УНС вести
10. 01. 2025.
Уставни суд Косова* укинуо своје име на ћирилици и тако прекршио Устав Косова*
Уставни суд Косова*, коначна власт на Косову* за тумачење Устава, свој званични натпис на ћирилици заменио је називом на латиници, и тако прекршио овај највиши правни акт, сазнаје УНС.
Уместо да осигура заштиту права и слободу појединаца гарантованих Уставом, Уставни суд је новим натписом прекршио овај акт који одређује структуру власти, права и обавезе грађана.
Званичан назив Уставног суда је, поред албанског и енглеског, садржао и натпис на српском језику, написан ћириличким писмом. Овај натпис је 2023. године промењен латиничким.
Уколико Уставни суд као коначна власт за тумачење Устава доноси интерну одлуку којом уклања ћириличко писмо из службене употребе, онда се, како је рекла Константиновић, са правом може поставити питање, како и на који начин ће тај суд поступати у ситуацијама кршења Устава,
„Упитно је како ће се Уставни суд односити према кршењу Закона о употреби језика, уклањању табли на ћирилици и својеврсном језичком геноциду који се спроводи над српским језиком и ћириличким писмом“, истиче Константиновић.
Положај српског језика и ћирилице на Косову и Метохији указује, рекла је Константиновић, на континуирано шиканирање српске заједнице и свесну неспремност институција да примењују Устав и законе који су саме донеле.
„Ова промена назива најбоље говори о судбини српске заједнице на Косову*“, апострофирала је Константиновић.
Константиновић: Забрињавајуће реакцијe међународне заједнице
Константиновић каже да положај српског језика и писма (ћирилице) на Косову и Метохији указује на континуирано “шиканирање” српске заједнице и свесну неспремност представника институција да примењују Устав и законе које су сами донели.
Забрињавајуће је, каже она, и одсуство реакција међународне заједнице, под чијим покровитељством и уз чију подршку се формулише законодавни оквир.
Она подсећа да Устав Косова* у члану 5. прописује да српски и албански језик имају једнак правни статус, док у члану 22. Устав прописује директну примену међународних споразума и инструмената. У питању су најпре, како додаје, Универзална декларација о људским правима, Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода и њени протоколи.
„Оквирна конвенција Савета Европе о заштити националних мањина, чланом 59. прописује да припадници заједнице имају право да приватно и јавно користе свој језик и писмо јавне институције Косова* константно ове одредбе крше“, упозорава она.
Преводи на српском језику - Форма без суштине
Готово да ниједан документ званичних институција на Косову* није на ћирилици, напомиње адвокат УНС-а Гордана Константниновић. Преводи су, како каже, пуни граматичких и словних грешака, јер су их преводиле особе које не говоре течно и тачно српски језик.
„Оно што се титуларно назива српским језиком у званичним институцијама, не представља српски језик. О писму да и не говоримо. То је чудна, збуњујућа мешавина речи, израза и термина. Форма без суштине“, истиче она.
Правни оквир на КиМ у начелу прокламује низ права, али суштински не пружа гаранције да се та права и остварују
Члан 193. Кривичног законика Косова* (КЗК) , објашњава Константиновић, одређује санкције за „Кршење једнакости грађана и становника Косова*“.
Тако КЗК трећим ставом прописује новчану казну односно казну затвора до годину дана „свакоме ко супротно законима који регулишу употребу језика или писма, угрози право грађана да се слободно служи својим језиком или писмом“.
Петим ставом одређује да ће се „уколико је дело извршено од стране овлашћеног лица које злоупотребљава своју позицију или овлашћења, извршилац казнити казном затвора у трајању од 6 месеци до 3 године”.
Правни оквир на Косову*, истиче Константиновић, у начелу прокламује низ права, али суштински не пружа гаранције да се та права и остварују.
„У делу где пружа гаранције изостају реакције надлежних органа које треба да воде рачуна о доследној примени закона и покретању одговарајућих поступака против особа које крше закон. Неспроводивост, селективна и произвољна примена права указују на одсуство политичке воље да се усвојени закони спроводе онако како гласе или пак управо на намеру политичке воље да одрже постојеће стање игнорисања законских норми и директно применљивих међународних докумената“, закључује Константиновић.
Филиповић: Српски и албански језик само формално равноправни - у пракси равноправност не постоји
Адвокаткиња Јована Филиповић каже да је у последње две године дошло до кршења готово свих законом загарантованих права Срба на Косову*, као и да су српски и албански језик само формално равноправни и службени језици.
О томе сведочи и уклањање ћириличких саобраћајних табли, али и замена ћириличког писма латиничним у називима институција, докуменатима које ове институције издају и личним документима грађана.
Филиповић сматра да ова пракса подстиче етничке, културне и политичке тензије.
„Питањем Закона о употреби језика се нико не бави суштински. Сматрам да се у протеклом периоду само назадује и да је ситуација све лошија. Имам утисак да надлежне институције на Косову само чекају да и последњи Срби оду одавде, како не би било потребе за поштовањем овог Закона“, наводи она.
Наставити са инсистирањем на поштовању Закона о употреби језика
Не постоји коментар Закона о употреби језика или додатно упутство којим би се детаљно регулисала ова права, наводи Филиповић, што, како напомиње, отвара простор надлежним органима да га тумаче погрешно и на штету српског становништва.
„Законом је прописана једнакост у сваком погледу, с тим да би у општинама са већински српским становништвом требало прво да стоји исписан знак на језику и писму локалног становништва. Као што смо видели, у пракси то није случај. О овој теми је било речи неколико дана након измене табли , али на томе се стало, а неопходно је да се настави са инсистирањем на поштовању закона“, истиче адвокаткиња.
У случајевима кршења Закона о употреби језика надлежна канцеларија Повереника за језике
У случајевима непоштовања Закона о употреби језика, истиче Филиповић, Канцеларија повереника за језике има надлежност да изриче казне институцијама које не спроводе овај закон. Поступци се покрећу, али Филиповић додаје да нема резултата истрага.
„Последња информација коју имам је да ниједна казна није написана, а да је два пута запрећено са казном, што је очигледно несврсисходно. Послала сам десетине притужби, а на њих нисам добила чак ни одговор. Имајући у виду да се углавном све заврши на извештајима, примедби или претњи казном, сматрам да резултата и неће бити уколико се не крене са казнама и административним забранама. Оваква ситуација не треба да обесхрабри било кога, већ сасвим супротно. Охрабрила бих сваког да пише што више о овом проблему јер је то једини начин да се изврши притисак да оно што је на папиру буде примењено у пракси“, подвлачи адвокаткиња.
Директан надзор над применом Закона - Институција Повереника за језике и Омбудсман
Институција Повереника за језике и Омбудсман, како каже Филиповић, имају директан надзор над применом овог Закона.
„Поред тога, на вишем нивоу постоји могућност обраћања Уставном суду и међународним институцијама које врше мониторинг на Косову. Иако међународне институције немају директну контролу или надлежност, сматрам да се обраћањем њима може створити додатни притисак на надлежне институције“, напомиње она и каже да у својству адвоката овакве поступке није водила, а да су све притужбе које је подносила биле приватног карактера.
За свако кршење Устава Косова* - могућност обраћања Уставном суду
Поред непоштовања Закона о употреби језика у коме пише да су српски и албански језик службени језици на Косову*, крши се и Устав Косова* који прописује да Срби имају право на свој језик и писмо.
„За свако кршење Устава постоји могућност обраћања Уставном суду. Међутим, ту се стаје са правним механизмима. Косово није чланица Савета Европе, па не постоји могућност обраћању Европском суду за људска права“, објашњава адвокаткиња Филиповић.
До боље примене Закона о употреби језика, пре свега, неопходна добра воља
На питање, шта може да доведе до боље примене Закона о употреби језика и поштовању законских одредби, Филиповић каже да је, пре свега, непоходна добра воља за темељним решавањем овог проблема.
„Потребно је испланирати буџет за стручне преводиоце у свакој институцији и доследнију примену Закона од стране надлежних органа, па најзад и кажњавање и адмиистративне и друге забране“, закључује адвокаткиња Јована Филиповић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.