УНС вести
19. 05. 2025.
Енес Халиловић: Неопходна праведнија расподела новца за медије
Деценију након што је уведен модел пројектног суфинансирања медија, стручна јавност и даље полемише око тога да ли је овај модел одговарајући за српску медијску сцену.
Измењени су Закон о јавном информисању и медијима, Правилник о суфинансирању медијских пројеката и уведен Јединствен информациони систем. Упркос томе, много је озбиљних и утемељених критика новинарских и медијских удружења која критикују, пре свега, праксу доделе новца.
О положају медија у овом процесу, за Удружење новинара Србије говорио је Енес Халиловић, новинар портала "Казаљка.нет" и писац из Новог Пазара.
Како коментаришете исход овогодишњег конкурса за суфинансирање медијских пројеката који је расписао Град Нови Пазар, где је одлучено да се 75 одсто средстава додели Радио-телевизији Нови Пазар?
Најпре, добро је што конкурс уопште постоји. Али, таква пракса се понавља сваке године. Десет година уназад Нови Пазар из неког разлога финансира огромним средствима ту локалну телевизију. Мислим да то није добро и да би средства морала праведније да се расподеле за све медијске актере. Познајем те људе из РТВ-а, неки су ми пријатељи, те немам ништа против њих лично када ово говорим. Не волим да замерам ништа људима јавно, већ искључиво у четири ока. Ипак, мислим да је праведнија расподела потребна и пожељна.
Шта мислите о читавом процесу пројектног суфинансирања — да ли је фер, транспарентан?
Процес је можда добро замишљен законски, али би требало да се промене правила, да не може нико да буде доминантан при расподели средстава у срединама где немате само један локални медиј. Да комисије праведно одлучују, правилници нам не би били ни потребни, већ би средства била расподељена на равне части. Такође, важно је да буду финансијски подржани и медији који још увек нису толико гледани или читани, али имају квалитетан програм, јер је то оно што нам треба.
Каква су Ваша искуства са променом начина бодовања и пријављивања, услед измене Правилника о суфинансирању медијских пројеката и увођења Јединственог информационог система?
Уопште не размишљам ни о каквим правилницима, ја се само трудим да радим добро свој посао. Давно сам увидео да баш и не могу да променим друштво. Могу једино да праведно и поштено радим свој посао. Кад би сви радили свој, било би нам много боље.
Колики удео има пројектно суфинансирање преко државних конкурса у финансирању БЗК ,,Препород” која је учествовала на конкурсу у Новом Пазару, а у оквиру које послује портал "Казаљка.нет"?
Пројектно суфинансирање добрим делом пуни буџет портала "Казаљка.нет". На тај начин сарадници добијају хонораре. Имамо и донације, а практикује се и волонтерски рад. Ја сам годинама радио волонтерски за тај портал, као још неке колеге. Портал ,,Казаљка” се труди да опстане са својим квалитетним садржајима, било преко пројектног суфинансирања, било преко донација које добијамо, или путем чланства.
Кад је реч о самом "Препороду", ту нема много новца. Углавном чланови ове најстарије бошњачке организације донирају или уплаћују чланарине. Донирају и књиге, дају донације за кирију и пројекте. Некада имамо и суфинансиране пројекте, али ,,Препород” претежно опстаје на донацијама. Сигурно је било најмање 13-14 година кад нисам добио никакав хонорар, него сам само волонтерски радио. Добри људи су помагали, наши радници из Луксембурга, као и људи одавде, просветни радници и још неки грађани.
Тешко је радити на пројектима из домена културе. Свестан сам колико у нашој држави има невладиних организација које спроводе лажне пројекте, које ништа не раде, али ни тиме се не бавим. Ја сам писац, објавио сам 18 књига, трудим се да урадим нешто, да остане нешто иза мене, а немам бригу да ли неко ради праведно и да ли неко дели нешто праведно. Кад бих размишљао о томе, полудео бих.
Ко се у Вашој организацији бави пројектима? Да ли имате довољно капацитета за то?
Ја се бавим тиме колико могу, али имамо једног изванредног члана који је јако добар правник и има добре живце и смисла за пројекте. Он се зове Ерсин Хасановић. Он је директор "Препорода" и у највећој мери носи све активности "Препорода". Ерсин је најзаслужнији за процват рада "Препорода" од 2018. године, јер је највише допринео својим радом и личним финансирањем.
Ерсин ради и на пројектима за "Казаљку", уз помоћ две наше активисткиње. Једна је универзитетска професорка, а друга је менаџерка у привреди. Укључују се и млади писци који такође учествују у реализацији пројеката.
Шта су Вам највећи изазови по питању пројектног суфинансирања?
Највећи изазов је да будемо стрпљиви док чекамо да неко препозна квалитет нашег рада.
Како се финансирате када немате пројекте?
Никако, радимо волонтерски. Били смо спремни на то када смо ушли у овај посао, јер га волимо и упорни смо. Верујемо да се квалитет увек исплати.
Конкурисали смо и код неких страних донатора, али нисмо ту имали неког великог успеха. Тамо се нисмо сусретали са добронамерним људима. Негде нас не узимају за озбиљно, јер ми нисмо људи који нити протежирамо никакву политику, нити нас нека политика протежира. Тако да, углавном, нас сматрају за неке занесењаке, за неке људе који су потпуно занесени, чудаци. Углавном, нас ти странци не доживљавају озбиљно, али надам се да ће и то да се променити.
Шта би могло да допринесе финансијској стабилности невладиних организација?
Праведнија расподела добара у друштву, укратко речено. Али реално, опет кад погледате, морам да кажем једну добру ствар. Никад у историји нисмо имали више невладиних организација него данас и никад актери невладиних организација нису имали већи утицај. Ово је повој неког новог друштва, па ће време искристалисати да оне најбоље организације опстану, да буду ту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.