УНС вести
02. 06. 2025.
Јовановић: Пројектно суфинансирање медија није лош модел, али га треба деполитизовати
Пројектно суфинансирање медија у Србији постоји 10 година, али у Крагујевцу градска власт није сваке године расписивала конкурсе. Последњих година конкурса је било, али уредник Крагујевачких новина Мирослав Јовановић каже за Удружење новинара Србије (УНС) да су у међувремену многи локални медији нестали. По његовим речима, тај модел финансирања добро је осмишљен, али се претворио у своју супротност и постао потпуно политизован.
|
Недавно су објављени резултати овогодишњег конкурса за суфинансирање медија у Крагујевцу. Крагујевачке новине и неколико локалних портала који су веома читани нису добили ни динар, али су пројекти медија из Београда и Врања добро оцењени. Средства на том медијском конкурсу добила је и једна занатска трговинска радња и издавачка кућа из Велике Плане. |
Како коментаришете исход овогодишњег конкурса за суфинансирање медијских пројеката који је расписао Крагујевац?
Очекивао сам овакве резултате. Претходних година направљена је разрађена машинерија од стране власти. Новац који је намењен за суфинансирање пројеката одлази прорежимским медијима. Иста је ситуација и на нивоу републике и на локалу. Постоје три портала из Крагујевца која су добила новац, али ви на тим сајтовима не можете да нађете ниједну вест која покушава да загребе проблеме у друштву и градској власти. Месецима трају студентски протести, али код њих нема вести о томе. Код њих се појави реакција Српске напредне странке (СНС) на неки догађај, али нема вести о ономе на шта реагују. То је супротно новинарској логици.
Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању Крагујевачких новина?
Значи нам тај новац који је могуће добити путем пројектног суфинансирања. Није то пресудан извор прихода, али сваки динар је значајан. Ми смо и ове године имали одлично написан и врло актуелан пројекат, али по налогу власти комисија га је лоше бодовала. Неки крагујевачки портали који су врло читани као што су Глас Шумадије и Пресек такође нису добили новац. Свако ко критикује власт, не треба да се нада новцу на конкурсима. Цео процес је исполитизован.
Градска власт у Крагујевцу неколико година није расписивала конкурсе за суфинансирање медијских пројеката од јавног значаја, иако је на то обавезује Закон о јавном информисању и медијима. Како је то утицало на крагујевачке локалне медије?
У Крагујевцу конкурс није расписиван шест година, а то је период када је градоначелник био Радомир Николић, син бившег председника Србије Томислава Николића. Он је занемаривао закон и игнорисао обавезу Града да расписује конкурс. У том периоду пропао је велики број локалних информативних гласила. Локални медији не могу да се самофинансирају, али то је случај и у развијеним европским земљама. Само у тим земљама постоје поштени механизми да се финансијски помогне медијима.
Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?
Конкурс и његова реализација трају годину дана, а ви кад пишете пројекат не можете да предвидите шта ће се у тих наредних годину дана дешавати и шта ће бити актуелно. Зато бирамо споровозне теме које заправо нису толико интересантне. Треба медији да се баве и историјом, али то није превасходни циљ.
Какво је ваше искуство са Јединственим информационим системом (ЈИС) који је почео са применом ове године?
ЈИС је направио још веће проблеме свима који су слали конкурсну документацију. Медијима је било тешко да се укључе у тај систем. То је једна споредна техничка ствар, ако мене питате и не доприноси транспарентности процеса.
Како бисте сумирали деценију примене система пројектног суфинансирања медијских садржаја?
Још 2014. године када је речено да је то једини начин улагања јавних финансија у медије, било је резерви, али нико није очекивао да то може толико да се исполитизује. То је постао механизам СНС за форсирање својих медијских миљеника.
Комисије које треба да бодују пројекте састављене су углавном од људи прорежимске оријентације. Они се не понашају као професионалци, већ добију инструкције коме треба да доделе новац. Људи који се представљају као стручњаци мени су често потпуно непознати. Они су углавном на маргини медијске професије. Недавно смо сазнали да је један од чланова комисије који је оцењивао пројекте истовремено био у 44 локалне комисије и једној комисији у министарству. Тај човек има више од 70 година. Не знам како је он стигао да прочита све те пројекте. Мислим да ти чланови комисије ни не читају пројекте. Они добију од локалних моћника списак подобних и неподобних.
Шта би били први конкретни кораци ка реформи овог система како би постао правичнији?
Модел медијског суфинансирања није сам по себи лош, али га треба деполитизовати. Недопустиво је да партије и моћни појединци имају утицај на тај процес. Јако је важно да професионалци читају те пројекте и да критеријум за избор чланова комисије буде строжи. Конкурсно суфинансирање би могло да функционише, ако би се радило поштено. Такође, тај модел не дозвољава медијима да се баве најактуелнијим темама, него неким споровозним и то треба мењати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.