УНС вести
30. 10. 2025.
Промовисан зборник радова о Мартовском погрому: Страдање цивилизације тражи многе очи, углове и духове који би га објаснили
„Аутори зборника о погрому су проверавали сваку чињеницу о Мартовском погрому 2004. године јер су нас гласине убиле 17. марта“ рекао је председник УНС-а Живојин Ракочевић на данашњој промоцији зборника радова „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“, који истражује и медијско извештавање о, како је додао, највећем мирнодопском злочину у Европи после Другог светског рата.
Ракочевић је био иницијатор да Архив Косова и Метохије и Дом културе у Грачаници сачине овај зборник у којем је објављено 25 научних радова „о страдању нашег народа у ширем и ужем смислу“ током три дана Мартовског погрома од 17. до 19. марта 2004. године.
Како је рекао Ракочевић, на Сајму књига у Београду, читаоци зборника могу да сазнају да су за време Мартовског погрома страдале цркве, фреске, архитектура, манастири, урбане средине, градска насеља, библиотеке, здравство, школство, али и да су градови „у потпуности исељени и опустошени“.
„Погром је највећи мирнодопски злочин у Европи после Другог светског рата јер је у Европи више од 50 хиљада људи одлучило да поништи једну цивилизацију у пуном капацитету“, нагласио је Ракочевић.
Додао је да је важно да се пише о овој теми „јер када цивилизација страда - она тражи многе очи, углове и духове да то објасне.
Историчар Немања Димитријевић је рекао су у зборнику објављени историјски, политиколошки, радови за историју уметности и радови из историје културе сећања.
„Тешко је писати о Косову зато што свако од нас има неко своје Косово. Косово није само географски појам, то је завичај. Свако од нас има неки свој завичај који брани. Ми смо покушали да пишемо о том завичају“, рекао је Димитријевић.
Додао је да је у зборнику представљено страдање нашег народа у гњиланском крају, Приштини, Призрену, Пећи, Штрпцу.
„Мартовски погром је очистио градове од Срба. Тај погром је напао оно што је најосетљивије за Србе, а то је културна баштина - цркве и манастире. Ти дани су били дани страха, дани у коме је манастирска порта била пуна народа“, закључио је Димитријевић.
Како је рекао, у зборнику се налази више стотина фотографија Живојина Ракочевића и Радио Ким-а.
Историчар и рецензент књиге Милан Гулић је указао да je о оваквим темама важно говорити, али и да нам овај зборник помаже да објаснимо себи шта нам се догодило.
„Овај зборник сместио је у контекст шта се догодило у марту 2004. године и показао да је то само једна од етапа у покушају да се сви српски трагови на Косову и Метохији у потпуности очисте“, рекао је Гулић.
Закључио је да је зборник „добар пример и путоказ“.
„Нисам сигуран да ми са нашим зборницима и нашим радовима можемо да утичемо на мишљење друге стране. Нисам сигуран ни колико друга страна може да утиче на нас, али постоје генерације које долазе и о томе неће ништа знати. Ми морамо да им понудимо причу и нашу истину о томе“, истакaо је он.
Додао је да постоје људи који не живе у нашем поднебљу, а интересује их да знају шта се догодило.
„Једна од најтрагичнијих ствари коју нам је зборник показао јесте да је у Мартовском погрому нестала урбана заједница Срба на Косову и Метохији са изузетком Косовске Митровице“, додао је Гулић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.