УНС вести
20. 02. 2026.
У сусрет трећем рођендану јединог онлајн медија у Србији који је увео претплату на оригиналан новинарски садржај, Лалић за УНС: Млади читају, регион прати, претплата живи
Једини онлајн медиј у Србији који је увео претплату на оригиналан новинарски садржај, „Велике приче", првог марта обележава трећи рођендан.
Слоган „Живот је велика прича. Не пропуштајте га. Читајте оно што је важно" отворио је врата не само причама које потврђују становиште да је стварност необичнија од фикције, већ и претплати у српском новинарству. Тако су, како је рекао уредник „Великих прича" Вељко Лалић за УНС, успели да на српском медијском тржишту уведу бизнис модел према коме су многи из стручне јавности показивали скепсу.
Нит која спаја регион: „Свако пише на свом језику и сви се одлично разумемо“
Три године постојања „Великих прича“ донеле су из садашње перспективе и три закључка, судећи по ономе што је рекао Лалић. Доказано је да претплата може да заживи и у Србији, да број читалаца млађих од 29 година показује да су млади заинтересовани за будућност, као и да језик и добре приче спајају регион.
Како каже Лалић, претплатници из Хрватске чине 12 одсто укупне базе, из Босне око 10 одсто, Велике приче један су од најчитанијих медија у Црној Гори, а читане су и у Македонији и Словенији.
„Ми јесмо искорачили са регионалном платформом, ја мислим једином у правом смислу те речи, на којем свако пише на свом језику, а сви се одлично разумемо“, додао је он.
На питање УНС-а колико су се угледали на Њујоркер, Атлантик и друге иностране медије, Лалић објашњава да су, као и при покретању Недељника, тражили специфичан узор - не да би га копирали, већ да би разумели како у новинарској пракси функционише оно што желе да направе.
„Као и приликом покретања Недељника, коме је узор био Њузвик Тине Браун, не Њузвик, не Тајм, већ баш тај специфичан Њузвик моје омиљене уреднице, који је значио покретање првог њузмагазина (а не класичног политичког магазина, или политичко-економског), тако смо и сада желели да покренемо језичку платформу, где су једни од најбољих примера управо Њујоркер и Атлантик, али и још неколико медија. Људи мисле да је лако нешто копирати, а то је најтеже. Мени је и данас најомиљенији лист немачки Шпигл, али ти за Шпигл треба редакција од 300 људи.. И онда не можеш да правиш Шпигл“, навео је он.
Велико интересовање младих за праксу
Осим повезивања домаћих и иностраних уређивачких искустава, један од важних стубова развоја „Великих прича“, како наглашава Лалић, јесте и отварање простора за младе.
Говорећи о значају бесплатног приступа студентској популацији, главни уредник Вељко Лалић истиче да се ефекти те одлуке врло јасно виде у свакодневном интересовању младих за рад у редакцији.
Како објашњава, редакцији се готово сваког дана јављају студенти и млади новинари који желе да дођу на праксу или пробни рад у Недељник и на платформу Велике приче.
„Ми смо поносни на гомилу младих људи који су и прошли кроз нашу редакцију, и направили каријере и ван ње, али и свесни да није лако радити у Недељнику, посебно Великим причама, где пишу људи који су претходно то ‘вежбали’ 20 година. И били јако талентовани од самог почетка“, додао је.
Како наводи висока читаност код младих људи до 29 година изненадио је и људе из Њујорк тајмса, акда су са њима више од осам година у Недељнику радили први месечник.
„Новине читају старији људи, или се гађају људи после 35-те, тако да сам јако задовољан, што код нас то није случај. И што млади показују да су итекако заинтересовани за своју будућност, И друштво у којем живе. Уосталом, за то вам не требају новине. Можете да видите шта се дешава на улицама“, навео је он.
Заједница која се окупила око „Великих прича“ као мера за читаност
Лалић тако поручује да се успех „Великих прича” данас не мери само бројем претплатника, већ пре свега заједницом људи која се окупила око овог медија.
Како истиче, број претплатника је значајно већи од почетних пројекција, али је за редакцију још важнији број регистрованих корисника – читалаца који су оставили своје податке и који представљају стварну, трајну публику.
У контексту очекиваних промена европских регулатива које се односе на дигиталне платформе и индексирање садржаја, Лалић оцењује да ће управо директна веза између медија и публике постати пресудна.
„Сви чекамо те регулативе ЕУ око Гугл индексирања. Када се то промени, а сви кажу да ће бити ове године, опет ћете, као и увек, имати медије и њихову публику. А ту је важно каква је та публика. Ја мислим да је публика највећи ресурс који имамо - и наша једина обавеза", навео је.
И док љубитељи ове језичке платформе славе три године ауторских текстова блиских литерарном журнализму, аутори настоје да људском причом прикупе реалан сиров материјал и, како је рекао Едвин Форд, обликују га очима и рукама уметника.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.