УНС вести
20. 08. 2013.
15 година од отмице новинарске екипе код Ораховца
Данас се навршава 15 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића. Они су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Према подацима породица последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава Застава 128, никада није пронађен.
До данас породице Перенић и Славуј немају никакве званичне информације о њиховој судбини.
Удружење новинара Србије подсећа да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на КиМ: Љубомир Кнежевић, новинар приштинског "Јединства" и дописник "Политике" отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица. Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака Симовића пронађен је у селу Обриње код Глоговца. Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао је 9. септембра 2000. године у Приштини. Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине.
УНС је заједно са својим огранком на Косову и Метохији протеклих година протестовао и тражио од представника међународних организација и институција да расветле убиства и отмице новинара.
Представници УНС-а и огранка на Косову поставили су 30. августа прошле године на месту где су колеге отете плочу на српском и албанском језику на којој пише: “Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их”. Плоча је након два месеца порушена.
Коментари (2)
Остави коментар26.08.
2013.
recept
Ni jedan razgovor sa Prištinom nije smeo da počne dok se od UNMIK-a ne dobije odgovor o sudbini svih nestalih državljana Srbije na Kosmetu posle ulaska okupacionih vojnih formacija NATO država.Koliko je to bilo teško zahtevati ? A dobili smo fotografije na kojima se članovi obe delegacije, na kobajagi pregovorima u Briselu, silno smeju i sjajno zabavljaju.
Одговори24.08.
2013.
Н Е С Т А Ј А Њ А
ТУЖНО ЈЕ И ТРАГИЧНО ЈАДНО, КОНСТАТОВАТИ ЧИЊЕНИЦУ ДА СЕ ПРЕ 15 - ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ДОГОДИЛО ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО, А ДА НИКО ОД МЕРОДАВНИХ НИЈЕ МРДНУО РЕПОМ.
ОдговориА ШТА СЕ ДОГОДИЛО ПИШЕ ЛЕПО, ЧИТКО И РАЗУМЉИВО У ТЕКСТУ ИЗНАД ОВОГА ОЖАЛОШЋЕНОГ КОМЕНТАРА. ПРОЧИТАЈМО ЈОШ ЈЕДНОМ ТО ШТО ПИШЕ.
ЕТО ЧАК И ПЛОЧА ЈЕ СРУШЕНА НА КОЈОЈ ЈЕ САМО ДВА МЕСЕЦА СТАЈАО СРАМЕЖЉИВ И БОЛАН НАТПИС.
УПИТАЈМО СЕ ДА ЛИ ТРЕБА НА ИСТОМ МЕСТУ ПОДИЋИ СЛИЧНУ ПЛОЧУ СА МАЛО ЈАСНИЈИМ САДРЖАЈЕМ.
СВАКАКО, ДА.
НОРМАЛНО, ТРЕБА ПИТАТИ И МОЛИТИ ОНОГА КО ЈЕ ЗАДУЖЕН ДА ДАЈЕ ОДОБРЕЊЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ ПЛОЧЕ НА ОДРЕЂЕНОМ МЕСТУ. ЗА САДА И ЗА СВА БУДУЋА ВРЕМЕНА, ТО ЈЕ ДРЖАВА СРБИЈА. АКО НЕКО МИСЛИ ДА НИЈЕ, НЕКА ВРЛО ЈАВНО КАЖЕ, ДА БИ СЕ МОГЛО И ТО ПИТАЊЕ РАСПРАВИТИ НА БРИСЕЛСКОМ САСТАНКУ.
ЧУДИ, ДА ТО НИЈЕ УЧИЊЕНО И ПРВИ ПУТ. НЕ ПРАВИ СЕ ТАКАВ ВАЖАН ОБЈЕКАТ БЕЗ ОДОБРЕЊА. У ПИТАЊУ СУ БРОЈНИ ЉУДСКИ ЖИВОТИ. БИЛО ТОЛИКО ДИВНИХ И ДИЧНИХ НОВИНАРА, А САД НИГДЕ НИКОГА ОД ЊИХ. А МОЖДА И НИЈЕ ТРЕБАЛО ТРАЖИТИ ОДОБРЕЊЕ НИ ОД КОГА. ТА НИСУ ГА ТРАЖИЛИ НИ ОНИ, КОЈИ СУ ОТЕЛИ ТОЛИКЕ СРПСКЕ НОВИНАРЕ. ОТЕЛИ СУ ИХ ПРИСИЛНО И КУКАВИЧКИ.
ОТЕЛИ СУ БЕЗ ПИТАЊА И ЦЕЛИ ОЈАЂЕНИ КОСМЕТ.
ДА ЛИ ЈЕ ТО ПИТАЊЕ - НЕСТАНКА НОВИНАРА И ТАБЛЕ И КО ЗНА ЈОШ КОГА И ЧЕГА , ДА ЛИ ЈЕ ТО ПИТАЊЕ БАР ПОМЕНУТО НА ТИМ БРИСЕЛСКИМ САСТАНЦИМА. ДА ЛИ ЈЕСТЕ ИЛИ ДА ЛИ НИЈЕ. КАЖИТЕ, БАР ДА ЗНАМО.
У ОБА СЛУЧАЈА, НЕ БИ ТО БИО ЧИН НЕКЕ ВЕЛИКЕ ХРАБРОСТИ.