УНС вести
27. 11. 2013.
Информисање мањина - између домаћих и европских закона
Одговорни уредници, директори и власници медијских кућа на језицима националних мањина, представници националних савета националних мањина и новинари учествовали су на трибини "Информисање на језицима националних мањина у светлу европских интеграција и новог медијског законодавства", коју је Удружење новинара Србије организовало јуче у амфитеатру Високе школе струковних студија за васпитаче "Михајло Палов" у Вршцу.
Уводничари су били новинар Јан Бриза, новинар и члан управног одбора румунске националне телевизије Рајко Корња, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, и председник Центра "In medias res" Валентин Мик. Уводничари су расправу отворили поређењем домаћег медијског законодавства са искуствима суседних земаља.
О традицији информисања на језицима националних мањина уВојводини, као и о међународним документима која гарантују права националних мањина на информисање, а чији је потписник Република Србија говорио је Јан Бриза. Он се осврнуо на препоруке из Осла о правима националних мањина на употребу сопственог језика и на правне документе из којих су изведене, почев од Оквирне конвенције за заштиту права националних мањина која је, како је истакао и најтемејнија. Бриза је објаснио да су та документа важна када се дефинишу домаћи закони, а пре свега Закон о јавном информисању јер је наша земља потписала и ратификовала поменуте међународне документе и самим тим их "уградила аутоматски у наше домаће законодавство".
Бриза је објаснио да у међународним документима постоји један "еластичан приступ":
- Када се каже да су државе потписнице обавезне да омогуће медије на језицима националних мањина увек се каже "у складу са могућностима“. Када се каже да се у јавном сервису да простор опет се каже "у разумној мери и у складу са могућностима". Хоћу да кажем да сви ови документи, уствари, остављају доста простора, да се у складу са могућностима државе и примене, објашњавајући притом да у погледу поштовања ових препорука наша земља предњачи у односу на многе земље у Европи.
Нино Брајовић је говорио о позитивним и негативним странама актуелних медијских закона као и о могућим решењима која би нови Закон о јавном информисању донео мањинским медијима.
О информисању на језицима националних мањина и искуствима Румуније као чланице Европске уније говорио је Рајко Корња. Истакао је да држава мора безусловно да подржи медије на језицима националних мањина без обзира на међународне препоруке. Да нема помоћи румунске државе преко институција верујем да у Румунији не би постојали медији националних мањина рекао је Корња. Објаснио је да немају баш све националне мањине у Румунији квалитетне медије јер су услов квалитетни новинари, а као решење Корња види сарадњу дотичне мањине са матичном државом.
- Без обзира колико Румунија финансијски помаже медије мањина она у свом школском систему не може да произведе једног новинара на српском, мађарском или на турском језику.
Валентин Мик се задржао на могућој злоупотреби дефиниције "мањински медији или медији на језицима националних мањина", у смислу скривања појединих медија који се финансирају из буџета општина или градова иза неке од непрецизних дефиниција. Рекао је да нови закон о информисању мора тачно да дефинише који медији спадају у ову категорију, а који се под "мањинским" именом крију како би избегли приватизацију.
Присутни учесници трибине су више од два сата разговарали о одрживости мањинских медија, изворима финансирања, проблему кадрова у појединим медијима, о РТВ претплати и буџетском финасирању медија.
На трибини је било речи и о кадровској политици јавног сервиса, уставности појединих закона и одлука о оснивачким правима над мањинским информативним кућама као и о бројним другим актуелним темама.
Овим скупом је завршен пројекат „Комшијске новости: Промовисање медија мањина, препоруке и стандарди за извештавање о Националним мањинама“ који је УНС реализовао у сарадњи са Центром „In medias res“, а уз финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.