УНС вести
24. 02. 2016.
Столе Петковић: Агонија "Спорта", претње легендама
Већ данима траје преписка на сајту УНС-а између, од октобра 2015. године, власника листа "Спорт", људи запослених у њему који вредно и крајње професионално раде и хонорараца који такође свако на свој начин пуни странице првих спортских новина на Балкану.
Један сам од тих дописника који прати спортска збивања у Краљеву. У Спорту сам сарадник од 1987. године.
Било је лепих тренутака, било је понекад и недаћа у смислу кашњења хонорара, али сада судећи по поступањима људи који су купили ове новине настаје право мрачњаштво.
После прекида сарадње са Новостима добили смо обавештење да нас преузима нова гарнитура и да ћемо са њима наставити спортско дружење. Нико није очекивао такав епилог.
Ново руководство је постало забрањени град и за новинаре и за нас хонорарце. На једини телефон, у некој од канцеларија, нико се не јавља када зовемо као да се ради о некаквом витруелном броју. Обећани су уговори па смо зато послали исцрпне податке о себи. Но, на наше адресе писано и телефоне усмено ништа нисмо добили.
Ја не улазим у то да оцењујем какви су то људи који су преузели лист. Нећу да их критикујем, али очигледно је да су залутали у ову причу.
Oни се играју са таквим новинарима мојим драгим колегама и колегиницама попут Бранка, Браде, Нине и Раде, Бошка, Милене... Па то су новинарски драгуљи који захваљујући "руководству" преживљавају најтеже дане у својој каријери и животу, наравно. Ја волим спорт и Спорт, моји ћерка и синови су били врхунски асови, надам се да ће и мојих шест унучића кренути њиховим стопама. Али са оваквим поимањем спорта "моћних" појединаца то ће бити изузетно тешко.
Не могу да будем скроман а да не напоменем да сам, рецимо, од јесенас имао пуне руке посла. Нисам жалио ни времена ни труда да својим колима десетак пута из дана у дан идем у Врњачку Бању (30 километара) и пратим припреме свих одбојкашких селекција репрезентације Србије. Сваког дана ишао сам у Врњачку Бању (30 километара) правио и слао репортаже, никада нисам тражио надокнаду за бензин, двевницу, паркинг... Касније сам свакодневно двадесет дана узастопно пунио новине када су у Краљеву наступале женска и мушка рукометна репрезентација Србије. У међувремену десетак дана био сам окупиран тенисом - Дејвис купом, касније ФЕД купом и да не набрајам. И све је то коштало. Хонорара није било.
Слично је и са мојим колегама у другим градовима. А руководство ћути и - прети. Али тако "неће да може"! Постоји ваљда неко ко ће спречити ове људе који својим понашањем желе да угасе лист који траје 70 година. Жалосно је што ће све ово, највероватније, ускоро добити крајњи епилог на суду, али тако мора да буде. Када су овакви "власници" то је изгледа једино решење.
Столе Петковић, дописник Спорта из Краљева и члан Извршног одбора УСНС
Коментари (1)
Остави коментар24.02.
2016.
neka idu vec jednom!
Ima li pravde za novinare koji su doziveli da ih blamiraju i na sve nacine ponizavaju judi koji su do sada uglavnom citali novine. Ne treba im dozvoliti da ostvare svoj cilj da ugase sport jer novine im, cini se, nikada nisu bile u prvom planu.
Одговори