УНС вести

28. 04. 2026.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Анализа УНС-а: Формирати тим за израду измена Кривичног законика

Удружење новинара Србије (УНС) је у анализи "Како до боље законске заштите новинара и медијских радника - шта имамо у Кривичном законику, а шта нам је потребно", представљеној јуче у хотелу Москва, препоручило формирање посебне радне подгрупе у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара за израду предлога измена и допуна Кривичног законика, ради побољшања кривичноправне заштите новинара.

Препорука УНС-а је и да МУП и судови воде посебну евиденцију предмета у којима су жртве новинари и медијски радници нападнути због посла који обављају.

Као посебно важно, УНС је истакао праћење поступања припадника Министарства унутрашњих послова у односу на захтеве које им достави тужилаштво.

Бјелица: Измене Кривичног законика у 2009. години предложене као одговор на 39 случајева угрожавања новинара, а само прошле године евидентирали смо 261

Ефикасна крвичноправна заштита новинара је, како је рекла коауторка и уредница Анализе, Драгана Бјелица, посебно важна, имајући у виду статистику случајева угрожавања новинара, која је показала пораст у односу на прошлу годину, иначе рекордну по нападима на новинаре.

Подсетила је да је у 2025. години УНС забележио 261 случај, 150 више него прошле године, док је број евидентираних физичких напада на највишем нивоу у последњих пет година.

“Иако можда наши подаци нису савршени и упркос томе што се разликују у удружењима, они јасно показују тренд пораста напада на новинаре”, додала је она.

Да су промене неопходне у овом тренутку показује и чињеница да су измене Кривичног  законика у 2009. години усвојене, након што је УНС забележио свега 39 напада на новинаре.

„То је био окидач за иницијативу која је довела до измене члана 138, став 3 Кривичног законика 2009. године. Тај податак делује скромно у поређењу са оним што данас бележе организације које прате безбедност новинара у Србији”, навела је она.

Бјелица је, осврнувши се на измене кривичног Законика које је УНС тада предложио, подсетила да су захтеви обухватали пооштравање казни за нападе на новинаре, увођење прекршајне одговорности за лица која их онемогућавају у праћењу јавних догађаја, као и солидарну одговорност издавача према запосленима.

Неки од предлога УНС-а су прихваћени, па су у септембру 2009. године донете измене Кривичног законика, према којима су новинари и медијски радници, као особе које раде посао од јавног значаја у области информисања, посебно препознати.

„У Члану 138. предвиђена је казна за угрожавање сигурности новинара претњом, у вези са послом који обављају. У ставу три овог члана, изједначена је заштита новинара са оном која је предвиђена за председника Републике, народног посланика, председника и чланове Владе, судије, тужиоце, адвокате, полицајце“, објаснила је Бјелица.

Бјелица је подсетила и на шире напоре медијске заједнице у борби за заштиту новинара у претходној деценији.

"Када је 2013. формирана Комисија за истраживање убистава новинара, владао је оптимизам. Тадашња власт показала је вољу да се ангажује. Председник Вучић је јавно рекао колегиници из Радио Београда да му је од свих нерешених случајева најважније разрешавање убиства Славка Ћурувије. Основана је Стална радна група за безбедност, затим Владина Радна група за безбедност новинара, а уследили су и покушаји нових измена Кривичног законика", додала је она.

Ипак, како је навела Бјелица, новинарска заједница није у наредним годинама успела да се међусобно усагласи око предлога, иако је постојала политичка воља. После је, додала је, тај моменат прошао и политичка воља да се Кривични законик у овом делу измени је нестала.

Управо политичка воља остаје и данас, рекла је, кључни недостајући елемент.

Од 2009. године до данас у основним судовима покренуто 46 кривичних поступака који се односе на угрожавање сигурности новинара

Једна од ауторки Анализе и уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић рекла је да је, по подацима које је УНС добио из основних судова, 2009. године до данас, у 53 основна суда у Србији покренуто 46 поступака по члану 138, став три Кривичног законика (КЗ) који се односи на угрожавање сигурности новинара.

Како је навела Ковач Настасић, од 46 поступака, у 25 случаја окривљени су оглашени кривим.

Било је, додала је, 11 ослобађајућих пресуда, једна пријава је одбачена, једна одбијена, у два су изречене мере психијатријског лечења. Један случај је, како је рекла, у прекиду, један је обустављен, а у току су четири поступка који се односе на угрожавање сигурности новинара.

Ковач Настасић објаснила је да је УНС податке затражио од свих 67 основних судова у Србији. Од 59 добијених одговора, пет судова није доставило евиденцију која се односи на новинаре, већ свих поступака вођених по члану 138, став три, док је један суд одговорио да не води евиденцију на основу тога да ли је кривични поступак покренут искључиво због угрожавања сигурности новинара.

Крајновић: Важно је да медијска заједница буде проактивна у предлозима измена Кривичног законика

Адвокат Ненад Крајновић подсетио је да су напори да се побољша заштита новинара трајали годинама, али да су резултати изостали - делом због неслагања унутар новинарске заједнице, делом због непостојања политичке воље.

Као кључну је издвојио 2021. годину, када је, како је навео, постојала изразита политичка воља за промене. Министарство је тада кренуло у јавну расправу о нацрту који је у три члана сумирао захтеве новинарских удружења.

Министарство је, према његовим речима, одабрало добар приступ - проширење кривичноправне инкриминације за нападе на новинаре и усклађивање постојећих кривичних дела са оним што су новинари тражили.

Разматрано је и проширење заштите на имовину новинара, што би, како је навело, било посебно корисно у случајевима попут паљења куће новинара Милана Јовановића.

Међутим, процес је, рекао је Крајновић, одједном стао.

Оно што је на крају остало као најмањи заједнички садржалац свих предлога новинарских и медијских удружења је, како је рекао, заједнички предлог из 2024. године, који Министаратво правде није прихватило.

Изостало је, додао је Крајновић, оно чега је било у 2021. години у годинама пре тога – политичка воља.

Он је закључио да измене Кривичног законика нису једино решење, али да је важно бити проактиван. Уз правне механизме, нагласио је, неопходна је и јавна осуда напада на новинаре од стране највиших политичких актера и стварање друштвене климе у којој такви напади не би били нормални и уобичајени.

Ракочевић: Законске промене кључне за излазак из „драме“ у којој раде новинари

Председник УНС-а Живојин Ракочевић рекао је да је питање унапређења кривичноправне заштите новинара тешко разматрати у амбијенту свакодневних притисака и „драме“ са којом се медијски радници суочавају.

Подсетио је да су измене Кривичног законика из 2009. године представљале важан корак у заштити новинара.

„Те измене су донете уз значајан допринос тадашњег министра за људска и мањинска права Светозара Чиплића.  На изради предлога измена Кривичног законика радили су тада судија Врховног суда у пензији Зоран Ивошевић и тадашњи председник УНС-а Нино Брајовић“, навео је Ракочевић.

Ипак, како је истакао, остаје отворено питање у којој мери се те одредбе данас доследно примењују. УНС се, према његовим речима, ослања на институције, али сматра да је неопходно унапредити њихов рад и обезбедити доследну примену закона у јавном интересу.

Ракочевић је указао и на нерешене случајеве убистава новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, нерасветљене околности смрти Даде Вујасиновић, као и на потребу формирања посебних механизама за истраживање убистава и нестанака новинара, укључујући и 17 случајева на Косову и Метохији.

„Проблеми безбедности новинара морају се решавати системски, односно кроз законе и институције, јер без таквог приступа остаје осећај трајне несигурности и неизвесности“, навео је он.

Закључио је да је ослањање на демократске принципе кључно, али и да без конкретних институционалних и законодавних промена неће бити могуће изаћи из постојеће друштвене климе у којој су притисци и напади на новинаре учестали.

Стаменковић: Тужилаштво ове године забележило додатан пораст напада на новинаре

Јавни тужилац Бранко Стаменковић је рекао да је јавно тужилаштво у својој бази у првих неколико месеци ове године забележило пораст од 33,3 одсто напада на новинаре у односу на прошлу годину. То, како је навео, посебно забрињава имајући у виду да је 2025. година била рекордна по броју кривичних дела усмерених против новинара. 

Број предмета је у 2025. години порастао за 115 одсто у односу на 2024. годину, са више од 140 формираних предмета и више од 150 новинара који су били оштећена лица.

Стаменковић је рекао да га посебно забрињава број физичких напада који је порастао са свега четири до шест годишње, на 24 до 26 у току 2025, што представља пораст од око 336 одсто. Он је нагласио да се ради само о пријављиваним случајевима, док знатан број напада остаје непријављен, а понекад непознат чак и новинарским удружењима.

Као посебно поражавајућу околност истакао је да је он увек препоручивао да новинари на јавним догађајима носе легитимације и прслуке са ознаком „PRESS" и да их истичу ради додатне заштите, а да се испоставило да су често управо због видљивих ознака они лакше мете напада.

Ипак, Стаменковић је додао да је, упркос овим поражавајућим околностима, важно истаћи и напоре Стане радне групе за безбедност новинара, која ове године бележи деценију рада.

Вуковић: Потребно прецизирање појединих одредби Кривичног законика

Професор кривичног права Игор Вуковић оценио је да кривичноправни систем у Србији тренутно обезбеђује заштиту појединих професија кроз два основна механизма, али да постоје значајне недоумице у погледу њихове доследности и прецизности, рекао је Вуковић.

Како је објаснио, први вид заштите односи се на статус лица од јавног значаја, док други подразумева увођење посебних кривичних дела, попут напада на запослене у установама образовања и васпитања, здравственим установама и установама социјалне заштите, рекао је Вуковић.

„У закону су издвојене одређене професије, међу којима су новинари, адвокати, лекари и запослени у јавним службама, због процене да обављање тих послова носи повећан ризик по безбедност“, рекао је Вуковић.

Вуковић је указао да овакав приступ отвара питање селективности, будући да су и друга занимања која подразумевају непосредан рад са грађанима, често изложена сличним ризицима.

Говорећи о положају новинара, Вуковић је навео да они већ уживају одређени степен заштите као лица која обављају посао од јавног значаја, али да постоји простор за даље унапређење.

У том домену је, како је истакао, важна улога новинарских удружења, која се, попут удружења других струка, могу изборити за прецизниије норме и свеобухватнију кривично-правну заштиту.

Горан Илић: Нису кључне строже казне, већ извесност да ће кажњавање уопште бити спроведено

Почасни председник Друштва тужилаца Србије Горан Илић је рекао да Анализа коју је урадио УНС у великој мери одражава стање ствари, али да није сагласан са примедбама у њој, које се односе на предлоге за строже казне у изменама Кривичног законика.

За заштиту безбедности новинара, како је навео Илић, нису кључне строже казне, већ извесност да ће кажњавање уопште бити спроведено. Илић истакао да је важна доследна примена Кривичног законика, као и доношење одлука тужилаштва и судова у разумним роковима.

„Када неко одлучује да ли ће извршити кривично дело, пресудно је да ли верује да ће уопште бити процесуиран“, рекао је Илић, додајући да је недостатак извесности кажњавања један од главних проблема у пракси.

Он је додао да се тај проблем види и у неуједначеној судској пракси, јер се у неким случајевима кривична дела процесуирају и санкционишу, док у другим поступци изостају.

Илић је рекао да се такво стање не треба решавати пооштравањем казнене политике или додатним издвајањима појединих група, попут новинара. Такви приступи, како је навео, до сада нису давали нису дали очекиване резултате.

Као пример је навео податке који показују да, упркос изменама закона и јачању нормативне заштите, број напада на новинаре и даље расте.

Додао је да је, припремајући се за скуп, прегледао судску праксу и закључио да одлуке значајно варирају, што код медијских радника ствара осећај несигурности и неуједначеног третмана.

Матић: Полиција не само да је престала да се бави својим послом, већ је почела и да туче новинаре

И члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић указао је на проблеме у раду полиције и тужилаштва.

“Прво је полиција не само престала да се бави својим послом, већ је почела и да туче новинаре, а затим је тужилаштво почело све више да одбацује случајеве”, рекао је он.

Матић је истакао је да је у 2019. години од 60 случајева, по евиденцији Врховној јавног тужилаштва, више од трећине судски решено правоснажно. Сада, како је додао, од 200 случајева у последње две године, имамо само пет решених.

Политички врх Србије, својом реториком, како је рекао Матић, ствара оквир у коме је допуштено насиље.

Он се осврнуо на рад Комисије за истраживање убистава новинара, чији је био председник, и рекао да је у случају убиства Славка Ћурувије било опструкције судског поступка.

Матић је рекао да је у том предмету често био утисак да уместо брзог поступка и правоснажног окончања долази до одуговлачења.

У међувремену су се, како је рекао, 2015. и 2016. години догодиле и смене у МУП-у и Комисија више није имала подршку као раније док су у њој седели и директор УКП-а и шеф службе за организовани криминал.

“Дошао је Стефановић, а затим и Дијана Хркаловић, а ми смо практично престали да се састајемо. Највећи посао нам је била контрола штете, спречавање опструкције и спасавање случаја на суду. После две пресуде на сто година затвора, дошли смо до тога да се у политички живот враћа реторика из краја деведесетих година, што је резултирало ослобађајућом пресудом петочланог већа Апелационог суда. За њу можемо рећи да је облик амнестије, а не правни акт”, рекао је Матић.

Кључна у свим случајевима је, навео је Матић, политичка воља, које, како је навео, више нема.

Сведочења нападнутих новинара

На конференцији УНС-а говорили су и новинари и медијски радници који су претходних година били мете напада.

Сниматељ ТВ Н1 Иван Павловић говорио је о нападу када је новинарској екипи ове телевизије поломљена камера испред шаторског насеља у центру Београда.

Павловић је објаснио да се за напад тренутно воде два поступка – један пред основним судом у Београду, након што је нападач идентификован, и други у форми притужбе против МУП-а, који се води пред надлежном комисијом Министарства унутрашњих послова.

“Прошле недеље смо новинарка Маја Николић и ја били у полицијској станици. Тамо су нам пуштане изјаве полицајаца, у којима они тврде да је полиција реаговала правовремено и поступила исправно, што нипошто не одговара ономе што се заиста догодило”, рекао је Павловић.

Додао је да се напад догодио наочиглед полиције која није реаговала, већ је остала пасивна током целог инцидента, иако су се налазили у непосредној близини.

Овогодишњи локални избори, били су, како је рекла уредница НГ портала из Неготина Сузана Јовановић Михајловић, прекретница када су у питању напади на новинаре у мањим срединама.

Михајловић Јовановић је у изборном дану, 29. марта ове године, нападнута испред просторија Српске напредне странке (СНС) у Неготину, са још двоје колега.

Михајловић Јовановић је навела да је случај пријављен полицији, али да до данас нема информација о истрази и додала да поражавајуће што су тај напад доживели испред странке која је у том тренутку проглашавала изборну победу.

Новинар портала 021 Зоран Стрика подсетио је да је прошле године нападнут док је телефоном снимао како двојица мушкарца обарају на под и ударају грађанина који је снимао одлазак грађана на СНС митинг, а потом му бацају телефон у Дунав.

“Нисам добијао информација о даљем развоју поступка из полиције. Све информације које сам добијао биле су од УНС-а или од Верана Матића. Чак сам посредно добио опаску зашто се нисам распитивао код тужитељке како се одвија поступак. Нисам сматрао да би било у реду да зовем тужитељку и подсећам је на свој случај, јер мој случај није ни важнији ни озбиљнији од осталих који су уследили”, додао је он.

У марту је, каже, добио обавештење из тужилаштва да се поступак не води као поступак по службеној дужности.

Фоторепортер Фонета Марко Чоњагић говорио је о нападу који је доживео док је извештавао са скупа подршке мајци погинулог у паду надстрешнице Дијани Хрки.

Тада су га, рекао је, четворица маскираних мушкараца, који су дошли из шаторског насеља на Тргу Николе Пашића, напала наочиглед припадника полиције.

Чоњагић је, како каже, случај пријавио у полицијској станици. Ујутро га је, рекао је, звао тужилац, а након тога се више нико није јавио. Притужбе су поднете против полицајаца који нису реаговали на напад.

Војислав Милованчевић, уредник портала Нова, говорио је о нападу који се догодио током јулских протеста 2020. године испред Народне скупштине, када је био на задатку и извештавао о протестима који су организовани због најаве увођења забране кретања и ванредног стања услед пандемије вируса корона.

 “Добио сам ударац у потиљак неким предметом, за који сумњам да је боксер. Знам да је чврст предмет због силине ударца. Исто тако не могу да тврдим ни ко је особа која ме је ударила јер сам био окренут леђима”, рекао је Милованчевић.

Након што је отишао у полицијску станицу, речено му је, како је навео да је пронађен нападач. Међутим, особа која је касније доведена у поступак и коју је видео, рекао је, не одговара физичком опису особе за коју је сумњао да га је ударила.

“У питању је био старији мушкарац, док су особе које сам видео пре напада биле млађе”.

Овај човек је у међувремену осуђен на годину дана кућног притвора уз наногицу.

“Чуо сам да је тај човек већ био у затвору, па је могуће да је дошло до нагодбе”, додао је Милованчевић.

Иначе, приликом вештачења је у медицинској документацији писало да је задобио лакше телесне повреде песницом, иако је му је била повређена лобања.