УНС вести
21. 12. 2024.
УНС усвојио Кодекс новинара и новинарки Србије
Удружење новинара Србије (УНС) усвојило је данас на Годишњој скупштини нови Кодекс новинара и новинарки Србије, чиме је овај документ ступио на снагу.
Претходно је Кодекс усвојило и Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Радну групу која је радила на предлозима измена Кодекса новинара Србије чинили су проф. др Сњежана Миливојевић, Тамара Скрозза, Оливера Милошевић, Кристина Ковач Настасић, Невена Мартиновић, Надежда Будимовић и Нино Брајовић.
Шта је измењено у односу на претходни Кодекс новинара Србије?
У Кодекс новинара и новинарки Србије уврштено је ново поглавље – Поштовање достојанства. Оно је, како су проценили чланови радне групе који су учествовали у изради Нацрта, у медијској реалности потцењено – и када су у питању жртве несрећа, и када су у питању јавне личности.
Овим поглављем обухваћене су и смернице о извештавању о малолетницима, као и група попут особа са инвалидитетом, националних мањина, ЛГБТ популације.
У овом поглављу нова је и одредба да „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“.
Нови Кодекс новинара и новинарки Србије од претходног Кодекса разликује и увођење права на заборав, одредби о коришћењу вештачке интелигенције и друштвеним мрежама.
Одговорност новинара је поглавље добило посебну тачку - обавезу културе неговања и поштовања етике јавне речи.
Кључне измене су и у области употребе вештачке интелигенције, као и коришћења садржаја са друштвених мрежа.
Садржај који је креиран посредством вештачке интелигенције такође подлеже уредничкој контроли и уредници сносе одговорност за њега, прецизирано је у Кодексу. Медији су такође дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији.
У поглављу о независности је у већој мери истакнута независност новинара од корпоративних интереса - не само власника медија, већ потенцијалних корпоративних интереса са стране. Раније се Кодекс у овом делу углавном односио на заштиту од политичких притисака.
Радна група је значајно унапредила и поглавље Поштовање приватности.
Прецизирано је ко су јавне личности, а додато је и право на заштиту личних података у односу на медије и спречавање медија да „тргују“ приватним подацима, односно да их дају другим медијима без одобрења особе на коју се подаци односе.
У Предлог Кодекса је уврштен и део који се односи на друштвене мреже, а који колегиницама и колегама ствара бројне дилеме у раду – да ли и када смеју да објављују и преносе приватне фотографије и записе које су грађани објавили на својим друштвеним мрежама.
Дефинисано је да је потребна сагласност особе чије се фотографије и записи преносе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа наменила јавности.
Уколико се у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа, новинари су дужни да сакрију њихов идентитет, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност, наводи се у Кодексу.
И изазови у дигиталном окружењу били су један од повода за измене Кодекса.
Предлогом измена, одређено је, да је у реду користити вештачку интелигенцију, али да је медиј у том случају дужан да обавести читаоце о томе да је она коришћења, у ком делу и ком обиму.
Неке од кључних измена односе се и на коментаре. Читаоци морају бити обавештени о изабраном начину модерације коментара, односно о томе да ли ће бити коришћена претходна или накнадна модерација.
Уведена је и одредба о родно осетљивом језику.
„Новинар мора да користи родно осетљив језик, да се труди да равномерно укључи саговорнике различитих група релеватних за тему (род, етничко порекло, старосно доба, сексуална оријентација) и да одговорно приступа различитостима у друштву“, пише у Кодексу.
И даље сва поглавља, као и у претходној верзији Кодекса, указују на кључне вредности на којима новинарство почива – истинитост, одговорност, спречавање сукоба интереса, поштовање достојанства, приватност, часна средства, поштовање ауторства.
Претходни Кодекс новинара и новинарки Србије УНС и НУНС усвојили су 2006. године. Развој интернета и дигиталних платформи у поселдњих 18 година умногоме су променили рад новинара. Отуд, како су закључили чланови Радне групе која је радила на изменама, и потреба да се Кодекс прилагоди новој медијској реалности и у њега уврсте правила која се односе на нове етичке дилеме које новинарски рад данас са собом носи.
Кодекс новинара Србије можете преузети у прилогу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.