УНС вести
09. 04. 2025.
МФРР: Захтевамо да ЕУ јавно осуди све нападе на новинаре и медије у Србији, а да полиција и тужилаштво хитно спроведу истраге поводом ових случајева
Представници конзорцијума „Media Freedom Rapid Response“ (МФРР) су на данашњој конференцији за новинаре од Европске уније, између осталог, захтевали да јавно осуди све нападе на новинаре и медије, као и да са Србијом замрзне преговоре о Поглављу 23, све док у Србији не престану претње, притисци и репресија над новинарима.
Од представника ЕУ и делегације Европске уније у Србији из МФРР-а тражили су да на састанцима са представницима српских власти континурано указују на ове случајеве, као и да ти разговори буду транспарентни и да јавност буде обавештена о њима.
Друга група захтева била је упућена властима у Србији, а посебно председнику Србије Александру Вучићу. Од њих је МФРР тражио да зауставе нападе на новинаре, а нарочито на оне који извештавају са протеста.
Осврнули су се и на примену шпијунских софтвера у Србији, захтевајући да се овакве активности прекину, а да одговорни за ове случајеве буду процесуирани.
„Тражимо и да се одмах прекине са нелегалним полицијским активностима против новинара, медијских и грађанских организација, укључујући упаде и претресе канцеларија. Додатно, позивамо на заштиту новинара и сниматеља током праћења догађаја“, навео је Давид Диаз, који је саопштио захтеве ове мисије.
Захтев за полицију и тужилаштво је, како је навео, да хитно спроведу истраге и казне одговорне за нападе на новинаре, посебно од почетка протеста у Србији 2024. године.
Он је навео да испуњавање оваквих захтева није ништа неуобичајено, јер се у „нормалним“ демократијама новинари не суочавају са покушајима шпијунирања и оваквим притисцима.
Мисија солидарности препозната као неопходна у тренуцима када је стање слободе медија оцењено као критично
Иначе, конзорцијум „Media Freedom Rapid Response“ покренуо је тзв. мисију солидарности у Србији, јер је како су навели, према њиховим проценама, ситуација у домену медијских и новинарских слобода у овој земљи критична.
Овај конзорцијум се, како су навели, за време тродневне посете Београду и Новом Саду срео са новинарима из приватних и комерцијалних медија, представницима Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС), новинарских синдиката, полиције и тужилаштва, као и представницима ОЕБС-а, Европске уније у Србији и Савета Европе.
Само од почетка године, како је навела адвокаткиња и истраживачица Јасмин Дезеу, забележено је 56 случајева кршења права новинара и медијских радника. Навела је да је број напада на новинаре са којима је упознат МФРР само у прва три месеца ове године двоструко већи него целе прошле године.
„Ове недеље смо током разговора са новинарима и медијским радницима сазнали нешто што нас је посебно забринуло – да се неколико напада на новинаре догодило пред полицијом, као и да је било случајева где је виновник напада била полиција“, додала је она.
Међу случајевима угрожавања новинара су, како су истакли из МФРР-а, забележени физички и вербални напади, упади у канцеларије и сајбер напади на новинарске и медијске организације.
Вајзмен: Посебно забрињавају покушаји примене шпијунских софтвера
Све ове ситуације, како је рекао Џејми Вајзмен из Међународног прес института (ИПИ), имају погубан утицај на приступ грађана информацијама и слободу изражавања. Он је као посебно забрињавајуће навео случајеве угрожавања дигиталне безбедности и инсталирања шијунских софтвера у телефоне новинара, додајући да је Србија једна од европских земаља у којима је забележено највише оваквих случајева.
„Чули смо и за недавни случај покушаја примене шпијунског софтвера 'Пегаз' на једну од новинарку БИРН-а. Осим 'Пегаза', у Србији постоје и случајеви употребе домаће произведеног шпијунског софтвера, као што је Нови Спај (NoviSpy). До сада је документовано осам или девет таквих случајева. Овакви случајеви су пријављени, али за њих нико није одговарао“, навео је он.
Употреба оваквих софтвера је, како је истакао Вајзмен, нелегална у Србији и супротна је свим међународним стандардима. Осим случајева угрожавања дигиталне безбедности, навео је и правне притиске, односно СЛАП тужбе, за које је истакао да су све чешће у Србији.
„Посебно нас забрињава образац, према коме такве тужбе најчешће подносе високи државни званичници, што очигледно има за циљ да се ограничи слобода изражавања и обесхрабри новинарски рад“, навео је он.
Као организацију са највише СЛАП тужби издвојио је КРИК, који се, како је рекао, суочава са 19 оваквих тужби.
Они су подсетили да су ове недеље у Србији обележене годишњице смрти Славка Ћурувије и Даде Вујасиновић и истакли да су управо ови случајеви примери некажњивости злочина над новинарима.
Маја Север, председница Европске федерације новинара, иначе дела конзорцијума МФРР, рекла је да је идеја ове мисије да се ојача мрежу подршке не само новинарским организацијама које су чланови ЕФЈ-а, него и свим новинаркама и новинарима. Она је додала да су посетили приватне медије, али и јавне медијске сервисе – РТС и РТВ. Са новинарима ових медијских кућа су, како је навела, разговарали о напорима да се ојача професионално новинарство и повећа квалитет новинарског рада.
„Чули смо сведочења новинарки и новинара из локалних заједница, локалних медија, и циљ свих наших организација је јачање медијског плурализма, боља заштита новинара и промоција професионалног новинарства. Као неко ко долази из суседне Хрватске, али представља Европску федерацију новинара, могу да кажем да заиста желимо да пружимо конкретну помоћ – алате, ресурсе и подршку – како би ваш независан рад био снажнији“, додала је она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.