Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Како АПА опстаје на тржишту: Мање текстова, али више мултимедијалних и других садржаја
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

18. 10. 2023.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: УНС

Како АПА опстаје на тржишту: Мање текстова, али више мултимедијалних и других садржаја

Померање запослених, увођење нових медијских производа, више мултимедијалних формата, али и саморегулација када је реч о коришћењу вештачке интелигенције (АИ), начин је на који највећа новинска агенција Аустрије АПА (Austria Presse Agentur), држи корак са променама, иновацијама и новим захтевима на тржишту вести, каже за УНС Вернер Милнер, помоћних главног и одговорног уредника.

Агенцију је основало 12 водећих аустријских дневних листова и ОРФ, аустријски јавни сервис. С обзиром на ситуацију на тржишту, како сте прилагодили организацију и начин рада да задржите новинаре који ће пружити благовремене, потпуне и тачне информације? 

Милнер: Једноставно, у редакцији је мање људи него 2005. године, када смо отворили нови редакцијски простор. Мање је, наравно, због буџета. Ипак, направили смо напредак у ефикасности планирања и процеса рада. Такође, померањем запослених на друга радна места створили смо могућности за нове „производе“ попут провере чињеница (фектчекинг), сервиса за једноставнији језик и више мултимедијалних формата. Укратко, сада правимо мање текстова, али више фотографија, видео/лајвстримова, инфо графика са подацима, проверавамо чињенице итд. Срећa је да је то управо оно што тржиште захтева. 

Како су промене на тржишту утицале на број стално запослених и број дописника? 

Милнер: Када је реч о дописницима, АПА је релативно мала национална новинска агенција и никада и нисмо успели да приуштимо велики број дописника из иностранства. Све време имамо само једну "спољну" канцеларију, у Бриселу, у седишту ЕУ. Сви остали дописници које имамо су слободни новинари (фриленсери), са углавном малом количином материјала који шаљу - и строго су фокусирани на теме релевантне за Аустрију. Чували смо и настављамо да управљамо ресурсима за те колеге прилично добро. Када је реч о међународним причама, АПА највише материјала преузима од партнерских агенција из иностранства. 

 

Просек 440 вести и 120 фотографија дневно  

Према подацима из 2022. године, АПА је у току те године објавила 160.724 вести, у просеку 440 дневно. Агенцијски фото и видео сервис емитовали су 44.612 фотографија, у просеку 122 дневно. АПА је произвела 1.792 графика, у просеку пет дневно. Када је реч о видео продукцији, емитовала је 1406 видео садржаја, обезбедила 457 лајвстримова (преноса уживо) и 34 лајв блога. 

 

Имате око 25 фриленсера, који извештавају из многих градова, међу њима и из Београда. Да ли планирате да повећате број фриленсера и шта као редакција радите да их задржите? 

Милнер: Веома смо срећни јер нисмо присиљени да смањимо број дописника из иностранства. Међутим, у блиској будућности не видимо средства да повећамо тај број. Већина наших дописника дуго ради за АПА и надамо се да ће то чинити у будућности. Верујем да имамо врло љубазан третман и међусобно поверење, што можда може мало да надокнади недостатак финансијских средстава. Нове комуникационе технологије нам дају шансу да проширимо "редакцију" и виртуелно.

 

Како је вештачка интелигенција (АИ) утицала на промене у радном окружењу АПА? Да ли АПА користи АИ генерисане садржаје, односно за прављење вести? Очекујете ли повећање употребе АИ у производњи вести у будућности? Како осигуравате тачност и контролу квалитета АИ генерисаног садржаја? 

Милнер: Могу да проследим одговор Катје Шел, специјалисткиње за АИ  у АПА. Она каже да АИ сматрамо алатком, средством које додајемо нашем новинарском сету алата. Тренутно развијамо апликације за подршку АИ у раду редакције. Не емитујемо АИ генерисан садржај (вести/фотографије/видео које је направила вештачка интелигенција, прим. аут). Ипак,  очекујемо да ће компонентне вештачке интелигенције имати место у производњи вести. Када је реч о тачности онога што изађе из АИ система, наше смернице предвиђају "људску контролу". По нашем мишљењу, АИ апликације у новинарској употреби не смеју да имају аутономију.

 

Историја дуга 174 године 

АПА (Austria Presse Agentur) основана је као приватна новинарска агенција Аустијска коресподенција (Österreichische Correspondenz) 1849. године, а 14 након оснивања најстарије новинарске агенције Франс прес (АФП). Власти су је национализовале 1860. године, да би је боље контролисале, те је тако постала прва државна новинска агенција на свету. Након Првог светског рата, променила је име у АНА, а после Другог светског рата је приватизована, тако што су власништво преузеле главне дневне новине 1946. године. Тако је настала АПА.

 

Узимајући у обзир број мањина у Аустрији, посебно у Бечу, колико често се бавите темама везаним за мањине и шта одређује да ли и како "покривате" теме везане за националне мањине?

Милнер: Извините, немамо посебне статистике на ту тему. Не постоји специфичан фокус на то - ми увек одлучујемо шта је за наше купце и клијенте релевантно. Трудимо се да се свим темама позабавимо на озбиљан начин, са дистанцом и нарочито уравнотежено и фер. Тако да смо веома опрезни у извештавању нарочито када је реч о политичарима или дебатама политичких странака, или на пример о темама миграната и мањина. 

У Бечу живи око 250.000 Срба. Да ли АПА има сарадњу са медијима на српском језику у Аустрији? 

Милнер: АПА као кооператива опслужује пре свега наших 13 чланица. Све остале компаније или организације могу бити клијенти. Али не знам да ли међу њима постоји медијска компанија за медије на српском језику, мислим да нема.

Колико ваших стално запослених потиче из редова мањина? Има ли међу њима новинара српског порекла?

Милнер: Немамо те податке зато што то није посебан фактор за запошљавање у нашој редакцији. Али што више вештина, језика и културних аспеката људи донесу, то боље. 

Да ли АПА брине о разноликости редакције у погледу других осетљивих група? И како то постићи?

Милнер: Имамо у редакцији јединицу - сервис за вести једноставнијег језика (easy language news service), која је осмишљена за кориснике са проблемима да у потпуности разумеју редовне вести. Ово је делимично "инклузивни" тим, који ради одлично.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси