УНС вести
25. 03. 2025.
Медији за 10 година 34 пута тужили градове и општине због пројектног суфинансирања, добили девет спорова
У претходних 10 година колико се спроводи пројектно суфинансирање, медији у Србији су пред Управним судом покренули 34 спора против градова и општина због нерегуларности у вези са конкурсима за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, а судије су девет пута донеле пресуду у њихову корист, показују подаци које је Удружење новинара Србије (УНС) добило од тог суда.
Први пут, медији су 2018. године одлучили да туже градове и општине због резултата конкурса за пројектно суфинансирање и тада је покренуто 10 управних спорова. Четири тужбе су уважене, пет је одбачено и одбијено, док је један поступак обустављен.
У 2019. години покренуто је седам спорова. Две тужбе су уважене, а остали поступци су обустављени или су тужбе одбијене. Наредне године забележен је рекордан број тужби, када је покренуто 12 управних спорова. Три тужбе су уважене, пет поступака је обустављено, један је прекинут, две тужбе су одбачене, а један спор још увек траје, подаци су добијени из суда.
Како су године пролазиле медији су се све ређе жалили судовима, па је тако током 2021. године покренуто свега два спора од којих је један предмет обустављен, а други још увек није решен.
Из одговора на захтев за приступ информацијама од јавног значаја који је УНС добио од Управног суда, види се да је 2022. година била последња у којој су медији тужили градове и општине због расподеле новца намењеног за пројектно суфинансирање. Те године покренута су три спора, два поступка су обустављена, а један још није решен.
Пракса је показала да и у ситуацијама када је Управни суд утврдио незаконито поступање приликом расподеле новца, средства су већ била потрошена и нико није сносио последице.
Пројектно суфинансирање медија уведено је у Србији Законом о јавном информисању и медијима који је усвојен 2014. године, а почело је да се спроводи од наредне, 2015. године, са циљем да држава помогне остварење права на јавно информисање грађана.
Међутим, ти конкурси су се у наредних 10 година често претварали у своју супротност. Постали су механизам путем ког се велики новац извлачи из каса локалних самоуправа и прелива медијима, чији су власници блиски власти.
Новинари разочарани праксом Управног суда
Новинарка Сити радија из Ниша Ивана Петровић од првог конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања указивала је на неправилности и неравноправан начин расподеле новца.
Како је рекла за УНС, тужила је више локалних самоуправа које су на конкурсима одбиле њене пројекте и добила их је на суду, али те пресуде нису ништа промениле.
„Општинама и градовима суд је наложио да плате судске трошкове и то је то. У целој причи је најбоље прошао мој адвокат, а тај новац опет иде из буџета који припада грађанима“, рекла је Петровић.
По њеним речима, проблем је у томе што закони дозвољавају да оног тренутка када орган који је расписао конкурс потпише Решење о расподели оно постаје извршно и ма шта се догодило након тога не постоји механизам који може да их натера да конкурс пониште, а незаконито додељена средства врате у буџет.
|
Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања не оставља могућност жалбе на решење о расподели средстава, већ је једина опција покретање спора пред Управним судом. |
Петровић је у серији текстова под насловом „Савршен пројекат или савршена пљачка“ писала детаљно о томе како је 4,5 милиона евра завршило у рукама неколико власника нишких медија од 2014. до 2021. године.
Директор Радија 016 из Лесковца Југослав Томић казао је за УНС да је више пута добијао спорове пред Управним судом, али да је од тога дигао руке пошто ти поступци, између осталог, предуго трају.
„Пре месец дана сам добио позив у вези са спором који сам покренуо 2020. године. То је последњи пут да сам тужио град. Отишао сам у Ниш на рочиште. Рекао сам судији да је све то изгубило смисао после толико година и да повлачим тужбу. Људи из суда су били коректни и кажу да имају 30.000 нерешених предмета, али ја сам рекао шта сам имао“, навео је Томић.
Он тврди да се ситуација благо поправила последњих година и каже да је на неколико конкурса добио део средстава, те додаје да је процес расподеле новца на конкурсима за медијско суфинансирање постао „мало поштенији“, али да је далеко од идеалног.
На другом крају Србије, суботички новинар Бранко Жујовић истраживао је злоупотребе на конкурсима за пројектно суфинансирање медија и своја сазнања објавио у истраживању „Милионери из конкурсног блата“. Годину и по дана након објављивања текста, сомборска полиција позвала га је да да изјаву, али је инспекторку занимао само спорни случај у општини Оџаци.
Како је Жујовић раније казао за УНС, после разговора у полицији нико од надлежних није га обавестио докле се стигло с тим случајем, као ни да ли је покренут кривични поступак због злоупотребе буџетског новца.
Новинарка УНС-а је послала 3. марта захтев за приступ информацијама од јавног значаја тужилаштву које се бави тим случајем како би јавност сазнала докле је стигао поступак, али до објављивања овог текста одговор није стигао.
Један од текстова које је Жујовић објавио, показао је да је из општинске касе Оџака за 2020. годину дато око 900.000 динара за израду сценографије и најам играјућих и сценских реквизита којих у медијским прилозима, којима је пројекат „Општина Оџаци – ваш дом“ фирме „Дејзи Продакшн“ правдан, уопште нема.
Новинар Душан Војводић из продукције „ЗА МЕДИА“ покретао је више спорова пред Управним судом против општине Кладово и каже да је суд пресудио у његову корист, али да никада нико због манипулација и кршења закона није сносио ни прекршајну ни кривичну одговорност.
„Закон о јавном информисању и медијима у делу који се односи на суфинансирање медијских садржаја, није закон иако се тако зове. То је једна необавезујућа препорука која служи као маска за манипулативно и коруптивно деловање како локалних самоуправа тако и Министарства (информисања и телекомуникација, прим.нов)“, рекао је Војводић за УНС.
По његовим речима, та лоша пракса да новац на конкурсима добијају само медији лојални власти уништава објективне и независне локалне медије. Критиковао је и медијску заједницу што се не бави више тим проблемом.
„Ово шта ја знам, знају и удружења новинара. Лицемерно је расправљати о медијским стратегијама док се не реши ова ситуација са медијским суфинансирањем (...) Медијска заједница саучествује у оваквом стању празним причама о унапређењу механизама суфинансирања медијских садржаја“, сматра Војводић.
Комисије су кључ проблема
Ивана Петровић рекла је за УНС да решење проблема у вези са „намештањем“ конкурса за пројектно суфинансирање лежи у избору чланова комисије.
По њеним речима, избор људи који ће седети у комисији је најважнији тренутак пошто судским путем није могуће исправити последице. Она тврди да су у Нишу три године заредом исти лојални људи седели у комисији и да локалним самоуправама треба избити из руку могућност да бирају чланове комисија.
„У комисијама треба да седе независни и стручни људи. Мислим да је то могуће решити тако што би постојала јединствена база за целу земљу и да се за сваки конкурс бирају чланови комисије путем жреба. Ако је конкурс у Нишу, не треба људи из тог града да седе у комисији“, навела је Петровић.
Југослав Томић има слично мишљење и каже да подржава идеју која се први пут примењује од ове године, а која се односи на то да све чланове комисија бодује Министарство информисања и телекомуникација и да су локалне самоуправе обавезне да на основу бодовне листе бирају људи који ће оцењивати пројекте.
Подаци из базе УНС-а финансирањемедија.рс. показују да је, на пример, од 413 чланова комисија које су оцењивале медијске пројекте у локалним самоуправама у Србији у 2023. години, свега 10 одсто, односно њих 44, именовано на предлог репрезентативних и релевантних новинарских и медијских удружења. Више од трећине чланова комисија (око 140) именовано је на предлог новинарских и медијских удружења чија је репрезентативност и релевантност упитна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.