УНС вести
30. 12. 2024.
Стижу тужбе за објаву „скриншотова“: УНС пита адвоката сме ли медиј да објави делић видеа из информативног програма као фотографију?
Воз на мосту. Стоји. Путници су изашли. У зелено брдо улива се низ вагона. Панорамска фотографија у којој већина не би пронаша ништа посебно, осим што јасно види воз. Веза са текстом је почетак продаје возних карата до мора. Четири месеца по објави текста и уз њега фотографије потписане са „Јутјуб принтскрин“, медиј је добио тужбу.
Тужилац је тражио укупно 122.830 динара, плус камате и адвокатске трошкове.
Новинарка УНС-а је тужбу прочитала. Порука је јасна. Живим од продаје фотографија и снимака, оштећен сам јер је медиј без сагласности и мог имена, а ја сам аутор, објавио моје дело. И не само то, узео је делић и нарушио целину, јер фотографија није видео, а замисао је да, ако се приказује, то буде видео.
Аутор видеа из ког је извучен фрејм, па приказан као фотографија у онлајн издању медија, у тужби је описан као професионалац у фото и видео продукцији. Видео који траје десет секунди снимао је својом опремом.
Како је дошло до тачно 122.830 динара одштетног захтева?
Прво, за повреду имовинског права медиј треба да плати 22.830 динара. То је без захтеваних камата од дана објављивања до исплате. Износ је одређен ценовником УЛУПУДС-а за 2023. годину где је за објаву фотографије у интернет издању медија предвиђено 195 поена, а поен вреди евро.
Друго, за повреду моралних права, јер нема ауторовог потписа испод објављеног дела, медиј треба да плати 50.000 динара. Камате нису урачунате.
И, треће, додатних 50.000 динара треба да медиј накнади јер је објављена фотографија сегмент извучен из видео записа, што значи да је без воље аутора дошло до измене и приказивања дела у непотпуном облику.
До суђења није дошло јер је медиј прихватио мишљење адвоката да се договори са тужиоцем.
Адвоката Душана Поповића, стручног за ауторско право, питали смо да ли би могло да дође до тужбе ако медиј објави секвенцу, односно „скриншот“, из видеа који спада у информативни програм. На пример, гостовање председника или председнице скупштине, а „скриншот“ из таквог видеа узмемо за илустрацију текста о ономе о чему је било речи.
„У наведеној ситуацији би пре свега требало утврдити да ли та емисија има својство ауторског дела у смислу члана 2 Закона о ауторском и сродним правима, односно да ли ужива ауторско-правну заштиту. Ако то јесте ситуација, онда би се примењивала обавеза поштовања моралних и имовинских права аутора, под условом да нема основа за ограничење искључивих ауторских права“, каже Поповић.
Једноставан или боље речено тачан одговор на постављено питање се не може дати, јер у праву за свако правило постоји изузетак, даље каже адвокат.
„Ако би дошло до судског спора, морале би да се цене све околности случаја. Како ауторство на делу, тако и начин његовог јавног саопштавања и евентуална суспензије искључивих ауторских права“, наставља Поповић.
Суштински, каже адвокат, приказивање „скриншота“ из видео записа ужива ауторско-правну заштиту и о томе треба водити рачуна.
„И у том случају не сме да дође до повреде моралног права на заштиту интегритета дела, прописаног чланом 17 Закона, затим повреде права на назначење имена аутора, уколико аутор дела није потписан, што је предвиђено чланом 15 Закона и на крају повреде имовинског права на ауторску накнаду за коришћење тог дела, регулисану чланом 19 Закона“, истиче Поповић.
Међутим, постоје ситуације у којима се може позвати на ограничење искључивих ауторских права.
„Постоје одредбе Закона које дозвољавају суспензију, односно ограничење искључивих ауторских права. Овако гласи члан 43, са првим ставом: `Дозвољено је, у оквиру извештавања јавности путем штампе, радија, телевизије и других медија о текућим догађајима, у обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање примерака објављених дела која се појављују као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава“, каже Поповић.
Овај адвокат указује да је Законом прописано да се „дневне информације и вести које имају природу новинског извештаја могу слободно користити“.
„Чак и када се испуне услови за примену овог члана о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето, а обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора“, додаје Поповић.
Није реткост, каже Поповић, да аутори видео записа покрећу судске поступке ради заштите својих права због објаве „скриншотова“, али да у пракси таквих случајева ипак није много.
Вероватно због чињенице, сматра адвокат, да медији у много већој мери користе фотографије као илустрацију новинских чланака, јер пружају бољи квалитет и јаснији визуелни приказ у поређењу са „скриншотовима“ из видео записа.
УНС-у се у овој години обратило неколико медија који су добили тужбу за неовлашћено коришћење „скриншотова“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.