савета за штампу председницу УНС-а Љиљану Смајловић којој је истекао мандат, а Драгољуб Дража Петровић постао је нови главни и одговорни уредник листа „Данас“.

У априлу ове године, Србија је изручила македонског новинара Зорана Божиновског Македонији. Божиновски је ухапшен новембра 2013. године у Новом Саду по Интерполовој потерници, а према оптужби за злочиначко удруживање, шпијунажу и уцену из Кривичног законика Македоније.Једно време је провео у екстрадиционом притвору, након чега је пуштен на слободу где је чекао одлуку о азилу.

На киосцима се појавио нови недељник – Експрес, а продукција За медиа из Зајечара купила је Радио-телевизију Мајданпек.

Проглас поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

Трећег маја обележен је Светски дан слободе медија. Поводом овог дана, УНС је објавио ПРОГЛАС у којем је, између осталог, истакао да је „слобода медија у Србији озбиљно угрожена јер новинарство није било у тежем економском положају у новијој историји“.

УНС и Курир покренули су у мају акцију „Изградимо статуе херојима албанске голготе“, којом прикупљају новац за израду две бронзане статуе српских војника на острву Видо које треба да чувају кости храбрих страдалника и казују о жртви и подвигу Срба у Првом светском рату.

Смене на РТВ-у

Истог месеца, на Радио-телевизији Војводине смењен је директор програма Слободан Арежина. Након тога, генерални директор Срђан Михајловић и главна уредница првог програма телевизије Марјана Јовић поднели су оставке. На место в.д. главног и одговорног уредника првог програма именована је Нада Калкан, а за в.д. уредника програма Славица Суботић Браун. Након тога, нови генерални директор постао је Миодраг Копривица, а изабран је и нови Управни одбор РТВ-а. Промењена је већина уредника информативног програма редакције на српском језику, након чега су почели протести иницијативе „Подржи РТВ“ која се бори против „незаконитих смена у РТВ-у“ . У августу ове године, новинарка Радио-телевизије Војводине Сања Кљајић дала је отказ због, како је навела, цензуре на овој телевизији.

Коалиција новинарских и медијских удружења коју чине УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес објавила је у јуну Белу књигу о примени медијских закона у области пројектног суфинансирања медија. Током ове, друге, године спровођења нових медијских закона, већи број општина и градова расписало је конкурсе за пројектно суфинансирање медија него претходне. Међутим, износ који се за ове намене издваја и даље је, у просеку, око један одсто буџета локалних самоуправа, док се УНС залаже за обавезно издвајање најмање 2 одсто буџета општина и градова за медије. И ове године, примећен је велики број неправилности у спровођењу медијских конкурса, од неправилности у конкурсима, до кршења Правилника приликом именовања комисија које треба да оцењују пројекте.

Награда за новинарску храброст коју додељују „Вечерње новости“„Милан Пантић“ ове године није додељена. УНС се повукао из одлучивања о награди због нетранспарентног рада и одлучивања. Жири за награду се није састао, а предлог УНС-овог члана жирија је одбијен без образложења.

Министар Стефановић тужио НИН

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, незадовољан текстом на насловној страни недељника НИН, под називом „Небоша Стефановић - Главни фантом из Савамале“, тужио је овај лист. Прво и последње рочиште по његовој тужби одржано је крајем новембра ове године, а пресуда је најављена за крај године.

Трг испред зграде листа „Политика“ добио је назив Трг Политика.

Крајем јуна Министарство културе објавило је разултате пет од шест конкурса за пројектно суфинансирање медија. Предлогом комисије о расподели средстава за конкурс у области електронских медија, није био задовољан тадашњи министар културе и информисања Иван Тасовац. Он је, након истека рока за расподелу средстава, позвао комисију да образложи свој предлог, а затим је изменио њену одлуку. Појединим медијима које је комисија предложила одбио је да додели средства, док је другима умањио или повећао износ средстава за пројекте.

Новинари листова на мађарском језику „Мађар со“ и „Хет нап“ протестовали су због одлуке Мађарског националног савета да овим медијима, изменом Статута, одузме право да дају сагласност на избор главног и одговорног уредника листа. Протест није уродио плодом, Мађарски национални савет усвојио је измене и онемогућио овим редакцијама да, после 70 година, учествују у избору уредника.

Оставка и отказ главној уредници "Политике" Љиљани Смајловић

У јулу ове године главна и одговорна уредница „Политике“ Љиљана Смајловић поднела је оставку на ту функцију. Како је истакла у саопштењу, њена оставка је „протест против менаџмента који спречава главну уредницу у самосталном руковођењу редакцијом. Претпостављам да дирекција не би заузела непријатељски курс према листу и главној уредници, да у томе нема подршку власника”, навела је она. Иако се Скупштина “Политике” није састала да разматра оставку, директорке овог листа Љиљани Смајловић су, на кућну адресу, незаконито, доставиле отказ. Љиљану Смајловић подржала је и редакција “Политике”, али и Управа Удружења новинара Србије.  Након отказа, покренута је и онлајн петиција “Сачувајмо Политику”, петиција да се овај лист прогласи за јавно добро и донесе Закон о Политици. Петицију је потписало више од 1400 људи.

Истог месеца, Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је да се као закључак извештаја Холандског форензичког института из Хага наводи да повреде које су изазвале смрт Радославе Даде Вујасиновић могу бити резултат убиства, самоубиства или несрећног случаја. Држава је претходно платила овој независној институцији да уради поновно вештачење.

Против директора “Вечерњих новости” Ратка Дмитровића донета је пресуда за мобинг због злостављања новинарке Јелене Јововић. Дмитровић је кажњен са 300.000 динара.

Прес служба Српске напредне странке (СНС) отворила је у Београду изложбу „Нецензурисане лажи“. На изложби су приказани негативни медијски садржаји објављени у претходне две године о актуелној власти, а на основу којих, како владајућа странка наводи, грађани могу да процене да ли има цензуре у Србији.

УНС и НУНС без кандидата за Савет РЕМ-а

Објављен је јавни позив за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије. Предлагачи су надлежни одбор Скупштине АПВ и издавачи електронских медија чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга и удружења новинара у Републици Србији од којих свако понаособ има најмање 500 чланова, a регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива, заједничким договором. За члана Регулаторног тела за електронске медије, као представник новинарских и медијских удружења изабран је Горан Пековић, на предлог Удружења радио станица РАБ Србија. УНС и НУНС нису предложили кандидата. УНС је НУНС-у, с обзиром на закон који каже да новинарска и медијска удружења морају имати заједничког кандидата, предложио да то буде Љиљана Смајловић. На тај предлог НУНС није одговорио, па су удружења остала без заједничког кандидата. НУНС је накнадно истакао да није желео да подржи Љиљану Смајловић, али да није хтео да кандидује свог представника јер је у претходном сазиву РЕМ-а био представник НУНС-а. Међутим, позивањем чланова ИО НУНС-а, УНС је утврдио да је НУНС до последњег тренутка трагао за кандидатом, али да њихови кандидати нису стигли да прикупе документацију.

Новинари и медијски радници Радио-телевизије Крагујевац штрајковали су због неисплаћених плата и доприноса и указали да нови власник телевизије Радоица Милосављевић не испуњава обавезе из купопродајног уговора. Радоица Милосављевић понудио је запосленима у септембру социјални програм за који се определило њих половина, али је од тога накнадно одустао. У октобру је почео штрајк упозорења запослених у РТК, који су на сат времена дневно прекидали емитовање програма. Штрајк се наставио и у новембру. У децембру је, због тужбе запослених који нису добили неколико плата, део опреме РТК продат. Дан након тога, РТВ Крагујевац престала је да емитује програм. УНС је затражио од Министарства привреде да одмах раскине приватизацију. Министарство привреде средином децембра је саопштило да Радоица Милосављевић има рок до 21. децембра да достави ревизорски извештај, након чега ће, уколико се то не деси, Министарство приватизацију раскинути. Министарство, по сазнањима УНС-а, тренутно спорводи контролу у овој телевизији.

Милорад Улемек Легија сведочио је у септембру на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије. Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције рекао је у Специјалном суду у Београду да нема непосредна сазнања о убиству новинара Славка Ћурувије, те да располаже само информацијама које је добио од тадашњег начелника ДБ-а, првооптуженог у поступку за убиство Ћурувије – Радомира Марковића. Улемек је навео да је од Марковића посредно сазнао да су у тај злочин извршили Ратко Ромић и Мирослав Курак.

Живојин Ракочевић заједнички предлог удружења за члана Агенције за борбу против корупције

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије усвојио је предлог УНС-а и НУНС-а да Живојин Ракочевић буде члан Агенције за борбу против корупције. Уместо Ивана Цвејића, на место уредника агенције Бета дошао је Драган Јањић.

У октобру ове године, дневни лист „Политика“ прекинуо је сарадњу са карикатуристом Душаном Петричићем. Како је тада изјавио Петричић, пре престанка објављивања његових карикатура, в.д. главног и одговорног уредника „Политике“ Жарко Ракић сугерисао му је да „мање црта Вучића“.

Радио-телевизија Врање, после више од годину дана добила је Решење о преносу капитала без накнаде на 16 запослених. Угашен је Радио Пожаревац, а Радио Суботицу од запослених којима су припале акције, купила је фирма VTV ComNet.

Штрајк нишког новинара Јовице Васића

Нишки новинар Јовица Васић започео је штрајк глађу због, како је рекао, ропског положаја у којем се налази и "инспекције рада која не реагује на његове дописе о раду на црно у овом нишком медију". Васић је 22 године радио у Народним новинарама, чији је власник Витко Радомировић. Након десет дана штрајка Јовица Васић, после разговора са представницима УНС-а, НУНС-а, СИНОС-а, ПРОУНС-а, АОМ-а и Славко Ћурувија фондације, као и договора са начелником нишке полиције Нинославом Митићем да ће полиција да предузме мере ради његове заштите, прекинуо је штрајк.

Са Јовицом Васићем је договорено и да удружења, синдикат и Фондација траже хитан пријем у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике како би захтевали ревизију свих инспекцијских контрола медија у власништву породице Радомировића на које је скретао пажњу, као и у Министарству кулутре и информисања како би разговарали о тешком материјалном положају новинара и медијских радника.

Лист „Недељник“ објавио је ексклузивни интервју са тадашњим америчким председничким кандидатом Доналдом Трампом, који је његов штаб само дан касније демантовао. Штаб Доналда Трампа тврдио је да се председнички кандидат није извинио Србима за бомбардовање 1999. године и да је интервју у београдском Недељнику "измишљен". У добијању интервјуа „Недељнику“ посредовао је Владимир Рајачић који живи у Америци.

После две и по деценије, угашена је ТВ Арт. Са радом је престала и ТВ ВК из Кикинде. Раскинута је и друга приватизација медија – приватизација „Недељних новина“ из Бачке Паланке.

Пети пут порушена спомен плоча несталим новинарима Ђури Славују и Ранку Перенићу

Спомен плоча,коју су поставили УНС и Друштво новинара Косова и Метохије, новинарима Ђури Славују и Ранку Перенићу, који су 1999. године нестали на путу Велика Хоча- Зочиште, срушена је пети пут.

Новинар Радио-телевизије Србије (РТС) Горислав Папић добитник је овогодишње новинарске награде „Александар Тијанић“ коју додељује Удружење новинара Србије.

Нино Брајовић изабран за државног секретара за информисање и медије

Средином децембра Нино Брајовић изабран је за новог државног секретара за информисање и медије. Он је обећао нову Медијску стратегију до средине 2017. године, а у приоритете ставио поправљање положаја локалних медија и решавање статуса Танјуга, „Политике“ и „Вечерњих новости“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси