УНС вести
03. 06. 2025.
Округли сто о ауторским правима у Новом Пазару: И текстови су оригиналне ауторске творевине које морају да уживају заштиту
“У судској пракси ретки су примери спорова за заштиту ауторских права новинара на њихове текстове. Разлог за то је недостатак воље да докажу да њихова дела представљају оригиналне ауторске творевине”, речено је на Округлом столу о ауторским правима новинара, који је УНС организовао у Новом Пазару.
Новинарке и новинари из Новог Пазара су о доказивању повреда ауторског права разговарали са адвокатом Душаном Поповићем, генералним секретаром УНС-а Нином Брајовићем, менаџером за етичке стандарде у WMG-у Петром Јеремићем, као и главним и одговорним уредником портала Телеграф.рс Игором Ћузовићем.
На скупу је представљен и Предлог споразума о сарадњи медија у вези са преузимањем текстова, који је сачинило Удружење новинара Србије у сарадњи са адвокатом Душаном Поповићем и представницима двадесетак онлајн медија.
Овај споразум је, како је рекао адвокат Душан Поповић, користан и за новинаре и медијске куће зато што регулише имовинска и морална права, и то на начин који је регулисан Законом о ауторском и сродним правима.
“Као што новинари имају интерес да буду назначени као аутори у сваком чланку, као ауторском делу, те да се њихови текстови не мењају, чиме стичу кредибилитет у еснафском друштву и професији, тако и медији као најчешћи носиоци имовинских ауторских права имају економски интерес да користе ауторска дела својих запослених”, објаснио је он.
Право цитирања је, како је напоменуо, Законом прописано као дозвољено коришћење ауторског дела.
“То подразумева да се из новинарског текста може извући део, који се може користити у неизмењеној форми, а под условом да се наведе аутор и извор текста”, апострофирао је Поповић.
Други важан аспект је тражење дозволе.
Приликом јавног приказивања туђег ауторског дела обавезно је, како навео Поповић, затражити дозволу аутора или носиоца имовинско-ауторског права.
“Важно је поштовати морална права аутора, која између осталог подразумевају навођење имена и презимена, односно псеудонима или знака аутора, те права на заштиту интегритета ауторског дела”, навео је он.
Поповић је рекао да се сама информација се сматра ауторским делом, тако да је она слободна за коришћење свакоме.
“Међутим, начин саопштавања информације, уколико има елемемте оригиналности и креативности, предтавља дело аутора”, додао је.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да је у новинарској пракси реткост да се приликом преузимања текста наведе име изворног аутора, а да се дешава и да се не наведе ни медиј са којег је пренет садржај.
“Новинарство је ауторска професија, а новинарски садржај, у многим случајевима, има карактер ауторског дела. Ипак, неретко долази до неетичког преузимања туђег садржаја без навођења извора и аутора, чиме се крше Кодекс и Закон”, објаснио је Брајовић.
Та пракса, како је додао Брајовић, мора да престане и мора се вредновати туђи, као што се поштује и свој рад. Споразум је, како је навео, искорак у овом смеру.
Ипак, говорници су указали на то да, законска обавеза сталног потписивања аутора са собом носи и одређене изазове. Менаџер за етику у WMG-у Петар Јеремић је као један од проблема навео потписивање текстова у чијој изради учествује више особа.
“Дешава се да новинар пошаље садржај, неко из редакције контактира другу страну, а да се затим додатно укључе и уредници. По новом Закону, предвиђено је да се сви који су учествовали у изради текста морају потписати, макар иницијалима. Ипак, у случајевима попут овог који сам навео може бити непрактично”, објаснио је Јеремић.
Он као менаџер за етичке и професионалне стандарде, како је навео, нема овлашћења да одобри или забрани објављивање одређеног садржаја. То је, додао је, пракса и светским медијима.
“Улога менаџера за етичке и професионалне стандарде је саветодавна. Ова особа треба да пружи смернице колегама, одговори на питања у вези са професионалним дилемама и укаже на грешке, објашњавајући разлоге и начине за њихово исправљање”, навео је он.
Када су новинари у дилеми да ли имају дозволу да садржај пренесу из неког медија, он им, како је додао, саветује да приступе одељку “Услови коришћења” на том сајту и провере деo Copyrights.
Сама чињеница да се о овим темама разговара, како је навео, повољан је знак промена.
До пре неколико година, како је рекао, било је уобичајено да се извор наведе без линковања.
Слична је била и пракса са фотографијама.
"Оне су се масовно преузимале без плаћања и уз кршење ауторских права. Тек када су почеле да стижу прве тужбе и казне, редакције су почеле да уводе нове стандарде и поштују правила”, додао је он.
Као праксу приликом преузумања текстуалног садржаја главни и одговорни уредник сајта Телеграф.рс Игор Ћузовић навео је модел преношења путем тизера.
“Овај модел подразумева преношење наслова и једне реченице или најаве текста, уз линк ка изворном порталу”, навео је он.
Будући да је доминантан бизнис модел медија углавном оглашавање, национални медиј који је преузео текст локланог медија, узео је овој редакцији и велики део финансијског колача.
“Уместо локалне редакције која је мукотрпно радила да би креирала одређени садржај, хиљаде прегледа и самим тим и финансијска добит одлазе редакцији која је само пренела текст. Форма тизера је добро решење за овај проблем”, навео је он.
Коментари (2)
Остави коментар04.06.
2025.
Prazna sala
O kojim novinarima i novinarkama govorite koji su navodno bili na ovom događaju? Pokažite slike sale, pokažite nam slike prisutnih. Prazna sala. Bilo petoro ljudi, pd toga su vaša dva člana uprave UNS.
Одговори04.06.
2025.
?
Trebalo je da učestvuje i sudski veštak za autorsko pravo u novinarstvu. Bez obzira li je član vašeg Udruženja. Pa i sudija/e koji se bavi/e autorskim pravom. A sigurno nije član UNS. Ima i takvih. Drugi put razmislite.
Одговори