УНС вести
03. 10. 2024.
Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе: Асанж је био политички затвореник
Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је резолуцију којом се утврђује да је Џулијан Асанж био политички затвореник у Великој Британији и наводи да поступање према Асанжу има ефекат застрашивања на новинаре и узбуњиваче широм света.
Резолуција је, како пише на сајту Парламентарне скупштине Савета Европе, усвојена са 88 гласова за, 13 против, а било је и 20 уздржаних. Од пет чланова делегације Србије, за резолуцију су гласали Александар Мирковић и Биљана Пантић Пиља из Српске напредне Странке (СНС), као и Дуња Симоновић Братић из Социјалистичке партије Србије (СПС). Против је био Владимир Ђорђевић из коалиције Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС), док је Елвира Ковач из Савеза војвођанских Мађара била уздржана.
У Резолуцији се наводи да се због начина на који је третиран, у складу са дефиницијом коју је скупштина усвојила у оквиру Резолуције из 2012. године, Асанж може сматрати као „политички затвореник“.
Према тој дефиницији, особа лишена слободе може се сматрати политичким затвореником уколико је притвор у супротности с неким од основних права наведених у Европској конвенцији о људским правима, као и ако је наметнут искључиво из политичких разлога.
„Важно је подсетити да било који облик или трајање лишења слободе, било да се ради о затвору након пресуде, притвору пре суђења, притвору у сврху изручења, административном притвору или чак кућном притвору, може бити обухваћен дефиницијом политичког затвореника", пише у извештају „Притварање и осуда Џулијана Асанжа и њихови застрашујући ефекти на људска права“, који је сачинила Суна Торлидур са Исланда.
Асанж, према овом извештају, испуњава неколико критеријума из дефиниције, на основу којих се може означити као политички затвореник.
„Његова оптужба према америчком Закону о шпијунажи за основне новинарске активности, као што су прибављање и објављивање информација од великог јавног интереса, представља очигледно несразмерно ометање његове слободе изражавања“, пише у извештају.
Додаје се да је и дуготрајни притвор у Уједињеном Краљевству био мотивисан намером да се сакрију владине неправилности, а да се људи одврате од тога да следе пут Асанжа.
„Сматрам веома забрињавајућим што је Уједињено Краљевство, држава обавезана Европском конвенцијом о људским правима, није заштитило његову слободу изражавања. Ова држава сноси главну одговорност за његово неосновано притварање“, наводи Суна Торлидур.
Асанж и Викиликс су, како пише у извештају, постали међународно познати када су 2010. године објавили видео садржај "Колатерално убиство", којим се приказује убиство цивила (укључујући и новинаре) од стране америчких војних снага у Ираку.
„Већина откривених материјала објављених у наредним месецима и годинама пружила је кредибилне доказе о ратним злочинима, кршењу људских права и владином непоштењу“ додаје Торлидур.
Асанж је, подсећа она, 2019. године оптужен по 17 тачака према Закону о шпијунажи из 1917. године. Да је био осуђен, могао је, наставља Торлидур, да се суочи са казном до 175 година затвора.
Џулијан Асанж је, међутим, пуштен из затвора Белмарш 24. јуна ове године, након склапања споразума са америчким Министарством правде, о признању кривице за кривично дело завере према Закону о шпијунажи и осуђен је на време које је већ одслужио.
Ипак, проблематично је што је Асанж, судећи по ономе што се наводи у Резолуцији, више од пет година био „политички затвореник“
Шта пише у усвојеној Резолуцији?
Скупштина је позвала Уједињено Краљевство да хитно преиспита своје законе како би спречило могућност изручења појединаца тражених због политичких деликата, као и да спроведе независну истрагу о поступању према Асанжу, Овом истрагом требало би да се утврди да ли је Асанж био изложен мучењу, нехуманом понашању и понижавајућем поступању.
Скупштина је позвала чланице и посматраче Савета Европе „да пруже адекватну заштиту, укључујући азил, узбуњивачима који откривају незаконите активности својих влада и који су због тога изложени претњама одмазде у својим матичним државама, под условом да њихова открића испуњавају критеријуме за заштиту према принципима које заступа Скупштина, посебно у одбрани јавног интереса“.
У Резолуцији се чланице и посматрачи Савета Европе позивају да се уздрже од изручења појединаца због оптужби повезаних са новинарским активностима, да унапреде заштиту узбуњивача, као и да преиспитају своје законе о заштити извора. Скупштина тражи и да новинари буду ефикасно заштићени од притисака да открију своје изворе.
Чланице Савета Европе позивају се и „да повећају транспарентност владе смањењем обима информација које се могу класификовати као тајне, али и да подстакну објављивање информација које нису критичне за националну безбедност“.
Резолуцијом се тражи и примена строгих смерница и релевантних надзорних механизама, како би било спречено претерано кваликфиковање владиних докумената као тајних.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.