УНС вести
05. 01. 2021.
За Додеровића новинарство је била борба за све нас
„Професионални пркос учинио је да буде сав новинар - забрањиван, отпуштан, награђиван“, речено је на комеморацији Милораду Додеровићу Додеру, нишком новинару, публицисти, писцу, дугогодишњем члану Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) и новинарском активисти, која је данас одржана у Прес центру УНС-а.
Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да је Додеровић био јединствена појава у новинарству, да га је упознао у УНС-у где су заједно радили на јачању Удружења и новинарске професије, као и да је био посвећен њиховој заједничкој борби.
„Новинарство је разумео не само као борбу за истину, него и борбу за све нас. Чини ми се, нажалост, да јавност у Србији није имала прилике довољно да упозна Додерово новинарство. Годинама својом, а чини ми се и вољом других на неки начин био је протеран из српског новинарства“, навео је Радомировић.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић казао је да се Додеровић „читавог радног века борио да буде свога пера господар“, као и да је са поносом истицао интервју са Момом Капором, када је био в.д. глодура Графита, због којег је 1989. године забрањен 101. број тог листа.
„Имао је обичај да каже да су најгори текстови они који никога ничим не иритирају. Тврдоглаво је остао при том схватању, сматрајући да је новинар професионалац само ако је спреман да својом доследношћу угрожава па чак и властити опстанак у редакцији“, рекао је Брајовић.
Председница Извршног одбора УНС-а Драгана Пејовић навела је да је Додер био колега који, упркос богатом новинарском искуству и знању, није потцењивао ни новинара почетника, као и да ће остати упамћен по младалачком ентузијазму да извештава, позивању на солидарност међу колегама и борби за њихов статус.
„УНС је изгубио колегу са великим искуством, а вечитог младог духа, ретког међу нама који је могао да нас научи - како се упркос деценијама искуства, каљења у тешким условима за рад и бројним разочарањима, чувају новинарске вредности које код већине бледе и нестају, али код Милорада нису“, рекла је Пејовићева.
На комеморативном скупу на којем су се од Додеровића опростили породица, колеге и пријатељи, дописница „Данаса“ из Ниша Зорица Миладиновић казала је да је потпуно сигурна да је Додеровић био „сав новинар“.
„Имао је новинарски нерв, петљу, исправан систем личних вредности. Прозивао је моћнике, а текстовима је помагао слабијима, због чега је био и забрањиван и награђиван“, рекла је Миладиновићева, која је истакла и да су га колеге волеле и због његове „брзе мисли, емотивности, елоквенције, шарма и духовитости“.
Додеровићев син Никола навео је да је имао дивног оца и ментора, који га је научио много - не само о новинарству, него и о животу. „Он ме је мотивисао на разне начине и више пута ми је рекао да сам његов наставак живота”, рекао је Никола.
Милорад Додеровић биће сахрањен сутра у 15.30 сати на Новом гробљу у Нишу. Преминуо је 30. децембра 2020. године у 68. години, у Нишу.
Рођен је у Маровцу код Медвеђе 1953. године. Гимназију је завршио у Лесковцу, а економију је студирао у Нишу. Новинарску каријеру започео је 1978. године у нишком омладинском недељнику Збиља, а наставио у Графиту. Био је дописник републичког и југословенског листа младих НОН и Младост, ријечког Вала и загребачког Полета.
Додеровић је био уредник, политички коментатор и извештач из републичког и савезног парламента нишких Народних новина од 1989. до 2001. године.
За аустралијски државни СБС радио је као дописник од 1994. године. Шеф дописништва Гласа јавности и Курира из Ниша био је од 2001. до 2009. године. Имао је ауторске емисије на нишким регионалним телевизијама НТВ и Зона плуса, а био је и сарадник емисије Хроника региона РТС-а.
Објавио је више публицистичких дела - Како се догодио Шолевић, књигу одабраних интервјуа Држим вас за реч, Американац у Нишу, Седма сила без крила, која је награђена Светосавским печатом на Нишком сајму књига, Борци плачу после рата. Аутор је истоимене драме која је играна широм Србије. Написао је и роман Хоџина кћи.
За богат новинарски рад и допринос култури 2020. године награђен је златном значком Културно-просветне заједнице Србије.
Члан УНС-а је од 1981. године. Од 2009. године члан је Управе и Извршног одбора УНС-а.
Један је од оснивача нишког Медијског покрета отпора 1989. и Локалног антикорупцијског форума ЛАФ 2013. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.