УНС вести
20. 11. 2023.
Кеићи Хашимото на предавању о медијском праћењу избора: Чињенице које нико не може да оповргне јаче су од сваке неутемељене критике
Новинар и виши саветник Јапанске агенције за међународну сарадњу др Кеићи Хашимото рекао је данас на округлом столу у Прес центру УНС-а да добро проверене и истините информације онемогућавају моћницима да доведу у питање професионалност новинара, а тако је новинар у већој мери заштићен и од притиска.
Хашимото је истакао да извештавање о изборима и предизборним активностима са собом носи бројне ризике као што су фаворизовање одређене политичке партије, пружање подршке кандидатима , утицај на понашање гласача изношењем предвиђања о коначном исходу избора и истицање скандала политичара уместо вредности за које се залажу.
Да би се ови ризици предупредили, како је рекао Хашимото, у Јапану је формирано саморегулаторно тело “The Broadcasting Ethics & Program Improvement Organization“ (БПО) које прати у којој мери се медији придржавају етичких норми приликом емитовања програма за време изборног циклуса.
Ово саморегулаторно тело је, додао је, настало као одговор на догађај из 1993. године, када је директор највеће комерцијалне телевизије признао да је наредио запосленима да својим извештавањем утичу на то да Либерално-демократска партија, која је од 1955. године била на власти, изгуби моћ, што се и десило.
Ова телевизија је, како је рекао, манипулисала утиском, јер је објављивала фотографије на којима су чланови ЛДП-а „са злим изразима лица“ како би гласачи имали негативно мишљење о овој партији. Након тога, овај директор је позван у јапански парламент где је одговарао на питања и био критикован.
Иако директор телевизије није сносио никакве последице осим осуде и опомене да ће му ако то понови бити одузета лиценца, овај догађај је, како је додао Хашимото, позитивно утицао на систем саморегулације у јапанском новинарству и извештавање медија за време избора који су уследили.
На питање новинарке дневног листа „Данас“ Катарине Живановић како имати слободне изборе и новинарство у Србији, када се, како каже, свакодневно дешава оно што се у Јапану десило 1993. године, док се објективни новинари свакодневно суочавају са притиском, Хашимото је рекао да је кључ преношење чињеница које нико не може да оповргне. То је, како додаје, научио када је и сам био под притиском.
„Када сам пратио изборе, писао сам серију текстова који се односе на новац који је владајућа странка користила за време изборне кампање. У то време министар је дошао у моју канцеларију и претио ми. Рекао је да ћу зажалити ако наставим да пишем о томе. Зато разумем да је тешка ситуација“, рекао је и додао да је тада научио да су проверене информације које нико не може порећи јаче од сваке критике.
Да су вишеструка провера информација и медијска непристрасност основ добро урађеног новинарског посла, полазиште за извештавање у јавном интересу и нешто што би се у професионалном смислу требало подразумевати, рекла је и потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) Оливера Милошевић. Ипак, многи медији у Србији, додала је поздрављајући скуп, одустали су од мисије да раде у јавном интересу.
„Многи медији не извештавају више аналитички и професионално, а то се прелива и на изборне процесе. Крше се стандарди објективног информисања, а поларизација у друштву у току изборних кампања достиже свој врхунац. Пуно је још појава у медијском извештавају у Србији у предизборним процесима на које треба указати“, додала је Милошевић.
Србија је, како је рекао амбасадор Јапана у Србији Акира Имамура, направила помак у односу на прошлогодишње изборе када је у питању медијско извештавање, али као што наводе Мисија ОЕБС у Србији и Европска комисија, постоји још много проблема са којима се треба ухватити у коштац.
Додао је да на томе треба радити јер су медији камен темељац демократије.
Новинари националних и локалних медија у Србији постављали су бројна питања о јапанској медијској пракси, регулативи и саморегулацији.
Разговор са Хашимотом водила је новинарка Љубица Гојгић.
Кеићи Хашимото се као новинар бавио политичким извештавањем из балтичких земаља, Грузије, за време Заливског рата. Писао је о СССР-у и распаду ове земље. Докторирао је на смеру Међународне јавне политике на Универзитету у Осаки и написао је неколико публикација о балканским питањима и демократизацији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.