УНС вести
31. 03. 2025.
Регионално истраживање УНС-а: Две трећине младих новинара користи вештачку интелигенцију, али многи брину због дипфејка и губитка посла
Две трећине младих новинара и студената новинарства у региону користи алате вештачке интелигенције у свом раду или образовању, показало је истраживање о употреби ВИ, које су спровели Удружење новинара Србије (УНС) Албански центар за квалитетно новинарство (АCQЈ) из Тиране, Медија центар из Чаглавице и Центар за развој омладинског активизма (ЦРОА) из Сарајева.
Остали, показало је истраживање, не користе ВИ или нису сигурни да су програми које користе алати вештачке интелигенције.
У регионалном истраживању о употреби ВИ у новинарству, базираном на онлајн упитнику и скалама процене, учествовало је 493 младих новинара, студената новинарства и средњошколаца заинтеросованих за новинарство. Од тога је 174 испитаника било из Србије, 127 из Босне и Херцеговине, 125 из Албаније и 67 са Косова*.
Иако две трећине новинара користи ВИ, њена употреба у редакцијама је значајно мања. ВИ у медијским кућама с којима сарађују примењује, како су показали резултати, тек 30 одсто новинара. Овај резултат указује да примена ВИ није део редакцијске рутине.
Новинари најчешће користе алате за превођење
Новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство у највећој мери користе ВИ алате за превођење (32,90 одсто од укупног броја испитаника), показало је истраживање. Испитаници су могли да одаберу више одговора на питање за коју намену користе ВИ, а најчешће су наводили да је користе за превођење и писање текстова. Овај резултат потврдило је и 60 учесника радионица о ВИ, које су организоване у Београду, Сарајеву, Чаглавици и Тирани. Они су навели да најчешће користе ВИ за превођење текстова и генерисање садржаја, а као најпопуларнији алат издвојили су Chat GPT.
Трећа најучесталија употреба ВИ алатки је аутоматско транскрибовање, за које се определило 27,20 одсто од укупног броја испитаника. Ова технологија омогућава претварање аудио и видео снимака у текстуални формат, па новинарима штеди време које им одузима прекуцавање интервјуа и изјава. Упркос томе што прави грешке, новинарима значајно олакшава рад. Ипак, смањена прилагођеност програма за говорна подручја која нису англо-саксонска може бити разлог због кога су ови алати на трећем месту.
АИ помаже новинарима и да брзо прегледају велике количине података, обраде их, идентификују трендове, али и давизуализују податке.
Ипак, закључак је да испитаници у већој мери користе генеративне него аналитике (традиционалне) ВИ алате. То значи да они у већој мери користе АИ алате за генерисање новог садржаја, идеја и превођење у духу језика, а у мањој алате који препознају трендове, анализирају податке, проверавају чињенице и претварају једну форму у другу.
Новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство одговорили су стога и да би вештачка интелигенција у највећој мери допринела брзој производњи вести (33,7 одсто испитаника) , што показује да су у највећој мери вештачку интелигенцију проматрали као асистента који може да им убрза рад.
Новинари најчешће осећају радозналост када чују речи „вештачка интелигенција“
На питање шта осећају када прочитају “вештачка интелигенција” већина испитаника је рекла - радозналост, чак 66,3 одсто, док су у мањој мери испитаници уплашени (11,4 одсто), индиферентни (12 одсто), тужни (3) а срећни и љути или имају неко друго осећање (7,3 одсто).
Ставови о ВИ умерени или позитивни
Навећи проценат новинара и студената новинарства има позитиван (38,3 одсто) или неутралан став (39,1 одсто) према ВИ, показало је истраживање. Негативна мишљења су у мањини, што показује да ВИ није широко перципиран као претња, али се ипак користи с опрезом.
Tабела 2: Ставови испитаника о ВИ:
|
Позитиван |
Неутралан |
Негативан |
Немам мишљење |
|
38.3% |
39.1% |
11% |
11.6% |
Новинари (42,5 одсто) имају знатно позитивнији став о вештачкој интелигенцији у односу на студенте новинарства (25,7 одсто), који углавном заузимају неутралан став (56,4 одсто). Овај резултат могао би бити последица чињенице да новинари већ користе ВИ алате у раду, док студенти немају довољно искуства у примени ВИ у свом свакодневном раду, те ни јасну представу о потенцијалном утицају ВИ на професију.
Половина испитаника верује да ће АИ смањити број послова у новинарству, док веома мали број анкетираних сматра да ће отворити нова радна места. Ово одражава изражену забринутост за сигурност запослења у медијској индустрији.
Дипфејк као највећи ризик
Највећу забринутост код испитаника изазива креирање лажних мултимедијалних садржаја - посебно видео снимака (39.9 одсто) и фотографија (22.2 одсто). Ови подаци указују на то да испитаници виде дипфејк као највећу претњу за новинарску професију и тачност информација.
Генерисање текстуалног садржаја такође представља значајан извор забринутости (15.8%), што показује да постоји страх од аутоматизације писања, што је традиционално сматрано суштинском новинарском вештином.
Укупна дистрибуција показује да су испитаници највише забринути због могућности ВИ да фалсификује реалност кроз манипулисане визуелне садржаје, док су мање забринути због примена које би могле подржати новинаре у свакодневном раду без директног учешћа у креирању садржаја.
Занимљиво је да 3.1 одсто испитаника не види ниједну примену ВИ као проблематичну, што указује на мали сегмент који има потпуно позитиван став према интеграцији АИ у новинарство.
Ипак, као највећи дугорочни ризик испитаници виде губитак аутентичности и креативности.
Србија има најпозитивнији став о ВИ док се у Албанији највише користи
Проценат испитаника у региону који користе алате вештачке интелигенције у свакодневном раду и образовању је прилично уједначен у региону. Међутим, постоје незнатне разлике у примени ВИ. Тако новинари и студенти новинарства у Албанији користе ВИ алате у највећој мери (70,4 одсто), док их испитаници из БиХ у најмањој мери (63 одсто).
Новинари и студенти новинарства из БиХ имају и најнегативнији став о вештачкој интелигенцији у односу на друге испитанике (17 одсто), док је најпозитивнији став забележен у Србији, а изразила га је готово половина испитаника (45 одсто).
С друге стране, у Албанији је најмањи број испитаника имао негативан став према АИ. Међутим, албански испитаници су углавном имали неутралан став према употреби АИ у медијима (47,2 %), за разлику од испитаника у Србији.
Испитаници из свих делова Западног Балкана који су учествовали у истраживању рекли су да најчешће осећају радозналост када чују речи „вештачка интелигенција“. Већина испитаника који доживљавају негативне емоције према ВИ (као што су бес, туга и страх) долази из БиХ. Највише среће када помисле на вештачку интелигенцију осећају новинари, студенти новинарства и средњошколци заинтересовани за новинарство са Косова*.
Резултати су показали и да испитаници из свих делова региона употребљавају сличне ВИ алате, што показује уједначеност у усвајању технолошких иновација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.