УНС вести

07. 02. 2025.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

Новосадски дописници Ковачев, Косовић, Срдић и Савановић о извештавању после пада надстрешнице, одговорности у РТС-у, суноврату медија у три месеца, колегама који са протеста „раде за архиву“, емоцијама

„РТС је имао леп Дневник у суботу, али си нам фалио на екранима“, рекао је Предраг Рава дописнику РТС-а из Новог Сада Милану Срдићу. Овај новинар Јавног сервиса Србије је уз Сању Косовић (Н1), Наташу Ковачев (Алџазира Балкан), Александра Савановића (Анадолија) говорио на трибини УНС-а под називом „Ми, дописници“.

„Изнео си свој став јавно да си био на свим теренима, снимао, а да се то често није објављивало. Дошле су добре колеге из Београда, које су радиле тежак посао, којима такође није било лако, али би Новосађани волели да виде тебе. Претпостављам да би емоција била мало другачија и да би људи који су били окупљени мање били емотивни и острашћени да си ти био испред камера“, наставио је да води разговор Рава, председник УНС-овог огранка у Војводини.

Публика у књижари Булевар букс, близу 50 новинара, дописника, студената новинарства и грађана, знала је да је тема РТС-ово извештавање и Дневник 2 емитован у суботу 1. фебруара.

Тог дана масовним блокадама три моста у Новом Саду, на позив студената, обележено је три месеца од пада надстрешнице на Железничкој станици када је страдало 15, а тешко повређено двоје људи.

РТС-овој новинарки учесници протеста онемогућавали су рад.

Нераспоређени новинари

„Тај дан ми нисмо били распоређени као екипа која би требало да буде на терену, да се укључи у било коју од информативних емисија. Не говоримо само о Дневнику 2, говоримо о много других информативнних емисија. Говоримо о Јутарњем дневнику, Дневнику 1 који иде у 12 сати, о емисији `Ово је Србија`, о вестима у 15 сати и да не набрајам све емисије које у тој ситуацији када је сва пажња јавности на Новом Саду од петка, а о суботи да не говорим“, прича Срдић.

На терену је ипак био.

„Наравно да сам био на терену и помогао својим колегама, снимао изјаве, снимао догађаје. Са Драганом Биберовић која је доживела ту непријатност. То ме је прилично шокирало и колегијално и људски и професионално, јер то нисам очекивао у свом граду. Не знам да ли бих ја другачије прошао“, био је искрен Срдић.

Рекао је да мисли да то нису урадили студенти, нити људи који мисле да се овим начином борбе која се тренутно дешава у Србији заправо боре против таквих ствари. Насиља.

Дискутабилно је, додао је Срдић, рећи да се догодио напад.

„Волео бих да то дефинишем. То није напад, то је непријатна ситуација. Напад је када вам неко сломи камеру, када мој сниматељ који је нападнут исто у Новом Саду али пре пар година, мора да оде у Ургентни центар. То је напад. Ово је  страшни вербални напад. Нисам то очекивао у Новом Саду“, испричао је Срдић

Ко би боље прошао?

После седам година рада из свог града, објаснио је Срдић, није добио прилику да извештава, и да иако се сам сусреће да ли са дискриминицијом, да ли са мобингом, стаје у одбрану својих колега, зато што је колега.

„Јавно ћу то увек рећи, ниједну врсту насиља не могу да признам. Сматрам да је то била једна јако, јако, непријатна ситуација, када вама неко вувузелом свира на `оволико` од увета, а ви треба да будете максимално сконцентрисани на програм“.

Новинари буду од јутра на терену, наставио је причу Срдић, и „после целог једног дана доживиш тако нешто што је доживела Драгана Биберовић, што су доживљавале и колеге са Н1, много пре колега са РТС-а. Видели смо сви колико су пута новинари Н1 нападнути“.

Поновио је да не зна да ли би он као извештач за РТС прошао боље извештавајући из Новог Сада тада.  

Али оно што је чињеница, наставио је, да су га студенти препознали као новинара РТС-а и особу у коју имају поверење и с којом желе да комуницирају.

„Након што се Драгани Биберовић десила ситуација на Аутокоманди они су позвали и рекли `молим вас позовите било ког редара, екипи ће бити обезбеђени редари, студенти обезбеђују`. Пренео сам то шефовима, Драгани и свима. Међутим Драгана је тај дан (у суботу у Новом Саду прим.нов.) вијала сигнал, као и сви ми, и морала је да се издвоји мало даље“.

Уверен сам, наставио је Срдић, да студенти не би допустили да се новинарки деси таква непријатност да су били у близини.

Пад надстрешнице

Док су се пребројавале жртве на Железничкој станици дописнику Анадолије Александру Савановићу, прича на трибини, важно је било да пошаље информацију да је надстрешница реконструисана.

„Већ је кренуло да се шири у јавности преко оних `екипа за контролу штете` да је пала нереконструисана надстрешница. Морали смо да скренемо пажњу да се нешто десило што је нешто узроковало. На томе сам инсистирао“, испричао је Савановић.

Њега су позвали 1. новембра из Анадолије, агенције која покрива Турску, Блиски исток и Балкан, тржиште са 200 милиона људи. Био је то знак да се ради о догађају који интересује свет.

 „Ишао сам тога дана за Београд. Стицај околности је био да је та надстрешница пала на неког другог“ рекао је.

Тиме је и почео колумну коју редовно пише за „Руске слово“.

Савановић, који 27 година ради као новинар, сталожено је говорио да ово време види као најизазовније за новинарство.

„У овом тренутку смо сведоци да је прича о ширењу истинитих информација нешто што вређа једну гарнитуру. Што је застрашујуће. Дошли смо у ситуацију подела и ишчашене реалности“

Никад више подела, а никад мање новинарства није било, наставио је и додао да када се неко бави својим послом он штрчи.

Захвалио се Богу што Анадолија захтева само да се бави својим послом.

„Не постоји лагоднија ситуација од оне у којој ти неће рећи који је твој правац извештавања. Информација коју ја пренесем је оно шта се десило“.

Промена редакције

Једно од питања на трибини за Наташу Ковачев тицало се преласка са Еуроњуз телевизије на Алџазиру у тренуцима када су дешавања у Новом Саду у фокусу.

 „Ако ме питаш како ми је на Алџазири вратила сам се кући, тако се осећам. И друга ствар, продисала сам. Па ће то можда довољно да вам каже о некој тренутној ситуацији, на жалост, у Еуроњузу“, одговорила је Ковачев.

Рекла је да не би улазила у детаље.

„Пре свега из поштовања према великом броју колега који и даље тамо раде, а који су врхунски професионалци у свом послу, који исто тако покушавају да се држе стандарда професије и не попуштају иако их то кошта врло често живаца, а неке од њих може да кошта посла. Не свиђа ми се правац у ком то све иде“.

Испричала је да сада, пошто има још један дописник из Новог сада за Алџазиру, дели „дописничке муке“.

„Обично је једна екипа и тако је било док сам била на Еуроњузу. Колега смиматељ и ја. Мислим да нисмо стали та два месеца“.

Прва недеља са два слободна дана везана нисам могла да дођем себи, наставила је причу Ковачев и рекла како је без обзира на то што није радила стално била на телефону и слала шта се дешава на групу док јој колегиница из Београда није рекла: „Прекини, слободна си. Петар покрива“.  

„Мало ми је то био шок“, рекла је и иако је престала да шаље информације и даље се није искључивала.

„То је мислим проблем свих нас који смо последња три месеца у свему што се догађа у Новом Саду. Једна страна говори да је то адреналин, који овај посао са собом носи, а друга страна приче је да смо ово сви ми и лично доживели. Јер се догодило у нашем граду“.

Јако је важно, казала је, како ће информација бити пренета и да не зна да ли је „контрол фрик“ или је у питању нешто друго, али  да жели да буде ту и допринесе да информација која оде из Новог Сада буде тачна.

Дубоки наклон за дописнике Ђорђе Симовић, новинар Радио Новог Сада, јавно је похвалио дописнике РТС-а из Пожеге и Зрењанина.  „Пеђа Стојковић дописник РТС-а који покрива Златиборски округ, највећи у Србији. Мислим да он нема ни сниматеља. Тај човек сваки дан пређе 200 километара. Тај човек се држи свих новинарских кодекса или га бар ја нисам ухватио да их је кршио. Он ради 15, 20 година. Не знам како тај човек ради. Дописник РТС-а Миле Новаковић из Зрењанина. Дословце су га са самог догађаја на који је стигао из Зрењанина опозвали и вратили да иде да ради другу причу. Не знам да ли бих у редакцији остао још један дан. Био сам сведок, био сам на научном скупу на Златибору где само што је дошао и вратили су га за Зрењанин. Такав ударац на достојанство“, рекао је Симовић. Упоредио је ситуацију у РТС-у са ХРТ-ом, да је однос запослених у централи и на терену сличан. „Био сам у једном Славонском селу и колегиница и сниматељ из ХРТ-а рекли су да покривају све што се дешава у Вуковару, Жупањи и Винковцима, од спорта, до културе. „Дописницима треба подићи споменик и дубоки наклон за све дописнике овог света“, рекао је Симовић.

 

Превише догађаја

Сања Косовић, најмлађа учесница трибине, која је нешто више од годину дана у телевизији Н1 испричала је да је њој најтежи део тренутно количина информација. 

„Имамо групне четове где смо ми новинари. Добијемо двеста порука у пола сата. Када је био генерални штрајк, имали смо чак двадесет протеста у дану. Рачунајући јавне скупове код школа. Мислим да не постоји редакција у Новом Саду која може да покрије све што се дешава тренутно“.

Косовић је препознала проблем да постоји велики притисак на новинаре да испрате све дневне догађаје и да у тренутним околностима, неке теме пролазе испод радара.

„У последња три месеца била је једна тема којом сам се бавила а да није у вези са надстрешницом, студентима, протестима, а то је било шверц кокаина в.д. директора ЈГСП-а“.

На питање има ли слободу у избору тема одговорила је „потпуну слободу“.

И Наташа Ковачев каже да има слободу да предлаже теме и у договору је са уредницима шта ће радити сутра.

„Кад кажем продисала сам могу и да причам о томе да имам сада више разумевања од уредника који имају ту ширину да схвате зашто је нешто прича одавде. Да неће рећи то је превише локално јер сада смо у ситуацији, нарочито протекла три месеца, да су неке ствари које су се само тицале Новог Сада, постале интересантне на ширем подручју јер је фокус на оном што се догађа овде“.

Закон баланса

Колико год чудно звучало за РТС из Новог Сада су пролазиле све проблемске приче рекао је Милан Срдић.

„Две, три ситуације сам имао такве да ми не оде прилог у Дневник. Само га чекам да видим како то изгледа у излазу иако сам га ја написао, смонтирао, видео двеста пута, још да га видим на телевизору у Дневнику и само не буде. И објашњење буде. То су те `трики теме`, они мало не знају шта ће с њима, моји уредници“, рекао је Срдић.

Срдић је говорио о специфичностима које РТС као јавни сервис мора да поштује законски.

„Код нас се захтева баланс. РТС има ту срећу, за разику од Н1 и осталих, да нама функционери и даље хоће да дају изјаве. Мада, и нас, новосадско дописништво, не позивају у градску кућу“.

Испричао је да му је недавно неко рекао како новосадско дописништво важи одувек за отргнуто од РТС-а.

„Не знам што. Али нама они још и хоће да кажу нешто. Имам онда и причу о Шодрошу, о прекомерној сечи, имам и причу о мосту и протесте. Све је то прошло на РТС-у“, наставио је Срдић.

Сматра и да то може бити одговор на питање које су му многи упутили- зашто сада прича о цензури, шта је толико чекао и зашто на Фејсбуку.

„Када сам заиста први пут цензурисан на начин на који сам цензурисан и у тренутку када РТС не да нема баланс, не да не прича о студентима месецима, него сад већ прави такве, нећу да кажем да је то гаф, говоримо сада о случају Милоша Јовановића, случају да је симбол студената симбол Хамаса, што је било у Дневнику 2, и случају када су отворено рекли без ограде како то струка, етика, закон и Бог заповеда, од тога да студенти узимају паре, да су страни плаћеници. Када сам то чуо у свом Дневнику, телевизије у којој ја радим, то је за мене била црвена линија“.

Срдић је учесницима трибине рекао како он није тај који уређује програм.

„Не могу да утичем на уређивачку политику РТС-а. Нисам уредник ниједног дневника ни једне емисије. Предлажем теме и борим се да ставимо овог 30 секунди, ако ћемо да ставимо овог из позиције, да ставимо овог из опозиције. Онда кажу два из позиције, ја кажем не, не, не. Али, прође прилог“.

Одговорност РТС-а

Осврнуо се на последњу емисију Таковска 10 у којој је било речи о дијалогу и кршењу Устава и закона од стране РТС-а.

„ У тој емисији, која је за мене била јако добра, се причало о дијалогу. Да ли може у Србији да се спроведе дијалог. Професор Танасије им је врло јасно скренуо пажњу на то како они крше законе и Устав, и није се дуго задржавао на томе. И сада имамо џентлменски потез РТС-а да ми сад причамо независно и тако даље, а фокус није на ономе што је РТС урадио, дакле прекршио правила струке, етике и три закона. И, нико не поставља питање одговорности РТС-а и одговорности људи који су то урадили. Него имамо неки шармантан дијалог у емисији Таковска 10, који је, опет кажем, био мени супер“.

Многи присутни ће се сложити, наставио је да говори Срдић, да иако су све телевизије утицајне на јавност РТС има већи домет и шер, уз додатне законске обавезе.

 „Страшно је када ти стигматизујеш целу кућу која се зове РТС. РТС је институција свих нас. Када ти кажеш треба га запалити, затворити, ти мислиш и на џез оркестар, народни оркестар, хор Колибри, културну редакцију, Радио Београд, ПГП. Страшно ми је да се на тај начин стигматизује РТС због, верујте ми, девет или десет људи који на неки начин РТС држе у, не знам како бих вам рекао, талачкој позицији“.

Срдић је рекао да не зна да ли је и даље тако, али да је у РТС-у полиција све време.

„Откад је цела ова ситуација таква каква јесте, у РТС-у је полиција“.

Из публике се на те речи надовезао и потврдио Драгослав Симић, новинар Радио Београда у пензији.

„И у РТВ-у је полиција“, рекао је Предраг Рава, који је водио разговор.

„Ја се извињавам нисам то видео, то су ми јавиле многе колеге. Не дозвољава се колегама да сниме присуство полицајаца који ординирају по ходницима РТС-а. Узимани су им телефони из руку и брисани ти снимци“.

Констатовао је да је то ужасно стање, осврнуо се на протесте великог броја људи испред РТС-а, и да се онда неко запита да ли је могао више простора од девет секунди да да у Дневнику 2.

„Стварно, ако ћемо да водимо дијалог, да размислимо мало кад кажемо РТС, ко је све РТС. Кад кажемо информативни програм РТС-да размислимо мало и ко је информативни програм РТС-а. Ко су ти људи? И кад је почела заправо цензура на РТС-у“.

Сурвали се медији у три месеца

Срдић је рекао да мисли да од 2012. године РТС није пратио суноврат друштва и институција који се дешавао.

„РТС је одолевао у неким моментима. Али у последња три месеца је показао нешто што ја од 2009. откад радим у РТС-у никада нисам видео. Морао сам да реагујем“.

Надовезала се и Наташа Ковачев која је рекла да се то десило и другим медијима.

„Не само РТС, него су многи медији се сурвали у ова три месеца. То је невероватно“.

 Из публике је затим неко добацио имена и надимке колега, које нису претходно поменуте, а извештавају са терена и протеста за новосадски Дневник, и да се то не сме заборавити. Иако се не објављује то што пишу.

„Ми радимо за архиву“, изговорио је Милан Срдић.

Новинари као мета

Дописник Анадолије рекао је да се сусрећемо са тим да постоји таргетирање новинара на дневном нивоу и да је то било 90-их у најгоре време Слободана Милошевића.

„Ми смо заборавили шта значи информација, шта значи информисање. Људи који конзумирају те јефтине медије постали су заражени и затровани. Скидам капу и дивим се вашој борби, ви који сте испред камера. Зато што све ово што говорите бранећи чињенице бивате изложени јавној осуди и критици зато што сте рекли оно што је било. То је за мене застрашујуће“.

Он је рекао како је медијска транзиција 2011, 2012. године, нажалост пратила политичку.

„И нажалост је пратила поимање новинарства као нечега што је ангажовано и пропагандно. У једном тренутку страдала је истина и чињенице су страдале“.

Ћутање, вентил и катарза

Дописница Н1 испричала је да је њен вентил обраћање „људима за јадиковке“ и то што пише дневник.

„Немогуће је искључити се иако имам два слободна дана“, рекла је Косовић.

Срдић је док је снимао говор глумице Јелене Ступљанин испред Железничке станице у ком је она викала реченице које су почињале „Ово није нормално“ схватио да није усамљен у том осећају.

„Тај њен говор је за мене био катарзичан. У том тренутку сам схватио да нисам ја једини који је опседнут тиме да ово није нормално. Отишао сам да подржим колеге са РТВ који излазе од почетка сваког петка на 15 минута тишине. Кад станеш са њима 15 минута. То је сто, двеста људи, колико их буде. То је катарза. Ми сви ћутимо и знамо зашто ћутимо. Ти си на Мишелуку, изнад града Новог Сада и не чујеш ништа, ни саобраћај. То јесте у једном тренутку хорор филм. А у неком катарза“.

Савановић је рекао да су странци покривали за Анадолију догађаје у Новом Саду од прошлог викенда, да је он могао да не ради и да осети ту енергију петка, суботе и недеље и напуни батерије.

„То је био манастир, медитација на отвореном. Опет застрашујуће с таквом трагедијом. Оно што је добро да су тих 15 минута били катарзични и за нас као новинаре и за медије“.

Додао је да је улудо 15 живота положена на олтар корупције која је сада почела и да нас убија и да „тих 15 минута тишине јесте катарзично јер ту имаш времена да размишљаш“.

„Многи су се за тих 15 минута сусрели са собом“.

„Мислим да су се неке ствари почеле мењати и искрено желим да се тај процес у РТС-у настави“.

Срдићу се обратио речима да га је дивно слушати на трибини када се већ не укључује у програм РТС-а и да овде може да надокнади све минуте, на шта се публика насмејала.

Мање плате од колега у централи Сташа Кенешки, шефица продукције из Новог Сада, рекла је да већина дописника има мање плате него у централи и да сами новинари када иду на терен плаћају гориво и на тај начин финансијски помажу своје редакције. „Дописници су најбољи новинари које медији имају“, рекла је Кенешки.

Претплата и криза новинарства

Некадашњи директор РТВ-а Синиша Исаков укључио се у разговор и, између осталог напоменуо да је најбоље када су јавни сервиси и грађани директно повезани, а да последњих 30 година имају између посредника - ЕПС.

Срдић је рекао да РТС финансирају сви грађани и да је питање за дискусији да ли треба или не треба.

„Мени то изгледа да када се теби не свиђа програм РТС-а, да је то као да те тера неко да купиш бајат сендвич сваки пут и да мораш да га платиш. То мислим, али мислим да када би се информативни програм РТС-а и РТВ-а поправио на неки начин претплата би требало да остане и требало да буде већа“.

Рекао је да би волео да види и Сању и Наташу, Стефана и Жарка (новинаре из публике, прим. нов.) на РТС-у или на РТВ-у, као независне професионалце.

„Мислим да то треба да буду куће најбољих професионалаца“, рекао је и додао да зна да у овим кућама и сада раде „новинарски змајеви, и да то неће да доводи у питање“.

Казао је да већ дуго постоји криза у новинарству, нажалост, и да је узрок непостојање финансијске независности и постојање политичког притиска.

Мислим да је РТС, рекао је Срдић, коначно заузео неки курс и да му треба пружити шансу.

„Надам се да ће тај курс да остане - да није само замазивање очију пошто видимо у последњих десет година, ја бих рекао и мање, шта се дешава на РТС-у“.

Враћајући се на теме које пролазе испод радара Срдић је скренуо пажњу да се у овом тренутку мењају и усвајају закони о јавним сервисима, а да не доносе додатну независнот уредницима РТС-а.

На предлог Ђорђа Симовића присутни су на крају скупа минутом ћутања одали почаст преминулом новинару Времена Теофилу Панчићу.