УНС вести
05. 12. 2014.
Онлајн није дневно, већ десетоминутно новинарство
Брзина којом трче онлајн медији вртоглава је. Могућност да се начини грешка, погази етички кодекс свакодневна је и по више пута.
Имајући у виду да новинарски посао није економски цењен, да су онлајн редакције малобројне, а да се тражи да брзо објављују велику количину проверених информација, али и коментара, скоро 24 сата, вођена је у Новом Саду дискусија на тему „Етика у онлајн медијима – стандарди и пракса“ у организацији Школе веб новинарства УНС-а.
Један од уводничара, уредник b92.net Павле Златић, навео је да се „новинарски задаци нису драстично променили, већ алати“, да је данас „израженији императив брзине“ и да његов медиј дневно објави 400 чланака.
„У штампи имате времена да дебатујете, први, други, трећи колегијум. То не можете на вебу. Сваких 15, 20 минута морате донети неку одлуку која преиспитује све што пише у Кодексу. Раније су новинари градили мрежу познанстава. Седели у ’Шуматовцу’. Писали су о томе Тијанић и Тирнанић. Твитер је данас ’Шуматовац’ дигиталног доба“.
Овај уредник рекао је да поједине колеге још увек говоре да су неке вести са твитера и фејсбука, не узимају озбиљно, а да заправо треба размишљати новинарски и навео да је председник САД Барак Обама на свом твитеру објавио да ће водити Америку у другом мандату.
Златић сматра да се у српској медијској сфери најмање поштује претпоставка невиности, али да казне неће бити довољне са се спречи кршење етичких правила док „публика сама не регулише тржиште“.
Навео је и пример повређивања деце на сајму где је b92.net ставио наслов који одговара истини „Преврнуо се тобоган, повређена деца“, а да су сензационалистички наслови у којима је навођено како је експлодирао заправо доносили више кликова и да се на тај начин „губи тржишна утакмица“.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је да је један од драстичнијих примера с којим се Савет суочио обраћање старатеља девојчице која је имала три године када се догодила породична трагедија, а да је све детаље сазнала када је стасала да претражује своје име и презиме на интернету. Новаковић је напоменула да се овај случај решио тако што су онлајн издања традиционалних медија повукла текстове.
„Новинари и медији нису увек свесни да оно што се објави на интернету остаје заувек“.
Новаковићева је указала да Савет за штампу има принцип да медији одговарају за коментаре које објављују и навела пример у ком је сајт НСПМ прекршио кодекс када се главни и одговорни уредник огласио у коментарима испод текста објављујући садржај коментара који није одобрио. Ту се отворило питање „Да ли је указивање на говор мржње, говор мржње?“.
„Тешко је онима који пуштају коментаре да процене да ли је нешто недопустиво да се појави као коментар, танка је линија до цензуре“.
Новаковићева је говорила о одлуци по којој је teleprompter.rs прекршио кодекс за „објављивање личних података“ породице из Новог Сада која је довођена у везу са сектом. Према њеним речима радило се о првом случају у ком су за текст коришчени искључиво извори са интернета.
Уредник онлајн медија teleprompter.rs Данило Реџеповић навео је да није објавио адресу и фотографије „анонимних људи“ већ људи који се баве „јавним послом, активизмом, који су били у медијима, Блиц, 24 сата и који држе јавни објекат и генерално се зна како изгледају“, као и да на наведеној „кућној адреси постоји неколико фирми, организација“ и да је у том контексту поменут и вртић који се ту налази.
„Критикован сам што их нисам позвао за коментар. А ми смо алтернативни сајт. Радио 021, РТВ и НДНВ спомињали су моје име, како сам неофашиста, неонациста. Ни мене нико није позвао за коментар, а објављивали су то о мени“.
Новаковић је навела да је добро што је уредник Телепромптера одговорио на жалбу и да одлука није била једногласна, као и да је идеја саморегулације да се избрусе стандарди, а не кажњавају медији.
Током дискусије отворено је питање објављивање садржаја преузетог са друштвених мрежа приватних лица.
Уредник сајта новосадског Дневника dnevnik.rs Александар Грубеша рекао је да се труде да не преузимају садржаје са Фејсбука јер „људи често нису свесни да то што објављују може бити злоупотребљено“. Да се, такође, труде да „не буду таблоидни“ али да „за свакога од нас постоји таблоидна вест на коју ће кликнути“.
„Када сам почињао преовлађивало је мишљење да медији треба да едукују људе. Наш образовни систем не едукује, а зашто би медији поступали другачије“.
Грубеша је рекао да се погрешно мисли да медији креирају јавно мнење. „Новинарима нико не верује, егзистенцијални и други новинарски проблеми никога не интересују. Које мишљење то ми креирамо?“.
Грубеша је навео пример да људи на друштвеним мрежама шире вирусе кликом на поруке пријатеља на енглеском иако знају да та особа не зна ни једну енглеску реч.
„Медији нису направили људе идиотима. Медији вешто експлоатишу ту чињеницу“.
Уредник сајта dnevnik.rs је навео да су медији „интересне сфере“ и да их различите групације користе за међусобно блаћење. „Медији су све гори и гори, упркос томе што је све више дипломираних новинара“.
Уредник сајта Радио-телевизије Војводина rtv.rs Дејан Марјановић навео је неколико примера. РТВ је поштујући правило два независна извора одлучио да не објаве информацију „реномираног недељника“ да је нападнути бизнисмен преминуо, иако се полази од тога да су новинари те редакције проверили вест пре објављивања, али да је за разлику од овде добре одлуке, постојала и лоша, када се твитер информација испоставила тачном током поплава, а не званична агенцијска вест којој је дата предност.
Марјановић је рекао да је објављивање снимка стравичног саобраћајног удеса у Новом Саду био јавни интерес и да је пажљиво снимак погледан да се „не види ни једно лице“.
„У време снежних мећава објавили смо линк на Фејсбук страници на који се коментаром јавио човек тврдећи да је у Степановићеву ’кров школе под притиском снега пао’. Полиција не зна. Школу не можемо да добијемо. Дечко који нам води друштвене мреже написао је да према незваничним информацијама то сазнајемо, да би нам онда човек који је оставио коментар написао како се то није догодило и да је хтео да укаже на проблеме у свом месту“.
„Тешко је бити испред других, борити се насловом“Прегажена девојка на булевару“ са ШОКАНТНО: Џип смрскао лобању...На који наслов бисте ви кликнули?“.
Уредник сајта 021.rs Слободан Крајновић напоменуо је да новинарске грешке не би сврставао у етику. „Нобелова награда и Добрица Ћосић су грешке“.
Он као проблем онлајн новинарства види брзину.
„Не можемо говорити о дневном, већ о десетоминутном новинарству. То је онлајн“.
Крајновић је рекао да је интернет јавно добро и да на овој мрежи не постоји приватност. „Украсти фотографију из нечије куће је кривично дело“.
„Етике у медијима у Србији више нема. Први је разлог јер не постоје јасна законска ограничења. Тела и новинарска удружења морају више да говоре о кажњавању медија“.
Крајновић је рекао да је много лакше било радити у традиционалном новинарству и да иако од интернета живи истовремено га и презире због урушавања његове матичне професије – новинарства.
„Етика је најважнија, уз економску независност и финансијску стабилност. Када медији буду финансијски независни, нећемо имати таблоидизацију“.
Фото: УНС
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.