УНС вести

19. 12. 2013.

Аутор: Д. Б. Извор: УНС

РРА у јануару усваја упутство за бољу заштиту деце од неприкладних ТВ програма

На три округла стола „Заштита деце означавањем ТВ програма“ која су у Нишу, Новом Саду и Београду организовали Републичка радиодифузна агенција, канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији и Удружење новинара Србије закључено је да је потребно унапредити систем заштите деце од неприкладних телевизијских садржаја.

Уредницима и новинарима јавних сервиса, локалних, регионалних и комерцијалних телевизија санационалном фреквенцијом, представницима Министраства културе и информисања, народним посланицима, члановима Одбора за културу и информисање Скупштине Србије, представницима новинарских и медијских асоцијација, удружења родитеља и других невладиних организација, студентима и професорима универзитета, у првој половини децембра представљене су анализе програма на којима су независно радили РРА с једне и УНИЦЕФ и УНС с друге стране, као и Предлог критеријума за означавање ТВ програма неприкладних за децу који су сачинили УНИЦЕФ и УНС на основу резултата анализе.

Извештај РРА «Заштита деце и омладине и означавање програма код националних ТВ емитера» покрио је програм за прва четири месеца 2013. године, а анализа УНИЦЕФ-а и УНС-а «Означавање телевизијских садржаја и заштита деце – анализа програма националних емитера» (доступан овде) обухвата програм за прву половину године.

Представник РРА Марио Брудар, заменик начелника Службе за надзор и анализу, објаснио је да је анализа прво велико истраживање РРА у овој области.

 „Испоставило се да су РРА с једне стране и УНИЦЕФ  и УНС с друге стране истовремено увидели неопходност даљег напретка у заштити деце од програма који могу угрозити њихов ментални, физички и морални развој. Резултат су два истраживања, с веома сличним закључцима са конкретним и комплементарним предлозима и решењима“. 

Брудар је на округлим столовима говорио о следу потеза РРА. „Први корак у заштити деце од штетних програмских садржаја на телевизији учињен  је доношењем Закона о радиодифузији 2002. године, затим увођењем обавеза означавања програмских садржаја Кодексом понашања емитера из 2007. године, а ово је трећи важан корак. Треба истаћи и два важна Упутства РРА  О програмским садржајима који могу да угрозе децу и Обавезујуће упутство о ријалити програмима“.

На скупу у Београду, 17. децембра, заменик председника Савета РРА Горан Караџић, најавио је да ће наредни корак регулатора бити усвајање обавезујућег упутства које се односи на стандардизовање означавања.

„Свесни смо проблема који емитери имају и у припреми је опште обавезујуће упутство које ће средином јануара, почетком године, верујем, бити усвојено на седници Савета РРА. Разговарали смо са уредницима филмског и серијског програма националних телевизија. Мислим да смо наишли на потпуно разумевање и ту ћемо врло лако моћи да уведемо ствари на виши ниво него што је то сада, али имаћемо и даље проблем са ријалити и псеудоријалити  програмима, који се по нама апсолутно неадекватно означавају. Надамо се да ће изменом медијског законодавства, регулатор добити већа овлашћења и да ћемо моћи да, уколико сматрамо да је одређен програм неприкладно означен ми будемо ти који ће наложити емитеру да га означи другачије, а самим тим на основу обавезујућег упутства и ових препорука  које ћемо свакако инкорпорирати у то, моћи практично да померамо  те програме на нека времена која су примеренија за њихово емитовање“.

Караџић је на округлим столовима истицао да се проблем неће решити доношењем Упутства или само једним потезом и да су у основи система заштите родитељи.

„Емитер, регулатор,  у најширем смислу држава и друштво, могу само да пошаљу поруку да нешто није прилагођено одређеном узрасту, али то ниуком случају неће сачувати ту децу. То морају да раде њихови родитељи. Поруке које емитују емитери нису поруке за децу,  напротив деца врло често видевши да нешто није за њихов узраст имају жељу да виде то забрањено воће“.

 

Како би се утицај на родитеље остварио Караџић је најавио свеобухватну медијску  кампању у којој би РРА учествовала заједно са УНИЦЕФ-ом и новинарским удружењима након доношења опште обавезујућег упутства.

„Кад погледате колика је гледаност Фарме и структуру публике схватите да то гледају родитељи, бабе и деде. Уколико старији гледају Фарму, шта ће гледати деца која су у истој тој просторији. Гледаће исто, почеће да усвајају то као друштвено прихваћено понашање“.

Озбиљна, дуготрајна, осмишљена кампања, сматра Караџић, за подизање свести родитеља да сачувају децу од неприкладних програма, била би корак напред .

Члан Одбора за културу и информисање Скупштине Србије Снежана Стојановић Плавшић се није сложила да су искључиво родитиљи ти на којима је одлука.

„Код многих родитеља насиље је прихватљиво и сами чине насиље. Ми не можемо у потпуности да се ослонимо на њих да ће објаснити деци уколико дозволимо да се сцене експлицитног насиља приказују на телевизији у 6 или 8 навече. Држава треба да има много јаснију улогу у свему овоме“. 

Она сматра да је изостала казнена политика.

„Верујем да су казне РРА требало да буду строже и тада би се много ређе дешавало да се грешке понављају“.

Током дискусија у Нишу, Новом Саду и Београду отворила су се питања означавања и времена емитовања цртаних филмова и насиља у њима, као и музичких спотова који садрже сцене насиља, голотињу и непримерен говор.

Примећено је да увођење заштићеног времена на телевизијама и померање емитовања неприкладних садржаја за касније неће дати резултат уколико ти исти садржаји, посебно када су ријалити програми у питању, буду у целости (са вулгарностима и детаљним описима сексуалног чина и насиља) доступни у штампи, односно непрекидно присутни за гледање у онлајн издањима медија.

Наведено је да дигитализација такође представља изазов и да она доноси гледање програма на захтев, за последњих два, три дана. „Деца која су технички писменија од родитеља моћи ће да, за годину дана, на врло једноставан начина погледају програм који је због ознаке емитован касније, у току пре поднева“, изнео је Караџић.

 

Уредница РТС дигитал и сателитског програма Татјана Ћитић навела је да дигитализација није нешто о чему говоримо у будућем времену, јер се не ради само о преласку на дигитално емитовање земаљског програма.

„То је све оно што нас окружује и нови медији, и ИПТВ  и дигитални пакети кабловских оператера. Скрећем пажњу да би о томе требало већ сад размишљати и то регулисати већ сада, ако се регулише и обухватити кабл оператере и ИПТВ оператере са неким обавезујућим одредбама јер они на својим платформама имају програме као што су Фоx крајм и други“

У дискусији локални и регионални емитери, посебно, наглашавали су да би им кратке и јасне смернице помогле у означавању програма. 

Разговор о заштићеном времену отворио је дискусију о временском трајању ограничења за емитовање програма са различитим узрасним ознакама. Предлог Службе за надзор и анализу РРА је да ознака 16 не може да се емитује од 6 до 21 сат, а Нацртом закона о електронским медијима тај временски период је од 6 до 22 сата.

Заменик председника РРА Горан Караџић навео је да сматра да би то време требало да буде од 8 до 16, односно 17 сати.

„У Србији је радно време од 8 до 16, односно 9 до 17 сати, и то време би требало бити најстроже одређено, а након тога не може регулатор да врши претерано велику забрану, јер нећемо нигде доћи уколико емитери престану да купују програме, квалитетне серије попут форензичара, Грејс анатоми, јер не могу у репризном времену да продају адекватан маркетиншки простор. Онда ћемо доћи до тога да смо грађане Србије у великој мери оштетили. Послаћемо их да гледају кабловске канале који су регистровани у Бугарској, Мађарској, БиХ, Словенији, Црној Гори, а на њих ми као регулатор не можемо да утичемо као на канале који су код нас“, изнео је Караџић који је рекао да се због мењања навика, каснијег одласка у кревет данашње деце, садржај са ознаком 18 помера за касније емитовање, од 1 или 2 сата после поноћи.

Представник Фонда за отворено друштво Драган Кремер навео је да је потребно  да се „направи образац„развођа“( wатерсхед),  који функционише деценијама на БиБиСију и код других емитера, а подразумева да  пре 18 часова не може да се употреби псовка, непримерена алузија, и да о томе такође воде рачуна и уредници и водитељи.
„ Морају да интервенишу, што се код нас не дешава баш често, ако им се тако нешто догоди у програму“.

Да би се постигла уједначена пракса означавања филмова и серија, домаћих и страних, уредник за филмске садржаје компаније СББ  Иван Карл предложио је стварање комисије при Филмском центру, Министраству културе и информисања, Републичкој радиодифузној агенцији или у њиховом садејству, која би за задатак имала класификовање и означавање тих садржаја, а ознака би потом морали да се придржавају сви емитери.

„То је огромни, пешачки посао али неко мора да га уради некад. Да направе јединствену базу података филмског програма на нивоу Србије где ће сваки уредник филмског програма да оде на сајт, укуца назив филма види класификацију коју одобрава РРА, Министраство, Филмски центар и он мора да је поштује“.

Карл сматра да већи проблем од филма јесу ријалити програми и да филму гледалац прилази као фикцији.

„Проблем је оно што се презентује као стварност и то је по мени највеће загађење етра.Дете не зна да су Породичне тајне и Прељубници фикција. То су људи који говоре на матерњем језику, као комшилук, углавном су статисти глумци, па не може да препозна глумце и да мисли да је то фикција“.

Уредник филмског програма РТС-а Никола Попевић сложио се да је неопходна јединствена база података филмова и серија којом би се руководили сви емитери.

Дискусија се отворила око филма „Клип“, који садржи експлицитне сцене оралног секса малолетнице, а емитован је у 22 часа на Првој ТВ.

„Одлучили смо да тај филм прикажемо у 22 сата као филм који треба да виде деца старија од 16  година управо због тога што се тај филм бави њима.Покушали смо да ову тему обрадимо на другачији начин у ток шоу серијалу Жене. Имали смо на крају један покушај који смо свели на секс у школама.  Када смо правили истраживање на ову тему, професори су хтели много тога да нам кажу, ученици и директори школа, али нико пред камерама. Филм је снимљен. Сматрали смо да осликава реалну ситуацију и стање у нашем друштву“ рекла је уредница забавног програма Прве ТВ Маринела Квапил и додала да је ознака УР (учешће родитеља) која се предлаже у УНИЦЕФ и УНС Предлогу критеријума нешто што је недостајало.

„Ми смо низом ПР текстова и разговорима о том филму  објаснили какав филм ћемо емитовати.  С истом таквом припремом емитовали смо филм Бојане Маљевић „Сестре“ и сматрамо да су оба филма потребна и да смо урадили добру ствар што смо их емитовали“.

Иван Карл је осим филма „Клип“ за који сматра да треба да се емитује после поноћи, навео и пример емитовања „Пасије“ Мела Гибсона на Ускрс у 16 сати, а да је ознака за тај филм 18+.

 

Светлана Трајковић из Службе за надзор и анализу РРА навела је да је ова служба реаговала по службеној дужности и оценила да је направљен прекршај емитовањем филма Клип у 22 сата, али да је Савет РРА донео другачију одлуку руководећи се тиме да је реч о уметничком делу награђиваном на фестивалима.

„Не води се рачуна када се који филм програмира и како „Клип“ иде у 10, а у поноћ породични филм? Решење је да постоји јединствена база података. Када она постоји нико неће моћи да својевољно класификује филмове да би одржао програмску шему. Уредничка брига, јединствена база података и добре казне за смањивање класификације и видећете како ће то да се реши“, истакао је Карл који је напоменуо да ће у програму ФЕСТ-а „Нинфоманка“, филм Ларса фон Трира,бити означен ознаком 18.

Светлана Трајковић, из Службе за надзор и анализу и један од аутора извештаја РРА «Заштита деце и омладине и означавање програма код националних ТВ емитера» говорила је и о неправилностима у означавању информативног програма.

„Када је реч о информативном програму Кодекс (понашања емитера) прецизира да се сваки програм који има призоре насиља, катастрофе, мора посебно најавити. У анализираном периоду више таквих програмских садржаја је емитовано, а да нису посебно најављени“ .

Као примери наведени су извештај  РТС1 је о злочину у Малој Иванчи, када се у кадровима виде  жртве злочина, а где је као илустрацијаубистава послужила фотографија масовног убице ранијег догађаја. У вечерњим  вестима  Б92 без посебне најаве приказани су узнемирујући снимци насиља са геј параде, а у Националном дневнику ТВ Пинк приказан је, без посебне најаве, леш убијеног таоца у Алжиру. На ТВ Прва, без посебне најаве, приказан је младић који удара старицу која је после неког времена преминула од последица тих повреда, а на Хепи телевизији снимци експлозија у Прагу и бомбашког напада у Бостону.

У истраживању УНИЦЕФ-а и УНС-а показало се да родитељи сматрају да је проблем промовисање потрошачке културе и естрадних личности у звезде на нашим телевизијама и да је деци потребно понудити много већи избор квалитетног програма.

 „Родитељи сматрају да треба увести заштићено време и да термини емитовања треба да се ускладе са ознакама, а да се задржи садашња пракса да се програм означен са 18 емитује после поноћи. Трејлери, односно најавни форшпани, треба да носе исту ознаку као програм који најављују и да се емитују у тим терминима. Родитељи су били најстрожи према ријалити и псеудоријалити програмима. Сматрају да их има превише на нашим каналима, да њихово емитовање треба да се помери за касније вечерње сате или, чак на посебан канал“ објаснила је истраживач Маријана Матовић резултате истраживања у фокус групама са родитељима деце узраста од 10 до 17 година.

УНИЦЕФ и УНС анализа показала је и да емитери не теже структурисању програма у складу са ознакама, да постоји недоследност у означавању програма истог или сличног садржаја, као и да различити садржаји носе исту ознаку, тако нпр. ознака  12 покрива широк спектар програма, чак и ријалити програме.  Такође, наведен је пример филма Буре барута, који на ТВ Хепи није имао ознаку, а на РТС1 је означен са 16.

Уочено је да програми који садрже насиље у комичном контексту, сексуално конотиран језик или промовишу стереотипе често немају никакву ознаку. „Ријалити програми, попут Великог брата, Фарме, Тренутак истине и псеудоријалити Луда Кућа, Прељубници, Породичне тајне и сл. због концепције, речника који се користи и сцена које приказују нису били адекватно означени, нити су приказани у одговарајућем термину“ навела је Матовић.

Проф. др. Нада Кораћ, психолог, објашњавала је да је систем означавања и класификацију тв садржајадео „система филтера“.

„Медији не представљају један према један садржаје који у реалности постоје. Оно што је у медијима није исто као оно што је у реалности. Медији су први филтер. Родитељи, наставници, за дете„значајни одрасли“ су други филтер. Трећи филтер је систем означавања програма који треба да буде функционалан“, навела је Кораћ и објаснила да у систем треба увести категорију„учешће родитеља“.

„Функција ознака је информисање. Оно треба да буде што потпуније. То је оно што је дужност државе. Одговорност за избор, да ли ће то користити, јесте на родитељима. Овај систем означавања је намењен родитељима као орјентација“.

У Новом Саду представница удружења Родитељ је рекла да је чудно да се одређени програмски садржаји означавају високим цифрама кад деца виде то на улици.

„Овде је ствар управо у томе да имамо стварни свет такав какав јесте, нека деца то виде на улици, нека не, али за ону која виде, шта систем ознака значи, значи у ствари став државе о томе да ли је то уреду или није у реду. То ће родитеље оснажити, оне који сматрају да је то нешто од чега држава треба да нас заштити. Оно што држава може јесте да јасно искаже свој став“.

Представница УНИЦЕФ-а, Јадранка Милановић, представљала је Предлог критеријума за означавање ТВ садржаја неприкладних за децу на ком је УНИЦЕФ радио заједно са УНС-ом.

„Уведена је и категорија промовисање сумњивих друштвених вредности, што се односи на оне садржаје у којима се прецењује значај физичке лепоте, богатства као једине категорије која може да допринесе срећи. О томе би требало водити рачуна када се означавају програми“.

 

Говорећи о досадашњој пракси означавања програма и могућности емитера да самостално одређују узрасне ознаке, а да када су у дилеми потраже мишљење РРА, Горан Караџић  је навео да је било јако мало обраћања те врсте.

„Углавном када се радило о квизовима са голишавим лепотицама. Таквих квизова више и нема. Све друго је била аутономна одлука емитера“.

Представник ФОС-а Драган Кремер питао је представнике РРА да ли се води рачуна о поштовању елабората на основу којих су емитери добили фреквенције.

„ТВ Пинк, као и свако ко има дозволу за терестријално емитовање код нас, добила је то на основу елабората. Никада у тој дозволи није била оволика количина ријелити програма. Телевизија Хепи, која је својевремено добила дозволу да кажем колоквијално, као дечији канал није имала у елаборату, на основу кога је дозвола издата, никакве ријелити програме, а нарочито не овакве какве сада емитује“.

Милош Стојковић, члан правног тима АНЕМ-а, навео је да наш образовни систем не познаје програме медијске писмености.

„Уколико бисмо децу усмеравали, да не кажем  образовали или индоктринирали шта су друштвено прихватљиве  вредности можда би сама  деца била кадра да процене да ли је неки програм адекватан за њих или није“.

Као наредни ниво проблема је навео да треба изнаћи начине и едуковати родитеље који гледају исте те ријалити програме.

„Овде имамо проблем и регулације. Да ли је регулаторни механизам који тренутно постоји тј. регулација путем Интервенције независног регулатора у области електронских медија најадекватнији, или треба ићи ка неком систему саморегулације који сада већ успешно постоји у области штампаних медија. Савет за штампу ради пуним капацитетом, има преко 60 одлука. Неке од њих се дотичу и ових тема које смо ми данас начели“.

Стојковић је рекао да је медијска реформа у току, а да предлог закона о електронским медијима помиње „нешто што први пут постоји у нашем правном систему то су корегулација и саморегулација који су преузети из Директиве о аудиовизуелним медијским сервисима“, и предвиђа учешће разних стејкхолдера, односно заинтересованих корисника у регулацији разних питања.

Снимак округлог стола РРА, УНИЦЕФ-а и УНС-а у Београду у Пресс центру УНС-а, 17. децембра 2013. можете погледати овде.