УНС вести
18. 12. 2015.
ФПН одложио расправу о сумњи да је докторска теза Радмиле Чокорило плагијат
„Наставно-научно веће Факултета политичких наука Универзитета у Београду на јучерашњој седници није расправљало о тачки дневног реда посвећеној Извештају комсије за утврђивање оправданости сумње на плагијат докторске тезе 'Настанак, развој и друштвена улога Радио-телевизије Републике Српске као јавног сервиса' кандидаткиње др Радмиле Чокорило и о њој ће се расправљати на наредној седници“, речено је УНС-у на овом Факултету.
Информацију због чега је расправа о овој тачки одложена УНС није добио. Сарадници нашег сајта јуче није било дозвољено да присуствује седници са образложењем да „није пракса да новинари присуствују“.
Анонимни узбуњивачи, потписани као “Забринути академци” објавили су почетком јануара ове године на сајту zvizdacice.blogsport.com да је докторска дисертацијa др Радмиле Чокорило, доценткиње на Факултету политичких наука у Бањалуци, одбрањена 2011. године на ФПН-у плагијат.
Комисију за одбрану ове докторске дисертације чинили су професори ФПН-а проф. др Раде Вељановски (ментор), проф. др Неда Тодоровић и проф. др Ратко Божовић.
Како УНС сазнаје, бивши декан овог факултета Илија Вујачић у јулу је формирао комисију која је у року од месец дана требало да испита наводе из пријаве и достави је Факултету.
Првобитна комисија састојала се од пет чланова међу којима су били проф. др Мирољуб Радојковић, проф. др Бранимир Стојковић, проф. др Сњежана Миливојевић, проф. др Дубравка Валић Недељковић и проф. др Сања Домазет. Професорке Валић Недељковић и Домазет одустале су од рада у комисији.
Како је у извештају трочлане комисије из септембра ове године, а у који је УНС имао увид, наведено, докторат који је пре четири године одбранила Радмила Чокорило „показује читав низ грубих прекршаја правила академске честитости“.
„Ја сам решен да се ова пријава истражи како треба и да се утврди свачија одговорност, зато овоме приступамо озбиљно јер су такве и последице“, рекао је за Пиштаљку декан Факултета политичких наука Драган Симић.
Он је за овај портал додао да „последице могу бити одузимање звања, а то би онда повлачило и поништење оцена из индекса студената у Бањалуци што би, каже декан Симић „створило велики проблем тамошњем факултету“.
Узбуњивачи су у тексту пријаве навели да докторски рад Радмиле Чокорило садржи елементе плагијата, међу којима су и делови књиге ментора Радета Вељановског, али и аутоплагијат. Професорка Чокорило у дисертацији је, како они наводе, користила делове своје књиге “Радио као медиј” објављене 2009. године у Бањалуци без навођења извора.
“Највећи проблем у том раду је аутоплагијат. Садржај из моје књиге које је ауторка користила нисам могао да приметим јер су узимани делови реченица са различитих места у књизи. Такође, ја сам ту књигу објавио 2005. године и немогуће је да се свега сећам. Провукли смо докторат кроз програм за препознавање плагијата и он је показао да је око 2 одсто рада плагијат, што је прихватљиво. Врло је важно утврдити делове за које се наводи да су аутоплагијат. Кандидаткиња наводи да је њена књига објављена након одбране дисертације, што се мора проверити. Ја о тој књизи тада нисам био обавештен”, рекао је за УНС Раде Вељановски.
УНС је провером утврдио да је књига др Чокорило са истим називом објављена 2009. године, две године пре одбране дисертације. Уколико се садржај књиге нашао у докторату, како стоји у извештају комисије, то јесте аутоплагијат.
Иначе, рецензенти ове књиге били су Бранимир Стојковић и Неда Тодоровић, која је две године касније била члан комисије за одбрану доктората.
Радмила Чокорило, на питање УНС-а да коментарише извештај комисије, најпре је изјавила да не зна о којој пријави је реч и да није обавештена о томе да је њена дисертација доведена у питање, а дан након тога мејлом нас је обавестила да је у пријави “наведено да постоје индиције да је ријеч о плагијату”.
“Мој адвокатски тим је послао одговор на анонимну пријаву гдје је наведено да постоје индиције. Мој адвокатски тим и ја предлажемо да сачекамо рјешење”, рекла је Чокорило.
Иначе, анонимни узбуњивачи пријаву да је рад плагијат послали су ректору Универзитета у Београду, декану Факултета политичких наука у Београду, Министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије, просветним инспекторима за високо образовање и директору Агенције за борбу против корупције.
Сектор за инспекцијске послове Министарства просвете, као и Агенција за борбу против корупције прогласили су се ненадлежним, док је Веће научних области правно-економских наука при београдском универзитету донело одлуку да се ФПН изјасни поводом пријаве и да о томе обавести Универзитет.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.