УНС вести
28. 04. 2023.
Са панела "Новинарство у доба пандемија": Информације о вакцинацији морају бити јасне, прецизне и са људском компонентом
Платформа са веродостојним информацијама о вакцинацији кључна је за веће поверење грађана не само у имунизацију већ и у целокупан здравствени систем, закључили су лекари, медијски радници и стручњаци за комуникацију који су учествовали у јучерашњој дискусији "Новинарство у доба пандемија: извештавање о значају вакцинације током живота".
Стручњак за имунизацију, саветник Агенције Сједињених Америчких држава за међународни развој (УСАИД) и Светске здравствене организације Драгослав Поповић рекао је да је улога медија кључна у комуникацији здравствених радника са грађанима.
"Без те сарадње нема никакве, па ни вакцинације током читавог живота. Она се базира на разумевању, поштовању и размени информација. Медији не само да преносе поруке лекара грађанима, већ и омогућавају да до лекара дођу поруке група које су тише ", истакао је Поповић.
Пандемија је донела промену у томе ко све разговара о вакцинацији. Од педијатара и родитеља, дискусија се, рекао је др Поповић, проширила на читаву јавност. Ипак у тој комуникацији су створени и бројни шумови.
Најбитније је, како је истакао др Поповић, разговарати са групама које су скептичне када се ради о вакцинацији. Тим групама су, према његовим речима, неопходни одговори на бројна питања која нису добили, а у томе важну улогу имају медији.
Највише је скептичности код допунских вакцина које се препоручују одраслима, док је за становништво важност рутинске вакцинације деце готово неупитна, закључак је присутних панелиста.
Разлог за оваква гледишта, како је рекао др Поповић, може се пронаћи у томе што су деца најрањивија. Као што страх од болести попут дечије парализе и малих богиња подстиче родитеље да вакцинишу децу, тако на пример страх од рака материце може подстаћи на вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), закључили су панелисти.
Начелник одељења Епидемиологије инфективних болести на Институту за јавно здравље Федерације Босне и Херцеговине др Сањин Муса био је сагласан да се најчешће вакцинишу деца школског и предшколског узраста.
"Када држим тренинге о вакцинацији, највише је присутних педијатара", рекао је Муса.
Због тога је, како је рекао, било потребно утврдити које су приоритетне акције које би осигурале поуздане, адекватне, благовремене и квалитетне залихе вакцине за све одрасле особе које испуњавају услове.
Др Муса је истакао да је потребно подизање свести о вакцинацији и јачање службе примарне здравствене заштите.
"Неопходно је да будемо свесни колико је опасно да вакцинација изостане", додао је.
Ипак, како каже стручњакиња за комуникацију огранка Светске здравствене организације у Босни и Херцеговини Лејла Беглеровић, тешко је говорити о имунизацији у свету који је уморан од ванредне здравствене ситуације, али и од инфодемије.
Према њеним речима, обиље информација многе од нас тера да се запитамо: "Треба ли мени вакцинација? Које су последице имунизације?". Одговоре на ова питања, како је рекла, треба да дају медији.
"Информација о имунизацији мора бити јасна, прецизна и са људском компонентом", додала је.
У сусрет Светском дану слободе медија истакла је да су новинари у великој мери извештавали о вакцинацији у јеку пандемије вируса ковид-19.
"Сигурна сам да нас је ова пандемија приближила потреби да заједно радимо и имамо више толеранције једни према другима", рекла је.
Ипак, са пандемијом су дошле многе теорије завера. Неко их је, како је рекла Беглеровић пласирао због финансијске добити, неко из политичких разлога, а било је и оних који су то радили из чисте забаве.
"Центар за борбу против мржње је објавио извештај у коме се наводи да 73% антиваксерских објава на друштвеним мрежама долази од само 12 налога", рекла је.
Како је рекла Новинарка медијске платформе Молдавије е-санатате Елена Циоина, теме о вакцинацији у медијима нису обрађене довољно систематично.
"Негативну улогу је имало укључивање политичара који су рекли да је то лагана болест која уђе на уво, а изађе на нос", додала је.
И у Молдавији су се, истакла је Циоина, грађани суочавали са инфодемијом.
"Људи нису знали које су веродостојне информације и како да се штите од заразних болести. Било је доста проблема у комуникацији у ванредним условима", додала је.
Изазов је био, каже Циоина, пронаћи и кредибилне изворе информација и добити информације од државних органа. Ипак, позитивно је, како је рекла, што су новинари тада доста отвореније комуницирали са представницима власти.
Беа Спадацини из Интерњуза рекла је да је пандемија за новинаре била изазов са каквим нису сусретали јер су свакодневно извештавали о нечему, без много доступних података.
„Схватили смо да је потребно пружити подршку новинарима како би могли да објављују тачне информације о ковиду-19, вакцинацији и да остану на врху задатка. Креиралиу смо мрежу Интерњуз којусада чини преко 5000 новинара“, рекла је.
Задатак Интерњуза као канала за подршку медија је, како је рекла Јаyа Схреедер из ове мреже, да омогући новинарима да извештавају квалитетно и поуздано о вакцинацији, како би грађани могли да донесу праве одлуке.
Сањин Муса је присутнима представио и онлајн платформу ове организације, која читаоцима даје бекграунд науке о вакцинама и анализира различите приступе вакцинацији.
Додао је да Интерњуз организује бесплатни курс о о вакцинама.
“Знање је моћ, а ови материјали дају бекграунд о науци о вакцинама и о приступу вакцинацији. Ту је и бихејвиориална компонента јер се показује ко прихвата, а ко одбија вакцинацију и зашто”, нагласио је Муса.
Панел је организован у оквиру пројекта “МОМЕНТУМ – Трансформација и правичност рутинске имунизације” у земљама Европе и Евроазије, укључујући Србију, Северну Македонију, Молдавију и Босну и Херцеговину. Модерирала га је новинарка новинарка часописа „Нова економија“ и амбасадорка мреже ХЈН за Западни Балкан Катарина Балетић.
Страх од могућих нуспојава разлог је због чега неки људи избегавају необавезну вакцинацију у одраслом добу. Најбоље средство за борбу са овим страхом је информисање, а медији ту имају кључну улогу. Да би становништво схватило због чега су секундарне вакцине важне и на који начин штите од заразних болести, неопходне су тачне, прецизне и јасне информације закључак је са овог панела.
Видео снимак можете погледати на: Journalism in an Era of Epidemics: Reporting on Life Course Vaccinations - YouTube
Информација може да садржи став који није став Пресс центра УНС-а, уколико то није изричито наведено. Одговорност за садржину информације и тачност података сносе физичка лица или правна лица у чије име је Пресс центар проследио информацију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.