УНС вести
21. 12. 2025.
Награде УНС-а - мозаик најсветлијих личности професије
Награде Удружења новинара Србије (УНС) уручене су данас, на 144. рођендан овог удружења, у Прес центру УНС-а.
Наградa за новинарску храброст „Александар Тијанић“ уручена је Милану Ћулибрку. Ћулибрк је рекао да га је награда УНС-а изненадила јер себе не сматра најхрабријим човеком, већ оним који ради свој посао.
„Дошли смо у апсурдну ситуацију да данас само бити професионалац захтева храброст. Себе не сматрам нарочито храбрим човеком. Тек сам трећи у редакцији који је добио ову награду. Радар је најмања редакција која има највише добитника ове награде“, навео је он.
Он је рекао да ће део новчане награде наменити студентима Државног универзитета у Новом Пазару, који су у протеклој години показали шта заиста представља храброст.
О добитнику ове награде одлучивао је жири у саставу: Манојло Вукотић (председник), Оливера Ковачевић, Зара Тијанић и прошлогодишњи добитник Зоран Кесић.
Награду је Ћулибрку уручио председник жирија Манојло Мањо Вукотић, који је навео да је упркос напору УНС-а који ради неке ствари савршено поштено и професионано, тужан због малог броја пријављенх и дубоке подељености у друштву.
„Није добра атмосфера за новинарство и никад није била овако лоша клима у друштву. У јеку је рат који сипа нуклеарни отпад на цело друштво и разара професију. Свих десет београдских дневних листова данас се продаје у 103 хиљаде примерака. У једном добром тренутку српског новинарства три београдска листа Политика, Политика експрес и Новости продавала су се у око 700 хиљаде примерака“.
Можда није у току смрт новинарства, како је рекао, али убиство јесте.
У сали се, како је рекао председник УНС-а Живојин Ракочевић, налази „мозаик најсветлијих личности професије“ које чине да професија живи. Ове личности долазе из различитих редакција, а често, додао је, представљају и неистомишљенике.
О добитницима награде „Лаза Костић“ у категоријама вест/извештај, репортажа и карикатура, као и о добитницима награде за фотографију „Јарослав Пап“ и добитницима награде за коментар „Богдан Тирнанић“ одлучивао жири у саставу: Предраг Рава (председник), Милан Влајић, Петар Живковић, Дејан Николић и Дубравка Николић. С друге стране, о лауреатима награда „Жика М. Јовановић“, Златној повељи УНС-а, награди „Димитрије Давидовић“ и Награди за животно дело, одлучивао је жири у саставу: Оливера Милошевић (председница жирија), Зоран Марковић, Гордана Ерор, Немања Милошевић и Соња Ивковић.
Матић: Помоћи ћемо младим генерацијама у ресетовању новинарства
Награда за животно дело је уручена новинару, аналитичару и публицисти Браниславу Гулану и новинару и председнику АНЕМ-а Верану Матићу.
Матић је рекао да је почео да се бави новинарством пре више од 40 година. Своје новинарске дане је како је рекао започео попут студената новинарства, који сада својим ангажманима у ватри протеста праве прве новинарске кораке.
Много је младих новинара и новинарки, додао је Матић, који чине да се заштите учесници протеста, сведочећи својим телефонима и камерама и преносећи јавности забележене снимке.
„Желим да посветим награду њима, односно, новинарки и новинару који ће за 40 година добити ово признање“.
Додао је да нове генерације врше ресетовање новинарства, а да ће он бити ту да им помогне.
Бранислав Гулан је рекао да је новинарством почео да се бави шездесетих година прошлог века, када је као шеснаестогодишњак писао за "Вечерње новости".
„Више од пола века сам у новинарству. Прошао сам комунизам у зачетку, социјализам, црвене, жуте, црне и остале“, рекао је Гулан.
Рекао је да су му први учитељи новинарства били Сташа Маринковић, Никола Бурзан и Тома Милиновић, као и присутни Мањо Вукотић.
„Учили су ме да у разговору увек морам више да знам од својих саговорника, јер ми је то давало сигурност у послу. Златно правило професије су истина и знање. У таквим случајевима може да се има и среће“, навео је Гулан.
Награду је свом учитељу посветио и Ненад Михајловић. Њему је уручена награда за фотографију, која од ове године носи име прослављеног новосадског фотографа Јарослава Папа, и то за целокупни годишњи опус, са посебним акцентом на фотографију са обележавања годишњице пада надстрешнице у Новом Саду, објављену у онлајн издању Гардијана.
„Велика је част добити награду која носи име мог учитеља, пријатеља и колеге“, рекао је Михајловић.
Радичевић: Златна повеља посебно значајна у време када су новинарска удружења маргинализована
Златна повеља додељена је Слободану Радичевићу, за три деценије рада у УНС-у, и за значајан допринос развоју ове новинарске организације. поготово се истичући у борби за права локалних медија.
Радичевић је рекао да је почаствован што улази у круг они који су се посветили развоју организације, која је доживела различита искушења кроз 144 године постојања.
„Период када добијам награду и када сам најактивније радио у УНС-у је најзазовнији, јер је професија у дубокој кризи, док се новинарске асоцијације и удружења маргинализују и дискредитују“, навео је он.
Додао је да за будући период има списак лепих жеља међу којима је она да се новинарска удружења изборе за еснафско јединство у односу на садашњу дубоку подељеност.
„Имам жељу да се новинари баве извештајима и истраживањима, а не пропагандом; да медијске програме уређују професионалци, а не политички активисти и преставници крупног капитала; да новинари и медијски радници буду недвосмислено и институционално заштићени од свих злоупотреба, притисака, застрашивања и напада; да се најстроже осуде налогодавци и убице новинара; да социјални и економски положај и радно-правни статус новинара и медијских радника буде праведан и достојанствен, јер само материјално независан новинар може бити слободан; да мали и локални медији буду видљивији и утицајнији; да млади бирају студије новиарства због бављења управо овом професијом, а не ПР-ом. На крају, мом УНС-у, чији сам и даље члан, желим да задржи принципијелност и да не повлађује ниједној страни“, навео је он.
Цвејић: Награда дошла када обележавамо шест деценија од усвајања првог кодекса и када је поштовање етичких стандарда на најнижем нивоу
Награду за допринос историји новинарства и публицистичка дела добио је новинар и докторанд на Факултету политичких наука Бојан Цвејић за публикацију „Кодекси новинара Србије од 1965. до 2025. године“.
Цвејић је рекао да му је посебно драго што је жири препознао значај ове публикације у години када обележавамо шест деценија од усвајања првог новинарског кодекса на овим просторима, али и у години када је поштовање етичких и професионалних стандарда у српском новинарству на најнижем могућем нивоу.
Спасић: Морамо да негујемо културу сећања
За свеобухватну и ексклузивну информацију, односно изјаву од тадашњег команданта Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Спасоја Вулевића, награђен је Велимир Перовић. Он је добио награду „Лаза Костић“ у категорији вест/извештај.
Перовић се захвалио редакцији Бете и УНС-у, који, како је рекао, годинама негује традицију и настоји да заштити професију, која је у последње време угрожена „од квази-политичара, криминалаца, а од скоро и од полицајаца“.
Награду „Лаза Костић“ за репортажу добила је новинарка „Курира“ Јелена С. Спасић, за серију репортажа из Пребиловаца, које је за време Другог светског рата доживело трагедију.
„Захваљуем људима који су ми били саговорници, јер није лако о том страдању говорити ни после толико година. Пребиловци су нешто што морамо да знамо и морамо да поштујемо. Морамо да гајимо културу сећања. Пребиловци имају свега тридесетак становника и морају да опстану. То зависи од политике – од људи у Београду и Бањалуци који морају да знају шта су нама Пребиловци“.
За карикатуру „Мапа“ награда је уручена новинару портала Косово онлајн Владислав Филиповић, који се том приликом захвалио жирију на награди.
Божовић: Задовољство је радити на темељима које су поставили Драган Стојановић, Бранка Керкез и Југослава Ђурица
Награду за најбољи годишњи уређивачки концепт „Димитрије Давидовић“ добила је уредница редакције Актуелности у РТС-у - Јелена Божовић.
Она је навела да је две године у редакцији Актуелности где су темеље поставили претходни уредници Драган Стојановић, Бранка Керкез и Југослава Ђурица. У овој рубрици се, како је рекла, заиста трудила да унесе неке иновације у тиму од 13 аутора који раде на 13 емисија.
„Људи у редакцији су занесени љубављу за новинарство и уверењем да њиховим причама могу нешто да промене, и то је оно што нас све мотивише“, навела је она.
Награда за коментар „Богдан Тирнанић“ ове године није додељена. Било је, како је рекао Предраг Рава, квалитетних предлога, али, по оцени жирија, ниједан од њих не носи тежину коју завређује име новинара какав је био Богдан Тирнанић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.