УНС вести
26. 03. 2025.
Истраживање БИРОДИ-ја и ННШ: Представници власти, јавни медијски сервиси и комерцијалне телевизије са националном покривеношћу су основни покретачи медијског монопола
„Медијска репрезентација стварности строго је подељена на ону која одсликава и афирмише политику владајуће елите и ону која на аналитички начин указује на све елементе свакодневице у којој живе грађани Србији“, закључак је истраживања медијског плурализма на телевизијама у Србији, које су спровели Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) и Новосадска новинарска школа.
Истраживање је обухватало период од 1. новембра до 1. децембра 2024. године. Мониторингом су обухваћена оба јавна сервиса – Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, све телевизије са националном покривеношћу – ТВ Прва, Б92, Пинк и Хепи, као и две кабловске телевизије – Нова и Н1. Уз анализу медијског дискурса, спроведено је деск истраживање рада Регулаторног тела за електронске медије.
Праћењем програма утврђено је да су основни покретачи медијског монопола представници власти, јавни медијски сервиси и комерцијалне телевизије са националном покривеношћу.
Једностраност је, како је показало истраживање, присутна и у програму комерцијалних кабловских телевизија Н1 и Нова С. Ипак, код њих су, како је наведено, примећени критички и аналитички поступак, као и објављивање најважнијих изјава и информација које саопштавају представници власти.
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) рекао је да су тон извештавања, обим заступљености, извори, аргументација, најава, саговорници, епитети, наративи и поступање новинара индикатори које би требало да примењује Регулаторно тело за електонске медије приликом истраживања медијског плурализма које користи БИРОДИ.
Истраживање које је самостално спровео БИРОДИ, како је навео Гавриловић, показало је да је председник Србије Александар Вучић у јануару и фербруару био заступљен 19.8 сати на јавном сервису и 123.2 сата на комерцијалним телевизијама које имају дозволу за националну покривеност.
Информација да је председник Вучић неколико сати на Пинку износио своје ставове, а да је сутрадан био на првој страни дневног листа “Полититика“, који је све то пренео, како је рекао професор Раде Вељановски, такође указује на медијски монопол.
Професор Вељановски, који је био један од главних истраживача на пројекту, навео је да у Србији „постоје центри моћи који могу да наметну одређени дискурс и теме, а потом и ставове“, и да за оне који имају другачије ставове „у медијском простору нема довољно места“.
Тако је и истраживачица из Новосадске новинарске школе приликом представљања резултата рекла да је основни закључак истраживања да постоји медијски монопол и да је медијски плурализам у анализираном периоду нарушен.
Говорећи о решењима овог проблема, професорка Дубравка Валић Недељковић рекла је да је један од кључних предуслова за медијски плурализам да избор за чланове Савета РЕМ-а буде спроведен у складу са Законом о електронским медијима. Претходна процедура је, како је навела, искомпромитована у седам до десет предлога, због чега је са још шест колегиница и колега одлучила да повуче кандидатуру.
Валић Недељковић је навела и да је избор чланова Савета РЕМ-а важна тема о којој се недовољно говори у медијима, имајући у виду да РЕМ има задатак да „уљуди“ нашу медијску сцену.
Да би се начинио искорак ка медијском плурализму неопходно је, како је рекла, и да политички актери разумеју његов значај.
На важност медијског плурализма за демократичност друштва неопходно је указивати и јавности, навела је она.
Значајан елемент је, како је навела, и сензибилизација у контекту родне равноправности, а она подразумева приближну заступљеност мушкараца и жена у медијима, као и представљање жена које не одражава родне стереотипе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.