УНС вести
08. 07. 2015.
Комесар Савета Европе за људска права: Србији треба безбедније медијско окружење
„Србија мора да покаже више одлучности у решавању наслеђа из прошлости, да побољша борбу против дискриминације и да успостави безбедније медијско окружење“, рекао је Комесар Савета Европе за људска права Нилс Муижниекс, у извештају који је данас објављен.
Муижниекс је посетио Србију од 16. до 20. марта 2015. године и том приликом се срео са представницима власти и невладиног сектора.
„Неколико важних законских корака су предузети од стране власти у области медија. Клевета је у потпуности декриминализована 2013. године. У августу 2014. године парламент је усвојио Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и Закон о јавним сервисима“, навео је у извештају Муижниекс додајући да медијски закони имају за циљ повећање транспарентности медијског власништва, уз осигуравање медијског плурализма и усклађивање релевантних закона и праксе са европским стандардима.
Комесар је нагласио значај новоусвојеног система пројектног суфинасирања медија уместо досадашњег система државних субвенција.
У одељку о српској медијскоj сцени Муижниекс подсећа на извештај Савета за борбу против корупције из ове године о власништву и контроли медија у Србији, у ком стоји да је главни генератор медијске цензуре, самоцензуре и таблоидизације недостатак транспарентности власништва над медијима, тесна веза између медија, политичке елите и моћних бизнисмена, као и то што политичке партије утичу на уређивачку политику.
Комесар је забринут, због навода, да Влада, као један од највећих оглашивача у земљи, велики део својих огласа објављује у медијима који се сматрају лојалним власти и позива Србију да настави да примењује новоусвојене медијске законе који стварају могућност да се поправи ситуација када је у питању преко потребна медијска транспарентност.
Када је у питању заштита новинара од насиља, Муижниекс се у извештају осврће на новинаре који су под 24-часовном полицијском заштитом, затим случајеве убијених новинара и некажњавању починилаца, као и на случај пребијеног уредника ФОНЕТ-а Давора Пашалића, где до данас нису откривени нападачи.
Комесар се осврнуо на саморегулаторна тела која постоје у Србији наводећи праксу Савета за штампу који прати усклађивање медијског садржаја са кодексом новинара и одлучује о релевантним жалбама поднетим од стране појединаца и институција. Своју забринутост исказао је констатујући да новинарска удружења имају судове части, али да већина уредника таблоида нису чланови новинарских удружења и због тога не подлежу надзору те врсте.
Комесар у свом извештају наглашава да слобода изражавања и медијскa слобода имају кључну улогу у развоју и напретку сваког демократског друштва и да новинари морају да покажу висок степен поштовања људских права и етичких стандарда. Муижниекс је позвао медије да организују курсеве и тренинге за запослене, у чему могу да рачунају на помоћ Савета Европе.
Извештај у целости, на енглеском језику, можете прочитати овде.
Део извештаја посвећен стању у медијима погледајте у прилогу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.