УНС вести

30. 03. 2023.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

УНС објављује податке из архива новинарских удружења са простора бивше Југославије

Колико се сећамо новинара и медијских радника убијених и несталих у рату на простору бивше Југославије, али и оних које је иста судбина задесила касније?

Удружење новинара Србије је брижљиво прикупљало податке и објавило Досије у ком има 38 имена новинара и медијских радника који су већином радили за српске редакције, а убијени су, киднаповани, нестали, погинули или су изгубили живот под нерасветљеним околностима.

У Досијеу је УНС објавио и податке о осам новинара косовских медија на албанском језику убијених од 1999. до 2005. године. 

Уочи конференције „Три деценије после: шта знамо, а шта откривамо о некажњеним убиствима новинара 1991. до 1995. године“ УНС објављује којим подацима располажу новинарска удружења са простора бивше Југославије.

Најбројнији списак са 81 именом новинара и медијских радника убијених, страдалих и несталих има Удружење БХ новинари и како нам је генерална секретарка Борка Рудић одговорила  то је евиденција за период од 1992. до 1995. године, што је време рата у Босни и Херцеговини.

„Сачинили смо листу на којој је 81 име, са наведеном годином страдања, понегде и местом и околностима страдања где смо могли утврдити чињенице. У појединим случајевима смо навели и мере које су касније подузимане у смислу проналаска тела, идентификације...  На овој листи су имена новинара, новинарки и других медијских радника и радница са целе територије Босне и Херцегове, 70 особа, те још 11 новинара и чланова новинарких екипа медија изван Босне и Херцеговине, који су страдали током обављања новинарских задатака на нашем територију“, каже Рудић.

Она додаје да су списак сачинили „БХ новинари“ у сарадњи са појединим медијским кућама.

„Нажалост, нису сви медији били расположени за сарадњу, нити за размену података у вези са њихови упослницима и упосленицама који су убијени или на други начин страдали током ратних околности у БиХ. Поједини  медији чак немају сакупљена имена својих колега  и колегница трагично настрадалих у периоду од 1992. до 1995. године“, додаје генерална секретарка овог удружења.

Рудић додаје да ни за један случај убиства или страдања новинара нико није кажњен.

„Колико смо информирани, ни у једној од оптужница за ратне злочине почињене у БиХ се не помиње одговорност за страдање и убиство новинара и медијских радника. Због тога ће `БХ новинари` у наредним данима доставити овај списак Тужилаштву БиХ, како би се отварила истрага“, рекла је Рудић за сајт УНС-а.

Након што Тужилаштву предају податке „БХ новинари“ ће доставити УНС-у своју евиденцију како бисмо је објавили на сајту УНС-а заједно са осталим подацима новинарских удружења..

Из Удружења новинара Републике Српске УНС је добио податке о шест убијених, уз напомену да се не ради о коначном списку и да ће послато допунити.

И Хрватско новинарско друштво (ХНД) има „Попис погинулих новинара и техничара у Хрватској од 1991. до 1993. године“ на којем се налазе имена 22 особе.

У Црној Гори евиденције Удружења новинара Црне Горе и Синдиката медија Црне Горе се поклапају и наводе убиство директора и главног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића 2004. године као једини случај.

„Што се тиче киднапованих и несталих на срећу немамо таквих случајева у нашој евиденцији“, одговорио је Дражен Ђурашковић из Синдиката.

Председник Удружења новинара ЦГ Тихомир Бурзановић каже да истрага тапка у месту и поред тога што је Влада формирала Комисију којој је приоритет био да се истражи убиство Јовановића и открију налогодавци и убице.

Друштво новинара Словеније бележи два случаја из прошлости, погибију Ива Штандекера у Сарајеву и нестанак и убиство фоторепортера Алојза Кривограда Футија у Босни.

Податке је УНС-у доставила уз медијске текстове у којима се бележи више података о страдалима Анастазиа Степић која је задужена за бригу о чланству у Друштву новинара Словеније.

Хрватски Национал пише да је Кривоград нестао 1993. године у БиХ, а да су његови посмртни остаци пронађени у јами Пиљак близу Фоче.

Истражујући убиство шабачке новинарске екипе на Банији у октобру 1991. године, дописништва РТС-а, а коју су чинили Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић, УНС је детаљно прегледао архиву хрватског недељника „Слободни тједник“ јер је ту објављен текст из ког се видело да је редакција располага личним стварима убијених.

Име Кривограда Футија потписано је уз бројне текстове „Слободног тједника“ чији је ратни фоторепортер био.

Из Удружења новинара Македоније УНС-у је одговорено да од 1990. године нема убијених и несталих новинара у њиховој евиденцији.

Уколико се добијеним бројчаним подацима од новинарских удружења из региона додају УНС-ови долазимо до броја од 158 новинара и медијских радника са трагичном судбином.

Међутим, тај број биће мањи јер се уочава да се поједина имена налазе на више спискова.  Тако се у евиденцији Удружења новинара Србије и Хрватског новинарског друштва налази име колеге Јусуфа Чехајића.

До коначног броја до сада евидентираних случајева према новинарским удружењима, моћи ћемо да дођемо када списак објединимо са подацима којима располаже „Удружење БХ новинари“.

Подаци Хрватског новинарског Друштва

- Егон Скотланд – 26.07.1991. – село Јукинац, Хрватска; новинар Зидојче Цајтунг, Минхен, Немачка; Погинуо од посљедица унутарњег крварења изазваног дум-дум метком.

- Стјепан Пенић – 04.08.1991. – Даљ, Хрватска, дописник Гласа Славоније, Осијек, Хрватска; претучен, ухапшен, заклан, спаљен

- Гордан Ледерер – 09.08.1991. – Хрватска Костајница, Хрватска, сниматељ ХТВ, Хрватска; Убијен снајперским хицем

- Жарко Каић – 28.08.1991 – код Осијека, Хрватска, сниматељ ХТВ, Хрватска; Убијен митраљеском ватром из тенка

- Ђуро Подбој – 29.08.1991. – Беље, Хрватска, техничар на одашиљачу, Хрватска; Убијен на одашиљачу

- Виктор Ногин – 03.09.1991. – Хрватска Костајница, Хрватска, сниматељ Руске ТВ, Русија; Убијен код Хрватске Костајнице

- Генади Куриној – 03.09.1991. - Хрватска Костајница, Хрватска, сниматељ Руске ТВ; Убијен код Хрватске Костајнице

- Никола Стојанац – 15.09.1991. – Покрај Госпића, Хрватска; шеф техничке екипе ХТВ – студио Ријека, Хрватска; Погинуо у бомбардирању

- Ервин Ван Дер Маст – 16.09.1991. – Мали Струг, Нова Градишка, Хрватска, низоземски новинар из Утрехта, Низоземска; околности погибије непознате

- Пиер Бланшет – 19.09.1991. – Петриња, Хрватска, новинар, Нувел Обзерватор; Погинуо од нагазне мине

- Демиен Рудин – 19.09.1991. – Петриња, Хрватска; новинар Радио Свис Раманд, Швицарска; Погинуо од експлозије мине

- Петер Брyски – 06.10.1991. – Карловац, Хрватска (из Канаде) – фоторепортер Асошијетед Преса, Лондон, Велика Британија; погинуо од снајперског метка

- Јусуф Чехаијић – 12.11.1991. – Вуковар, Хрватска, дописник Вечерњих новости, Хрватска;  погинуо у дворишту у бомбардовању Вуковара

- Зденко Пургар – 25.11.1991. – Борово, Хрватска, новинар тједника Борово, Хрватска;  околности погибије непознате

- Паво Урбан – 06.12.1991. – Дубровник, Хрватска, фоторепортер Дубровачког вјесника, Хрватска; Погинуо од гранате

- Живко Крстичевић – 30.12.1991. – Турањ код Карловца, Хрватска; сниматељ WTN – САД, Хрватска; Погинуо од гранате

- Кристиан Витенберг – 06.01.1992. – код Осијека, Хрватска, слободни новинар из Швицарске; Околности погибије неразјашњене

- Пол Џенкс – 17.01.1992. – Осијек, Хрватска, фотограф ЕПА, Енглеска; Околности погибије неразјашњене

- Иван Маршић – 09.06.1992. – код Осијека, Хрватска, новинар Радио Барања-Осијек, Хрватска; Умро од посљедица рањавања

- Томица Белавић – 10.09.1993. – Карловац, Хрватска, новинар ЈП Радио Карловац, Хрватска; Погинуо у бомбардовању

- Бранимир Половина + 1991. – Вуковар, погубљен на Овчари

- Синиша Главашевић + 1991. – Вуковар, погубљен на Овчари

Подаци Удружења новинара Републике Српске

- Саша Колевски (1969 – 1995) - Сниматељ Радио-телевизије Републике Српске, студија у Бањалуци. Погинуо на извршавању радног задатка, септембра 1995. године, код Петрова на Озрену у обиљеженом новинарском аутомобилу кад су на екипу извјештача запуцали бошњачки војници.

Тад је погинуо и возач РТРС-а Горан Пејчиновић, док су се новинар Раде Малешевић и водич Душко Катанић, обојица лакше рањени, спасили бијегом из изрешетаног аутомобила.

- Горан Пејчиновић (1972 – 1995) - Возач Радио-телевизије Републике Српске, студија у Бањалуци. Погинуо са Сашом Колевским на извршавању радног задатка на Озрену, септембра 1995.

- Младен Обрадовић (1968 - 1992) - Монтажер Радио-телевизије Републике Српске, студија у Палама. Родитељи су му живјели недалеко од Рогатице, па је искористио прилику да са екипом извјештача оде да их посјети. Од екипе, која је била на снимању, узима обиљежено телевизијско возило да оде до родитеља који су живјели 10-ак километара од мјеста снимања.

Возилом у којем је био сам, те 1992. године наишао је на противтенковску мину и погинуо.

- Љубо Керкез (1958 - 1992) - Редитељ Радио-телевизије Републике Српске, студија у Палама. Са екипом извјештача у обиљеженом телевизијском аутомобилу путује из Пала до Грбавице у Сарајеву, линијом ратних дејтстава, путем куда су најчешће ишле новинарске екипе. На том путу, на Требевићу, убијен је снајперским хицем у аутомобилу. Са њим је био возач који није погођен.

- Драган Клачар (1968 - 1992) - Радио је на систему релејних веза Радио-телевизије Републике Српске, студија у Палама. Погинуо је 1992. године.

- Предраг Поповић (1964 - 1995) - Предратни новинар предузећа Рудник Бановићи. У рату, у родној Возући на Озрену, оснива лист „Возућица“ чији је главни уредник. Мобилисан је и постављен на позицију помоћника команданта Четврте озренске бригаде Војске Републике Српске, био је задужен за морал. У паду Возуће, погинуо је у покушају пробоја, септембра 1995. године, на очиглед неколико цивила и бораца који су дали извјештаје надлежним институцијама о томе.

Из Удружења новинара Републике Српске навели су да ова евиденција у рату погинулих новинара из Републике Српске није коначна и да су, за ову прилику, побројали страдање оних који су радили у тек основаним медијима Републике Српске и да ће списак допунити.

Подаци Друштва новинара Словеније

- Иво Штандекер

- Алојз Кривоград Фути

Подаци Удружења новинара Црне Горе и Синдиката медија Црне Горе

- Душко Јовановић, убијен 2004. године, директор и главни и одговорни уредник листа „Дан“

Удружење новинара Македоније

Нема забележених случајева

Подаци Удружења новинара Србије

Досије – новинари и медијски радници српских медија убијени и отети од 1991. године где се налази 38 имена, као и подаци о осам новинара косовских медија на албанском језику убијених од 1999. до 2005. године.