УНС вести

04. 03. 2025.

Аутор: Слађана Грнчарски Извор: УНС

Са радионице о вештачкој интелигенцији у Чаглавици: Тренирање АИ слично одгоју детета

Који алати вештачке интелигенције (АИ) помажу новинарима, које су њене негативне стране и шта је дипфејк, биле су теме радионице “Како користити вештачку интелигенцију у новинарству” одржане у Чаглавици.

О овим темама говорили су Александар Мастиловић, експерт за дигиталну трансформацију, Александра Ничић, новинарка сајта УНС-а, Катарина Маринковић, новинарка Медија центра Чаглавица и мастер односа с јавношћу, као и Емирјон Сења, новинар и професор новинарства на Универзитету БЕДЕР у Тирани.

Сења: АИ користан и за идентификовање трендова

За новинаре је, како је рекао професор Сења, важно да препознају интересовања публике и теме о којима се прича у медијима. Фејсбук је раније имао апликацију Crowdtangle, која је служила да се провери шта се коментарише у вези са неком вешћу или темом на овој друштвеној мрежи. Добра алтернатива овој апликацији после укидања је, како је рекао Сења, алат Buzzsumo.

„Buzzsumo је још моћнија апликација која омогућава да се види ангажовање публике у реалном времену у вези са одређеном темом, политичарем, инфлуенсером. Могу да се виде актуелни трендови, које су теме присутније на друштвеним мрежама - углавном на Фејсбуку, Инстаграму, X“, каже Сења додајући да овај алат у његовој редакцији користе да провере која вест има добар учинак код конкурената.

За коришћење ове апликације потребан су налог на Фејсбуку и имејл адреса. Buzzsumo има могућност пробне верзије која траје седам дана, као и месечне претплате.

„Предложио бих медијима да се претплате. Али ако претплата представља додатно оптерећење за редакцију, од на пример 10 новинара у редакцији, један ради у пробној верзији, па други пут други и тако даље. На тај начин имамо могућност да будемо у предности у односу на конкуренте“, закључује Сења.

За већу посету битни су, како каже Сења, не само текст, него и фотографије, графици и видео записи, а они се могу креирати АИ алатима.

Он наводи да се за визуелни приказ података може користити апликација Flourish, која омогућава брзу и ефикасну израду интерактивних графика.  У текст се може интегрисати путем ембед кода.

Сења каже да се ова апликација лако користи, довољно је 20-ак минута за упознавање са радом овог алата, а визуали су много лепши него у Екселу и интерактивнији. 

Када је реч о АИ генерисању фотографија, Midjourney издваја као једну од најквалитетнијих апликација, наводећи да има добар стил и боје, а месечна претплата је 10 долара.

За апликацију Леонардо каже да је више усресређена на слике.

„Бржа је и јефтинија, има јаче боје, али ограничења када је реч о детаљима“, додао је он.

Говорећи о четботовима, Сења је навео да апликација Claude AI пружа већу могућност анализе података у односу на Chat GPT, као и да има боље филтере за дезинформације. Такође, нова верзија, додао је он, има могућност производње слика и видеа. Недостатак је, како је додао, конзервативност у одговорима, а база података им је ограниченија у односу на Chat GPT. 

За Chat GPT, апликацију која је можда и најраспрострањенија, Сења каже да треба бити конзервативан када се користи за текст.

„Када провоцираш Chat GPT неколико пута, он ће подржати твоје иницијално мишљење. Ако тражиш да ти направи дуг садржај на задату тему, након пар параграфа креће да понавља сам себе. У случају слика можеш имати садржаје који нису повезани са контекстом, лица без емоција“, наводи Сења.

Ничић: Њујорк тајмс има и уредника за АИ

Да вештачка интелигенција мења медије, потврђује и податак да је Њујорк тајмс, који често предвиђа трендове на медијској сцени, крајем 2023. године добио првог уредника за АИ, каже Александра Ничић.

Она додаје да се АИ алати могу бити генеративни, за креирање новог садржаја, и аналитички, који анализирају податке, дају пропоруке и проверавају чињенице.

Ничић је издвојила четири најчешће намене за које се АИ алати користе, када је у питању креирање новинарских текстова, а то је: креирање сажетака и иновативних медијских форми, прилагођавање стила писања, генерисање идеја и превођење.

Најчешћи сажеци су snebbversioni, који одговарају на питање шта се догодило и дају нам кључне информације о одређеном проблему, али и takeaway-еви, који објашњавају одређени проблем или појаву.

Иако сажеци нису чести у нашим медијима, по истраживањима Ројтерсовог института за новинарство, овакве форме ће бити све чешће јер привлаче младу публику.

Александра каже да су сажеци лаки за креирање, довољно је ископирати текст и кликнути 'сажми' или рећи 'желимо да сажмемо текст'. Они не изискују креативан ауторски печат у мери у којој га изискују неке друге иновативне новинарске форме, па су зато згодни за креирање путем АИ.

За прилагођавање стила писања, по њеним речима, користан је алат Claude, који може написати текст у стилу различитих медија.

Ничић каже да се генеративни модели користе и за генерисање идеја. Редакција 021 користи их, како је навела, за квизове које свакодневно објављују тако што на трагу идеја које добију, креирају питања. Ин медија, како је рекла, користи некад ове моделе за писање предлога за наслове.

Она каже да се генеративни модели често користе за превођење. За разлику од Гугл транслејта они генеришу нови садржај, као стварни преводиоци који превод прилагођавају духу језика. Редакцији Ле Монда ови модели омогућавају да објаве 30-ак текстова дневно на енглеском језику.

Александра наводи да неке медијске куће иду корак даље, па сарађују са компанијама које развијају генеративне моделе и заједно са њима развијају платформе вештачке интелигенције. Најбољи пример у овом домену су платформе на којима су објављени интерактивни чланци. То су текстови који свестрано обрађују неки феномен или проблем, али постоји и виртуелни новинар који даје додатне одговоре.

Она сматра да је најпопуларнији аналитички АИ алат за транскрипцију Turboscribe, док Otter.ai има могућност да аутоматски транскрибује Зум састанке.

„Ови алати дају и тајм кодове које можете убацити у програме за монтажу како бисте додали титлове. Ипак, за то постоји једноставнији алат, а то је Veed који аутоматски генерише титлове. Бесплатан је, има само у горњем углу водени жиг који можете да исечете“, каже Ничић.

За претварање фотографија у текст Ничић користи Google Drive, али и Google Lens.

„Он има могућност аутоматског превођења, а такође можете фотографисати неку познату личност и добићете помоћу ове апликације податке о њој“, навела је она.

Као корисне алате навела је и оне за проверу аутентичности садржаја, који су, како је рекла важни и за дневну информативу како новинари не би упали у замку дезинформација.

 По Александриним речима, користан алат за проверу аутентичности је InVID. Проналазак кифрејмова, односно кључних тренутака у видео снимцима који се после смештају у инверзну претрагу, поред осталих корисних опција, најбоље може да покаже да ли је неки садржај дипфејк или не.

Александра каже да је провера аутентичности садржаја посебно важна у време када расте популарност АИ агената. Они могу предлагати теме и саговорнике за интервјуе на основу претходних новинарских задатака и претраживати интернет за нас.

Зачетак таквих агената су, како је рекла Ничић, Ројтерсов News Tracer који претражује информације са друштвених мрежа и селектује оне који су у складу са Ројтерсовом уређивачком политиком, као и Blumbergov GPT који је дизајниран за анализу великих финансијских података.

Маринковић: Новинари имају кључну улогу у препознавању дипфејка

Највећи изазов новинарству је дипфејк технологија, каже Катарина Маринковић.

„Дипфејк технологија омогућава да се уз помоћ АИ алата видео снимци и слике лажно измене, односно омогућава да особа изгледа, говори и ради нешто што никада није радила. Новинари имају кључни улогу у препознавању и спречавању употребе ове технологије, а никада не би смели да користе дипфејк технологију за манипулацију“, наводи Маринковић.

Најчешће коришћене дипфејк алатке су Hoodem и ALface. Корисник само треба да отпреми фотографију или снимак лица које жели да замени и алгоритам ће за неколико минута одрадити посао.

Осим видеа може да се клонира и глас апликацијом Resemble.AI, а довољан је неки видео снимак.

По њеним речима знакови који могу указати да су снимци лажни су неприродни покрети лица, ненормално трептање, неусклађеност гласа и израза лица, али и неправилности у осветљењу и сенкама.

Као одговор на дипфејк алате су детектори, а један од бржих и лаких за коришћење, а уз то и бесплатан је DeepWare скенер, мада још увек није потпуно поуздан.

Такође, по њеним речима тренутно је једно од главних питања ко ја аутор садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом.

„Тренутно у већини земаља ауторство се приписује људима или компанијама које користе вештачку интелигенцију. Свака редакција требало би да донесе смернице за употребу АИ и да има интерна правила колики људски допринос је потребан да би садржај био сматран ауторским делом“, каже Катарина.

Наводи пример Велике Британије где је власник генерисаног текста особа која је дала инструкције моделу вештачке интелигенције.   

Мастиловић: АИ не зна да каже „не знам“

Александар Мастиловић каже да је једно од основних ограничења вештачке интелигенције то што не зна да каже “не знам“. Она увек даје одговор који је највероватнији, тако да на иста питања неће увек дати исти одговор.

Такође, АИ користи интернет као базу података, па је склона предрасудама.

Он је упоредио тренирање АИ са одгојем детета.

Како је објаснио, халуцинације се дешавају када ВИ не зна одговор на наше питање, али нам то неће признати, већ ће нам дати највероватнији одговор из базе знања, иако он није тачан.

„Податак да су људи црне расе били робови је историјски податак, па АИ то сматра нормалношћу“, навео је он.

Такође, ако се, на пример, АИ користи при запошљавању инжењера, фаворизоваће мушке кандидате, јер кроз историју жене инжењери су биле у мањини, навео је Мастиловић.

Пошто АИ користи све доступне податке, саветује да оно што не желите да буде јавно знање, не одајете када користите АИ алате.

По њему, последња фаза вештачке интелигенције биће канибализам, када буде превише АИ садржаја и тада ће се затворити круг, односно почеће са заглупљивањем, јер ће сопствени садржај користити за креирање новог.

Мастиловић тврди да, ако би ВИ преузела новинарство, сваки текст би звучао исто и не би имао емоцију, јер ВИ не разазнаје емоције.