УНС вести
03. 04. 2025.
Само две од 17 београдских општина финансираће медијске пројекте
Градске општине, према Закону о јавном информисању и медијима, немају обавезу расписивања конкурса за суфинансирање медијских пројеката, за разлику од Републике Србије, односно надлежног министарства, јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине. Ипак, половина градских општина у Београду у својим буџетима за 2025. годину има новац предодређен за јавно информисање. Како ће га искористити?
Град Београд има 17 градских општина, од којих je девет, према буџету за 2025. годину, определило новац и за јавно информисање.
Барајево, Гроцка, Раковица, Савски венац, Сопот, Сурчин, Земун и Звездара, ове године нису буџетима предвиделе новац за јавно информисање. Са друге стране, за ове намене средства су у буџетима издвојиле Чукарица, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Стари град, Вождовац и Врачар.
До момента објављивања овог текста, конкурсе су расписале само две градске општине, од девет које према буџету треба да издвоје новац за јавно информисање ове године.
Једине две градске општине које су расписале конкурсе за суфинансирање медијских пројеката су Лазаревац и Обреновац.
Охрабрујуће је видети да су општине Лазаревац и Обреновац расписале конкурсе, иако им то није законска обавеза. Међутим, износи на које су расписани конкурси мањи су од средстава који је предвиђен за јавно информисање, сходно буџетима ових градских општина. Из Градксе општине Лазаревац кажу да је остатак новца (100.000 динара) намењен за накнаде члановаима комисије, док из Обреновца наводе да ће остатак новца (8.050.000,00) користити за услуге по уговору (2.000.000,00) и обавезе настале по уговорима о суфинансирању пројеката производње медијских садржаја у области јавног информисања закљученим у октобру 2024. године на више месечних рата.
Осим Лазаревцa и Обреновцa, буџетима Чукарице, Младеновца, Новог Београда, Палилуле, Старог града, Вождовца, Врачара, такође је предвиђено издвајање новца за јавно информисање. Међутим, све ове градске општине, осим Палилуле, од које нисмо добили одговор, не намеравају да распишу конкурсе за суфинансирање медијских пројеката до краја године. Како ће се онда предвиђена средства искористити?
Чукарица ће, примера ради, средства намењена јавном информисању (1.600.000,00) искористити за унапређење рада Службе за послове Скупштине, Већа и Градске општине Чукарица, речено је УНС-у из ове градске општине.
Стари град ће средства намењена јавном информисању (23.000.000,00) искористити за објављивање тендера и информативних огласа, услуге штампања, праћење штампаних и електронских медија, организовање сталних манифестација и дотације НВО у области културе. У сличне сврхе ће средства намењена јавном информисању (5.000.000,00) искористити и Врачар. Шта је УНС-у речено и у осталом градским општина погледајте ОВДЕ.
Да ли би увођење обавезног расписивања конкурса на нивоу градских општина допринело бољем положају медија?
,,Наравно да би допринело јавном информисању. У уређеном и организованом друштву одговор на овo питањe биo би сувишaн”, сматра чланица Управног одбора Локал преса и главна уредница портала “Ужице медија” Надежда Тошић.
Саговорница наводи да ипак има већих проблема од тога да ли и како градске општине финансирају медије.
,,Много је већи проблем коме се и како додељују средства. Свесни смо да има неправилности, а промене на боље иду тако споро, малим корацима”, каже Тошић и издваја један од проблема пројектног суфинансирања.
,,Податак да је комисијама било свега 10 одсто људи из репрезентативних новинарских удружења треба да брине. Бојим се да је ове године та бројка и нижа. У комисијама је било више од трећине чланова из неких медијских удружења за која мало ко зна. Добро је што од ове године све чланове комисија бодује Министарство информисања и телекомуникација и да су локалне самоуправе обавезне да на основу бодовне листе бирају људе који ће оцењивати пројекте. Али има већ наговештаја да ће у појединим срединама издвајања за медије бити мања него до сада”, издваја саговорница и присећа се сопственог искуства с учешћем у раду комисија.
Сличан став заступа и генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС) Тамара Филиповић Стевановић. Како каже, иако је добродошло издвајање новца за медије, то није од круцијалне важности на нивоу градских општина.
,,Када узмем у обзир ко је сада на листама за чланове комисија, како је промењен Правилник о суфинансирању медијских пројеката, имамо сада већих проблема. Гонго организације, које постоје искључиво због слања људи у комисије и расподеле новца подобним медијима, добиле су највећи број поена за учешће у комисијама. Дванаест поена било је за искуство у претходним комисијама, а знамо да људи из тих организација ведре и облаче већ неколико година уназад. Зато кредибилни људи не могу да дођу на ред. Људи са докторским дисертацијама су добили по 70 и нешто поена, зато што им докторске дисертације нису објављене у јавном медију, на пример. Ми смо мајстори да изврнемо све у потпуну супротност од онога с којом сврхом је нешто успостављено и направљено”, наводи Филиповић Стевановић.
Иако сматра да допринос градских општина није пресудан за унапређење медијске сцене, саговорница се присећа добрих пракси по питању побољшања јавног информисања на нивоу градских општина.
,,Знам да неколико градских општина у Нишу, већ годинама, имају конкурсе и расподељују новац за медијски садржај у интересу јавности. И неке од њих су чак имале добру праксу одржавања округлих столова са грађанима, да их питају шта је њихов специфични локални јавни интерес, шта њима недостаје од медијског садржаја”, каже генерална секретарка НУНС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.