УНС вести

10. 02. 2025.

Аутор: Ива Јовановић Извор: УНС

Вештачка интелигенција мења ДНК медија (Видео)

Шта каже Кодекс новинара Србије – да ли се вештачка интелигенција (ВИ) сме користити у новинарству? Да ли је ВИ пријатељ или непријатељ новинарима, шта је то дипфејк (deepfake), шта су халуцинације вештачке интелигенције и у ком правцу иде њен развој? Удружење новинара Србије организовало је радионицу на којој су медијски стручњаци одговорили на ова и многа друга питања о коришћењу вештачке интелигенције у новинарству.

Појавом Chat GPT-a вештачка интелигенција престаје да буде непознат појам. Иако се на идеји ВИ радило још крајем прошлог века, она тек од пре неколико година добија на значају.

Поједине светске медијске куће већ имају редакције посвећене искључиво ВИ, док се неки медији још увек нису усудили да је користе.

Како то обично бива са новинама, једни су потпуно прихватили ВИ, док је други гледају с песимизмом, речено је на радионици.

Новинарка сајта УНС-а и докторанткиња на Факултету политичких наука Александра Ничић, рекла је да се гледишта свих медијских професионалаца сусрећу у једној реченици: „Вештачка интелигенција мења ДНК медија“.

„Неке ствари које су деловале као део научно-фантастичних филмова или дистопијских романа сада су наша свакодневица и наша реалност, захваљујући ВИ“, запажа Ничић.

Саветник за менаџере и директоре и АИ стратег Марк Бригс упоредио је појаву ВИ са појавом друштвених мрежа.

„Сарађивао сам са медијима почетком 2000-их, када су се појавиле друштвене мреже. Многи су ми рекли да не знају шта је то и да немају времена да се тиме баве, да то није у опису њиховог посла. Свесни сте да данас готово да не можете да замислите новинарски посао без друштвених мрежа“, испричао је Бригс.

Додао је и да су они који „нису имали времена“ да се баве друштвеним мрежама углавном зажалили, јер би заостајали за колегама који су одмах прихватили нове медијске трендове.

Морате користити ВИ да бисте научили како може да вам помогне

Потребно је време како бисмо научили како ВИ функционише, јер је то потпуно нови вид технологије који нисмо до сада користили, рекао је Бригс.

„Није испрва јасно како нам може помоћи и због тога многи оклевају када је у питању експериментисање са ВИ, али морате користити ВИ да бисте научили како може да вам помогне“, истакао је Бригс.

Он је препоручио да се према ВИ опходимо као што се опходимо према асистенту: „Ако причамо са ВИ као да је особа, добићемо боље резутате“, рекао је.

Видео: Ива Јовановић

„ВИ треба да буде асистент који вам помаже у раду, а не колега који прави проблеме“, додала  је Александра Ничић.

Професор новинарства на Универзитетском колеџу БЕДЕР у Тирани, Емирјон Сења каже да се не треба плашити ВИ, већ да је треба користи као предност, каква и јесте.

„Увођењем ВИ ствари су се преокренуле, млади новинари данас не треба да уче само како да извештавају, већ и како да користе ВИ у свом раду. Пре свега, како би што боље разумели потребе публике и прилагодили јој садржај тако да јој буде лак за конзумирање, јер то је једна од основних ствари која ВИ треба да ради“, рекао је Сења.

ВИ увек треба користити као подршку, не као доносиоца одлука, закључио је он.

Шта Кодекс новинара Србије каже о коришћењу ВИ? 

Александра Ничић говорила је о употреби ВИ која је у складу са етичким стандардима и осврнула се на нови Кодекс новинара Србије, који је на снагу ступио децембра прошле године, a који прописује да је употреба ВИ у новинарству дозвољена.

Она је истакла да уколико новинари користе ВИ, не одступају од етичких и професионалних стандарда. Међутим, рекла је Ничић, веома је важно „да употреба ВИ буде транспарентна и одговорна, што значи да сте ви, као новинар, када користите ВИ дужни да назначите да сте је користили“.

„Важно је јасно назначити који део текста је аутентичан, а који синтетички, односно, који део текста је креиран уз помоћ вештачке интелигенције, а који је производ новинарског рада“, истакла је она.

Додала је и да употреба ВИ у новинарству не ослобађа новинара одговорности.

„Одговорни смо за тај садржај, као и за сваки други“, каже Ничић.

Ничић је подсетила на оно што пише у Париској повељи, коју су објавили Репортери без граница, а то је да би свака редакција требало да успостави сопствени консензус о коришћењу ВИ.

Ограничења ВИ

Вештачка интелигенција је сложен систем који се готово сваког дана унапређује, ипак, постоје ограничења њене „интелигенције“ којих се треба пазити, речено је на радионици.

Експерт за дигиталну трансформацију и докторанд на Факултету техничких наука у Новом Саду Александар Мастиловић објаснио је појмове халуцинације и канибализма ВИ и упоредио тренирање ВИ са одгојем детета.

Како је објаснио, халуцинације се дешавају када ВИ не зна одговор на наше питање, али нам то неће признати, већ ће нам дати највероватнији одговор из базе знања, иако он није тачан.

„Све што је резултат рада ВИ негде већ постоји, питање је само броја извора који су комбиновани у нову информацију. Оног момента кад ти извори почињу нестајати и све буде резултат ВИ оне ће једна другу почети да гуше и то је 'канибализам'. Односно, оно што креира  једна ВИ, биће коришћено за тренинг друге и нестаће људска креативност“, појаснио је Мастиловић.

Видео: Ива Јовановић

Мастиловић је нагласио да нестручна примена ВИ може да узрокује много већу штету него корист.

Навео је пример да ако радник фирме XY у Chat GPT унесе финансијске токове те фирме како би му помогла да их среди, он је свима дао увид у те токове.

„Наиме, Chat GPT није затворен програм, оно што у њега унесете он ће искористи за своје подучавање и ако му неко сутра затражи 'дај ми финансијске токове XY фирме' он ће то и урадити“, истакао је Мастиловић.

Још један проблем ВИ је то што се фокусира на лако доступне информације, рекао је Емирјон Сења.

„ВИ се неће бавити неким дубоким истраживањем информација како би вам дала одговор, она ће узети оне информације које су јој лако доступне и на основу њих ће креирати одговор“, рекао је Сења.

Марк Бригс увиђа да је ово „најгора ВИ коју ћемо икад користити“ и да је то добар знак.

„Једно од питања које сам највише добијао на радионицама у Србији је у вези са ограничењима српског језика у неким од алата ВИ. Као одговор, увек бих рекао да се на томе активно ради и да ће у блиској будућности и то бити усавршено. ВИ брзо учи и ово је најгора ВИ коју ћемо икад користити, већ сутра ће бити боље“, објаснио је Бригс.

Дипфејк (Deepfake)

Новинарка Медија центра Чаглавица и мастер односа с јавношћу Катарина Маринковић објаснила је шта је дипфејк и у које сврхе се може користити.

Она је дипфејк описала као компјутер који уме да препозна како нека особа говори и како се креће и да на основу тог знања напарави лажан видео снимак са речима које та особа никада није изговорила.

Видео: Ива Јовановић

Као пример негативног коришћења дипфејка Маринковић је навела видео снимак политичара Драгана Ђиласа који је ТВ Пинк прошле године емитовала. Тај видео снимак, објаснила је она, направљен је помоћу ВИ и приказује Ђиласа како изговара речи које никада није рекао.

„Овакво коришћење АИ алата има за циљ да изазове скандале и манипулацију, али и да наруши углед личности чији је лик коришћен“, закључује Маринковић.

Александра Ничић рекла је да је „употреба дипфејка у новинарству неприхватљива“.

„У Париској повељи о употреби ВИ у новинарству препоручено је да се алати ВИ не користе за креирање садржаја који лажно представља стварне појединце, дакле, дипфејк садржај се не треба нипошто објављивати, чак и ако назначите да сте за садржај користили ВИ“, објаснила је Ничић.

Александар Мастиловић објаснио је да ВИ оставља трагове и да практично не можете сакрити да сте користили ВИ, јер постоје алати који детектују примену исте.

„Један од тих алата је InVID – довољно је да унесте видео или слику за коју сумњате да је коришћена ВИ и InVID ће вам рећи да ли је било манипулисања од стране ВИ“, објаснио је.

Који алат ВИ је најбољи?

Не постоји један најбољи алат ВИ, сваки је добар за нешто друго и зато треба истражити што више опција и експериментисати, речено је на радионици.

Осим Chat GPT-a и InVID-a стручњаци на радионици говорили су и о бројним другим корисним алатима ВИ.

Иако већина алата има бесплатне верзије, како су рекли, неки алати се плаћају, али готово увек постоји пробни период који је бесплатан, а током ког можете тестирати да ли је тај алат баш оно што сте тражили.

Емирјон Сења је учеснике упознао са алатом ВИ Buzzsumo, који прати како се одређени линк дели на друштвеним мрежама и за шта се све употребљава, како би детектовао потенцијално ширење дезинформација, али и како би анализирао и испратио трендове.

Видео: Ива Јовановић/ Прес центар УНС

На слици су приказани неки од алата ВИ који су говорници навели као своје омиљене.

Новинарка Александра Ничић је присутнима показала и како могу да примењују неке од алата ВИ, као што је Клод (Claude), алат за препознавање стила писања.

Ничић је у Клод унела најаву ове радионице и задала му команду да је напише у стилу „Великих прича“ и у стилу „Информера“.

Видео: Ива Јовановић

Емирјон Сења се осврнуо на примену ВИ у истраживачком новинарству.

Он је присутнима показао како да користе АИ алате за анализу великих скупова података и за њихову визуализацију.

Навео је и на који начин се најбоље може аутоматски персонализовати садржај, како би се што боље ускладио са читалачким преференцијама.

Да ли ће ВИ заменити новинаре?

„Када је ВИ постала тренд међу новинарима, настао је земљотрес. Новинари су мислили да се развија нешто што ће их сутра заменити“, рекао је Сења.

Међутим, он не верује да ће ВИ заменити људе у медијској сфери, јер, како каже, нема опстанка новинарске професије без новинара.

„Неће ВИ заменити новинаре, али ће новинаре које не користе ВИ заменити они новинари који је користе“, рекао је Брикс.

Не треба се плашити саме ВИ, додао је, али треба бити опрезан са њеном употребом, да не би дошло до злоупотребе.

„Колико год да вештачка интелигенција напредује, незамисливо ми је да неки алат ВИ иде на терен и узима изјаву од саговорника, као и да разликује on the records и off the records информације“, увидела је Ничић.

Мастиловић тврди да ако би ВИ преузела новинарство сваки текст би звучао исто и не би имао емоцију, јер ВИ не разазнаје емоције.

Оно што алати ВИ могу да ураде за новинаре јесте да им олакшају посао, да брже групишу одређене податке, да оптимизују претрагу и да уштеде време потребно за ишчитавање великих документа, што и јесте поента ВИ и њене адекватне употребе, закључено је на радионици.

Важност сарадње стручњака из различитих области

Студенти новинарства Милица Михајовић и Алекса Петровски поделили су најкорисније информације које су сазнали на радионици.

Михајловић је рекла како је схватила да је важно да све релевантне струке за ову тему сарађују међусобно, док је Петровски као најважније сазнање издвојио чињеницу да Кодекс новинара Србије дозвољава употребу ВИ.

Видео: Ива Јовановић

Радионица je организована у оквиру пројекта „Како користити вештачку интелигенцију у новинарству“, који УНС реализује са Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране (АCQЈ), Центром за развој омладинског активизма из Сарајева (CROA) и Медија центром из Чаглавице.

Уколико сте пропустили радионицу која је била одржана у Београду, а волели бисте да сазнате још корисних информација на ову тему и да директно питате говорнике о ВИ то можете урадити на радионицама које ће на ову тему бити организоване у Сарајеву 14. фебруара, 28. фебруара у Чаглавици и 13. марта у Тирани.

За више информација пратите сајт УНС-а.