Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Случај "Курир" (2017)  |  Курир - Медијска пардигма Србије после убиства Зорана Ђинђића
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Случај "Курир" (2017)

21. 08. 2017.

Аутор: Иштван Каић и Антидот тим Извор: www.anti.media

Курир - Медијска пардигма Србије после убиства Зорана Ђинђића

Појавивши се на киосцима 6. маја 2004. године, непосредно по окончању ванредног стања проглашеног након атентата на премијера Зорана Ђинђића, са нескривеним циљем да оспори резултате истраге и потпомогне пројекат рушења оптужнице против организатора и непосредних учесника у том криминалном делу, таблоид Курир постаће у наредних 14 година синоним за недоследност, кршење професионалних норми и стандарда, таблоидизацију медијске сцене Србије, као и крајњу релативизацију проблема криминала, корупције и система вредности уопште. У том периоду, у зависности од тренутних интереса свог оснивача, Курир је по потреби био инструмент политичких странака и владајућих структура, делова домаћих тајних служби, криминалних организација, домаћих тајкуна и страних обавештајних служби.

Као таблоид лишен било каквих скрупула у борби за што бољу позицију на српском медијском тржишту, Курир је редовно изазивао осуде и згражавање оног дела српске јавности који себе назива „пристојном Србијом“. Иронија судбине је, међутим, хтела да 2017. године исти тај Курир – који се „прославио“ објављивањем интервјуа са капетаном Џоом и његовим идолом Легијом, нападима на породицу и пријатеље убијеног премијера, оптужбама на рачун малолетног сина Оље Бећковић и многим другим неподопштинама – одједном постане медијско стециште истих оних који су на конференцијама за медије цепали штампане примерке Курира, означавали га најгорим могућим епитетима и тражили његову забрану.

Да ли је мржња према Александру Вучићу, као једина заједничка тачка те нове непринципијелне коалиције, толико велика да се Куриру преко ноћи може опростити и заборавити све оно што је радио протеклих 14 година, а што без икакве сумње наставља да ради и данас, питање је од којег ће сви они који се у јавности представљају као баштиници и настављачи политике Зорана Ђинђића попут Весне Пешић, Весне Ракић Водинелић, Зорана Живковића, Бранислава Лечића, Бранке Прпе, Саше Јанковића или комплетног руководства данашње Демократске странке на челу са њеним председником Драганом Шутановцем, заувек бежати иако је одговор на њега више него очигледан.

Слика Курира и његових власника Радисава и Александра Родића истовремено је постала аутентичан израз у огледалу бројних имена новинарства у Србији, који су владавину Слободана Милошевића искористили или да оперу своје раније биографије или изграде своје каријере.

Кроз њихов однос према Куриру из времена када је овај таблоид био „одвратна штампана ствар која се продаје на трафици, а нису новине“ или нешто што пристојни људи „у руке нису узимали“ и овог садашњег, када је исти тај таблоид постао омиљени простор за колумне, изјаве, подршку и дивљење, исписане су биографије скоро већине „првобораца“ деведесетих, почев од Драгољуба Жарковића и Милоша Васића преко Светлане Лукић и Драгољуба Петровића, па све до Југослава Ћосића и Славише Лекића.

И док је пажња јавности углавном била усмерена на крајње непримерен, вулгаран и примитиван садржај који је свакодневно пласиран са страница Курира, у позадини тог таблоидног стила медијског деловања скривао се манипулативни модел пословања који се заснивао на комбинацији прикривања трагова незаконитог поступања којим је наношена штета држави, банкама и приватним повериоцима, и сталне претње медијским линчом према свакоме ко би се усудио да таквом преварном поступању власника Курира некако стане на пут.

Управо су бројне незаконитости, које су од оснивања пратиле пословање власника Курира, током 2009. године искоришћене за покретање истраге која је резултирала хапшењем власника Курира Радисава Родића и покретањем судског поступка против њега. Међутим, уместо да институције правне државе тада до краја одраде свој посао, све се завршило нагодбом по којој су Демократска странка, Борис Тадић и људи из његовог непосредног окружења, дакле исти они који данас овом таблоиду дају подршку, преузели контролу над Куриром као својом медијском батином за обрачун са политичким неистомишљеницима, Радисав Родић своју казну одслужио у апартману на ВМА, а кривичне пријаве против њега нетрагом нестале у тајним фиокама челника тадашњег режима. Време је показало да су управо овакве ситуације, које су карактерисали трули компромиси власти и овог таблоида, давале ветар у леђа породици Родић да настави са још бруталнијим кршењем закона и још бескрупулознијим махинацијама на рачун пореских обвезника Србије.

Након вишемесечног истраживања које је заједно са Антидот тимом урадио аналитичар медија и публициста Иштван Каић, обликован је досије у којем су на једном месту обједињени и документовани начини на које су сукцесивни власници Курира, Радисав и Александар Родић, скривајући се под маском борбе за слободу медија утајили милионе евра по основу неплаћених пореза, доприноса, невраћених кредита и неисплаћених обавеза према добављачима и запосленима.

Иако је препознатљив Куриров начин пословања крајем деведесетих установио и развио Радисав Родић, оснивач Гласа јавности и Курира, због значајног утицаја на актуелна дешавања на медијској сцени Србије серијал започињемо са његовим сином Александром Родићем и генезом пословне хоботнице која се однедавно нашла у отвореном рату против државе Србије и њених институција.

Први део- случај Александра Родића- Како се у Србије од бруке професије преко ноћи постаје првоборац за слободу говора

Ни за шта што се у протеклих неколико месеци свакодневно дешава у вези с Куриром и компанијом Адриа Медиа Гроуп која издаје тај таблоид, те њеним власником Александром Родићем, не може се рећи да потпада под сасвим неуобичајену медијску појаву, било да је реч о Србији или о земљама Европске уније којој Србија тежи.

Ипак, оваква ситуација, у којој су нико други до председник државе, режим и владајућа странка коју он представља, центрирани као искључиве мете константног напада, који подразумева пласирање безочних манипулација, измишљање гнусних лажи и бескрупулозно кршење елементарних новинарских норми, коришћењем увредљивих и омаловажавајућих израза, уз саучесништво великог броја јавних личности, нипошто се не може сматрати нормалном. Истовремено, због тога се данас много изоштреније увиђа све оно што је Курир као парадигма радио и подразумевао под својом редовном делатношћу још од оснивања 2003. године и што га, неспорно, због начина на који је свих ових година успевао да опстане и наметне се као синоним своје врсте посла, у великој мери чини јединственим феноменом у историји српског медијског простора. Такав какав јесте и какав је све време у прошлости био – немилосрдни предатор – чини се да је пре свега одраз једног нестасалог друштва које ни најмање не мари за то да, док га конзумира, и само буде његова жртва.

Криминалне манипулације породице Родић: Од Курира инфо до Адриа Медиа групе и назад

Након вишемесечних посета службеника Пореске управе Србије тој компанији, а потом и решења достављеног на њену адресу Влајковићева 8, општина Стари град, у Београду, о неизмиреним дуговањима које та фирма, заједно са повезаним и зависним привредним друштвима, има према држави, 6. јула 2017. године блокиран је рачун Адриа Медиа групе. Ова фирма, основана још 26. јула 2004., годину дана и три месеца од изласка првог броја Курира, под називом Адриа Медиа Сербиа д.о.о., добија то име јула 2014. године и данас је у стопостотном власништву Александра Родића, једног од синова Радисава Родића оснивача новина Глас јавности и Курир.

У фирму старог назива пет месеци пре тога, 5. фебруара 2014. године, већ је унето готово 596 милиона динара неновчаног капитала, да би наредне године Адриа Медиа група располагала троструко већом сумом укупног капитала од чак 17 милиона долара. Шта се у међувремену догодило?

Александар Родић постаје власник Адриа Медиа Србије 10. децембра 2013. године преко фирме Курир инфо д.о.о., основане крајем 2005, а у којој и формално право на апсолутно власништво добија убрзо након правоснажне пресуде свом оцу од 27. јула 2011. године. На основу споразума о признању кривице због злоупотребе службеног положаја, Радисав Родић је осуђен на две године затвора, шест година забране вршења свих дужности везаних за располагање, коришћење и управљање туђом имовином, обавезујући се да дужнику Комерцијалној банци исплати износ од 48,9 милиона динара, због коришћења лажне документације приликом подизања кредита.

Нејасно је, ипак, до дан-данас остало под којим околностима је тужилаштво тада одустало од започетих истрага и сумњи да је Родић избегавао плаћање пореза на промет у износу од 115,3 милиона динара и пореза на доходак грађана у износу од 88 милиона динара, да је заједно са тадашњим главним уредником Гласа јавности Славољубом Качаревићем, а преко фирме Манами 2001. године прибавио противправну имовинску корист и оштетио Комерцијалну банку за око пола милиона евра, као и шта се десило с предметом КТ 1436/09 кривичне пријаве против породице Родић, коју је полиција допунила у јануару 2010, а којом су Радисав, Александар и Вукадин Родић, као и њихова сарадница Александра Симић, осумњичени да су „оштетили буџет Србије и више предузећа и банака за скоро милијарду динара“.

Одговори на нека од ових питања појавиће се тек крајем 2015. године.

Осам дана по обављеној аквизицији, према којој Адриа медиа Србија доспева под власништво фирме Курир инфо д.о.о., Александар Родић у име фирме Курир инфо, чији је директор постао 1. августа 2012., у Агенцији за привредне регистре подноси пријаву за регистрацију заложног права из којег произилази посао из уговора о кредиту од стране Агроиндустријске комерцијалне (АИК) банке у износу од 700 хиљада евра на две године, потписаног већ 13. децембра, два дана по аквизицији.

Потраживање које се обезбеђује заложним правом АИК банка у овом случају треба да намири из будућих прихода од две дистрибутивне фирме повезане послом са Курир инфо – Беоколп д.о.о. на подручју Београда и Пресс интернационал маркетинг и дистрибуција из Новог Сада које дистрибуирају штампана издања фирме Курир инфо.

Чињеница да је компанија Курир инфо, судећи према напомени уз финансијски извештај за 2014, овај дуг измирила превремено, остаје нејасна ако се има у виду да је исте године, као што је речено, ова фирма отуђила неновчани капитал (жигове, канцеларијску и новинарску опрему, возила) од готово 596 милиона динара и пренела га на фирму Адриа Медиа Србија, те због тога пословну годину завршила са губитком од близу 607 милиона динара, па се не види из којих средстава је измирен дуг према АИК банци, који је на дан 31. децембра 2013. износио око 80 милиона динара. Шест дана по преносу неновчаног капитала, 11. фебруара 2014., фирма Курир инфо, чији је стопроцентни власник Александар Родић, продаје истом лицу свој удео у Адриа Медија Србији, чиме Родић као физичко лице постаје директан власник Адриа Медиа Србије, а од јула Адриа Медиа групе (АМГ). Годину дана касније, 27. фебруара 2015., у АПР-у је затим обрисано име Александра Родића као власника Курира инфо и уместо њега уписана Адриа Медиа група, па је тако извршена рокада власништва, чиме је АМГ постала власник свог некадашњег власника, иако иза обе фирме, све време као власник стоји исто физичко лице.

Слично овоме, у марту 2016. године, фирма Курир инфо најпре мења назив у Custom Group д.о.о., потом издавачку делатност замењује услугама припреме за штампу, да би се 1. априла поново променило власништво и уместо АМГ, унете годину дана раније, сада уписала фирма Еуроконто 2010 д.о.о. Под овим називом, фирма Еуроконто 2010 ће пак живети свега три месеца, до 8. јула 2016., када мења назив у Медиа финанце & легал сервице д.о.о, а четири месеца после тога, 10. новембра, у Master finance & legal service. Све наведене фирме регистроване су у једном тренутку (или су то још увек) на истој адреси Влајковићева 8, односно Влајковићева 6а, на општини Стари град.

У свом Извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији, објављеном 26. фебруара 2015. године, Савет за борбу против корупције, чији је оснивач Влада Србије, у делу у ком пише о Куриру, такође је дао кратку назнаку на ову врсту пословног понашања: „Конфузију изазива да ово није први пут да се породица Родић послужила променама у имену и власништву над Куриром.

Поред фирме Курир инфо д.о.о., крајем 2005. године основана је фирма Курир нет д.о.о. која је потом угашена 2010. године услед припајања са фирмом Курир плус д.о.о. и Белеге д.о.о. Такође, 2008. године, основана је фирма Курир плус д.о.о., која је 2012. године припојена фирмама Термол д.о.о. и Етиграф д.о.о.. Александар Родић у свом власништву има и фирме Курир инфо д.о.о., Српска медијска група д.о.о., Брендмарк инфо д.о.о., Гласник д.о.о., Дигитални град д.о.о., Фатман д.о.о., Social media hub, Провидус д.о.о.

“У периоду од јула 2014, а посебице од 27. фебруара 2015. године, сви главни послови издавања и штампања новина и часописа имају своје чвориште у фирми Адриа Медиа Гроуп д.о.о., која до краја 2015. постаје матична фирма за шест других зависних правних лица, што у земљи, што у иностранству: Адриа Медиа Загреб, Курир Инфо д.о.о., Адриа Медиа Инвест д.о.оAdria media Solution  д.о.о, Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија и Espit Medien Gmbh Аустрија. У свим овим фирмама АМГ поседује удео од 100%, изузев у три фирме регистроване у иностранству: Адриа Медиа Загреб, где располаже уделом од 75% купљеним 23. децембра 2014.; Espit Medien Gmbh Аустрија, у којој је од 11. марта 2014. власник 70% капитала; и Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија, која је 100% у власништву фирме Адриа Медиа Инвест д.о.о., основане 18. септембра 2015. и задужене за веб портале. Истог датума основана је још једна фирма у Србији, идентичне делатности као и АМГ и у њеном 100% власништву, Адриа Медиа Магазине д.о.о., врло сличног назива фирми Adria Magazines SMG д.о.о., основаној 13. новембра 2001. и 7. фебруара 2007. године обрисаној из регистра припајањем Адриа Медиа Србији, баш као што је овој 19. децембра 2008. обрисана и припојена Мама Медиа д.о.о., основана 6. децембра 2006. године.

Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Аустрија, регистрована у Бечу и основана 22. септембра 2008, 100% је власник фирме Ривер И Б.В. из Холандије, основане 28. јуна 2004, исто као и фирме Medienengagement East Gmbh, основане 19. јула 2006. године, из Немачке. Према подацима Савета за борбу против корупције, АМГ почетком 2015. године, што у лиценцираном, што у оригиналном облику, преко ових фирми поседује 18 штампаних и 14 дигиталних издања, међу којима су: Story, Elle, Cosmopoliten, Лиса, Мој стан, Моја лепа башта, National Geographic, Men’s Health, Сенса, Elle Decoration, Мама, Бурда, Newsweek и Курир. У другој половини исте године са радом ће почети и веб портал Еспресо.

Осим тога што је, конкретно наведеним поступком, приоритет са послова издаваштва пребацио са фирме Курир инфо на Адриа Медиа групу, тј. променио делатност ових фирми, Александра Родића и његове послове у том смислу карактерише тенденциозно и исфорсирано усложњавање и стална, такође неслучајна варијација пословних имена компанија, које врло често имају сличне називе, али и варијабилност правних и физичких лица која кооптирају као њихови власници или законски заступници. У наведеним случајевима тако

фигурирају имена која су у једном тренутку, или још увек спадају у ред запослених у некој Родићевој компанији, попут извесних: Јованке Старчевић, Небојше Росића, Љиљане Ивановић, Иване Словић Крчадинац, Наташе Лазић, Дејана Волфа, Даниела Пантића, Драгославке Јелић и других.

Синергични ефекат оваквих пословних потеза јесте отежавање праћења новчаних токова, као и општа конфузија поводом правних, а затим и физичких лица одговорних за поједине послове. На тај начин постаје јасно да папири о измиреном порезу и другим дуговима одређене фирме до одређеног датума, конкретно Адриа Медиа групе у тренутку када је рачун те фирме блокиран, 6. јула 2017. године, не значи нужно и да нека друга од једном у времену повезаних фирми такође није у дугу.

У прилог таквом закључку иде и тужба, коју је фирма Долис д.о.о. априла 2014. поднела против Курир инфо након што је та фирма отуђила поменути неновчани капитал од готово 569 милиона динара, са предлогом за одређивање привремене мере управо на том делу капитала. Уз чињеницу да је дуг фирме Курир инфо у 2013. години износио око 579 милиона динара, отуђење и пренос на фирму Адриа медиа Србија тако добија сврху и у томе да Александар Родић онемогући наплату потраживања у вези са опремом фирми Долис д.о.о..

Интересантно је да иза ове фирме пак стоји већ поменута фирма Манами, некада у власништву Радисава Родића и Славољуба Качаревића, због које је Родић 2011. године осуђен на две године затвора, и да су обе фирме регистроване на издавачку делатност, тј. издавање новина. Стопроцентни власник фирме Манами данас је фирма Маркпак непознатог власника, са седиштем у Енглеској и уделом од 100 динара.

У време када је поднета ова тужба, међутим, тече и спор око власништва над фирмом Долис д.о.о. који против фирме Маркпак води други син Радисава Родића, Вукадин Родић, који само месец дана по упућеној тужби фирме Долис против Курира инфо, успева да забрани фирми Маркпак коришћење и располагање правима и уделима које је та фирма прибавила по основу уговора о преносу удела и иступању из фирме Долис д.о.о. Ови подаци недвосмислено говоре о томе да се упркос свим варијацијама назива правних и физичких лица и делатности фирми (од којих зависи основица за обрачунавање пореза) у пословању породице Родић, један те исти неновчани капитал, дакле, права интелектуалне својине (жигови) и покретне ствари, које очигледно датирају још из времена власника Радисава Родића, без икаквих правних консеквенци, без поштовања законских ограничења у погледу располагања имовином фирме, неометано преноси из једне фирме у другу.

Против Вукадина Родића је и крајем 2012. године Вишем тужилаштву у Београду поднета кривична пријава због злоупотребе службеног положаја, која је Текстилну индустрију у Врању (ТИВ интернационал) 2009. године довела до стечаја. Након што је ова фирма три године после приватизације из 2003. први пут пропала и направила дуг од 16 милиона динара, њену имовину, 64 машине процењене на 7,4 милиона, на лицитацији одржаној у јулу 2007. купује за 5,4 милиона динара фирма Етиграф д.о.о., коју помиње Савет за борбу против корупције у делу о Куриру.

Марта 2009. фирму ТИВ интернационал ће за 16,5 милиона динара купити Агроз из Зајечара, предузеће које се наводно бави трговином стоком и пољопривредним сировинама, са само једним запосленим, директором Првославом Дробњаком. Уз њега, још једно од физичких лица која се ротирају на месту заступника правних лица је и Стеван Банковић, који у то време формално води фирме Радисава Родића ABC Company, ABC printpak, као и предузеће под називом Друштво за пружање интелектуалних услуга – правни и економски институт, које је власник Агроза. Банковић се убрзо сели на позицију заступника фирме Етиграф д.о.о., а на његово место у ABC Company и ABC printpak долази Вукадин Родић, са намером да у име ABC Company закључи уговор о откупу потраживања банке од ТИВ интернационала са Војвођанском банком, у којој је ТИВ подигао кредит од 300 хиљада евра, а као гаранцију под хипотеку ставио 26 објеката вредних 700 хиљада евра, по процени Агенције, а седам милиона по тржишној вредности.

Све то да би ABC Company, која се обавезала да ће у 11 месечних рата вратити кредит са каматама у износу од 423 хиљаде евра, уплатила банци само прву рату, затим као поверилац преузела сву заложену имовину фирме TIV internacional, продала је у складу са Законом о хипотеци фирми Агроз у фиктивном послу и на тај начин довела ТИВ до стечаја. Пореска полиција је против Првослава Дробњака у јуну 2010. поднела кривичну пријаву због сумње да је утајом пореза оштетио државу за 113,6 милиона динара.

Курир магазин који излази дневно, али није дневна новина

Нешто мање од месец дана након што је Курир инфо д.о.о. уписана као власник Адриа Медиа Србије, 6. јануара 2014. године, Агенција за привредне регистре одобрава захтев за измену назива, тј. брисање назива гласила Курир и уписивање новог назива Курир магазин, па је од наредног дана на насловници таблоида начињена незнатна измена изнад речи „Курир“, где је уместо до тада „дневне новине“ стајало „магазин“, док се број издања једноставно наставио, будући да је издавач идентичан. Већ 15. јануара, Агенција је одобрила нови захтев, али овога пута упућен од стране фирме Адриа Медиа Србија, за упис потпуно новог гласила под називом Курир: најутицајније дневне новине на Балкану, како став 3 у члану 14а тадашњег Закона о медијима не спречава упис гласила сличног назива, уколико до тада постојеће гласило није обрисано из регистра, тј. није престало да се издаје.

Већ овде сумњу буди чињеница да значење које има реч „магазин“ обично подразумева ванредно издање или периодичан додатак дневном листу, или пак недељни лист, а да назив новог гласила сада децидно садржи одредницу „дневне новине“.

Искористивши период православних празника да изврши најпре промену назива, а затим упис новог гласила у регистар, Александар Родић уредно је сачекао понедељак, 3. фебруар 2014., да таблоид Курир магазин, који је само дан раније, до броја 3719, издавала фирма Курир инфо, замени формално новим, а суштински потпуно идентичним таблоидом Курир: најутицајније дневне новине на Балкану под бројем 1, у издању фирме Адриа Медиа Србија, да би истог тренутка Курир магазин био претворен у периодично издање које се штампа на енглеском језику.

Овај потез уочава јавност, када саопштења издају новинарска удружења НУНС и УНС, која су од Министарства за културу и информисање затражила преиспитивање уписа у регистар гласила Курир: најутицајније дневне новине на Балкану. У одговору од 13. фебруара 2014., који су обе фирме у власништву Александра Родића упутиле Удружењу новинара Србије, тврди се да је назив Курир магазин исти онај по којем је тај таблоид регистрован још при његовом оснивању 2003. године, што је нетачно јер је све до 7. јануара 2014. године имао назив Курир, а у логотипу насловнице „дневне новине“, док се за промену у власништву фирме Адриа Медиа Србија, у којој се у року од само недељу дана, од 7. до 13. фебруара 2014., најпре уписује власник Курир инфо, затим исти исписује, а потом уписује Александар Родић, каже да „не представља било какву промену од значаја, нити угрожава било ког повериоца Курир-инфо д.о.о, јер није дошло до промене контроле над оба наведена привредна друштва/издавача“.

Будући да је клаузула о томе да друштво одговара својом имовином, а не имовином својих оснивача, обавезна приликом оснивања сваког друштва са ограниченом одговорношћу, Родићев менаџмент је обмануо јавност и када је додао да је Адриа Медиа Сербиа д.о.о. према фирми Курир инфо д.о.о. преузела обавезу да солидарно одговара за све дугове те фирме, чије је ескивирање и било циљ читавог посла. Јер управо на дан када УНС објављује одговор, АПР исписује Курир инфо д.о.о. и уписује Александра Родића као власника Адриа Медиа Србије, чиме се две фирме у правном смислу више не сматрају повезаним; Курир инфо престаје да буде матична фирма фирме Адриа Медиа Србија, те ова даље нема никаквог основа да буде њен солидарни дужник – све до годину дана након тога, када буде извршена рокада власништва и Адриа Медиа Гроуп не постане власник фирме Курир инфо. Овакав одговор изазвао је негодовање дела јавности, посебно колега новинара, од којих су поједини на сајту УНС-а први пут проговорили о својим искуствима у раду са породицом Родић.

Током 2004. године Радисав Родић је дошао на идеју да постојећу дописничку мрежу, коју су у Србији развили Глас јавности и Курир, претвори у новинску агенцију под називом Српска информативна агенција (СИНА), па су тако уредници редакција „били дужни да дају све текстове добијене из дописништава које би агенција, према својој вољи, даље слала другим медијима“, док су дописници широм Србије без икаквог претходног обавештења добијали решења о радном односу у тој агенцији. После извесног времена, СИНА се нашла у дуговима, са исплатом личних доходака својим запосленима каснила је више од годину дана, да би се најзад у процесу ликвидације над њом отворио стечајни поступак, када су поједини дописници пред судом, испоставиће се безуспешно, повели спорове због неисплаћених зарада и отпремнина по добијању решења да су постали „технолошки вишак“. „Када сам као некадашњи шеф дописништва у Нишу покренуо судски поступак, уз ангажовање финансијског вештака, којег сам морао да платим, суд је пресудио да ми на име неисплаћених 14 плата, доприноса за пензијско осигурање и других принадлежности које ми припадају из радног односа, Родићи дугују 1.800.000 динара. Али, због достављеног решења о стечају СИНЕ, суд ме је на крају упутио на приватну парницу против Радисава Родића за коју нисам имао пара. Остао сам ускраћен и за неколико година радног стажа, а моју судбину доживело је још десетак дописника из Србије“, стоји у једном од коментара на сајту УНС.

Дакле, не само да се учестало и без сасвим разумљивих разлога перпетуирају називи правних лица, ротирају њихови заступници, те преноси једна те иста имовина из једне у другу фирму, него нативни пословни амбијент породице Родић на сличан начин подразумева и спорадичну варијабилност у називима гласила, као и дириговано пресељење запослених (попут имовине, тј. ствари) из једног правног лица у друго и тиме, њихово стављање пред свршен чин.

Уз то, са питањем како је ова група послодаваца успевала толико дуго да послује на овакав начин, јавља се и друго, много конкретније, које готово да клизи ка одговору на претходно постављено питање: Како је могуће да њиховим кредиторима, приликом утврђивања бонитета, већ 25 година уназад не смета прекрајање историје правног лица које кредитирају и уопште, гомилање различитих правних назива под истим матичним бројем фирме у релативно кратком временском року? Какав други интерес они могу имати док, практично, изнова и изнова реанимирају и, без обзира на све пратеће проблеме, одржавају своје дужнике у животу?

Миодраг Костић као финансијски партнер Курира

Као што су Радисаву Родићу својевремено служили Комерцијална банка и њен тадашњи директор Љубомир Михајловић, без којих, према сопственом сведочењу у фељтону „700 дана терора, страха и наде“ објављиваном 2001, наводно не би ни основао 1998. године Глас јавности, његовом сину Александру Родићу од највеће помоћи у периоду од краја 2013. биће већ поменута АИК банка у власништву Миодрага Костића, као и Рајфајзен банка. У евиденцији регистра заложног права у Агенцији за привредне регистре, под фирмом Адриа Медиа Србија, тј. Адриа Медиа Гроуп од 2014. године, уписано је пет залога ради обезбеђења девизног и динарског потраживања, од чега два код Рајфајзен банке са датумом пријаве 11. април 2014, на име потраживања од 200 хиљада евра у свакој од пријава, уписаних под бројевима 5292/2014 и 5293/2014, која се намирују на основу недељу дана раније потписаног Уговора о ороченом девизном депозиту са посебном наменом код те банке. Сви остали послови задуживања Александра Родића у наредном периоду одвијају се упадљиво преко Агроиндустријске комерцијалне банке, баш као и већ наведено кредитирање у износу од 700 хиљада евра од 13. децембра 2013. године.

Тако је 14. октобра 2014. године, под заложним бројем 14923/2014, регистровано заложно право ради обезбеђивања потраживања у износу од 250 хиљада евра краткорочног кредита на време од годину дана, чији залог представљају будућа потраживања фирме Адриа Медиа Гроуп од продаје новина. У овом послу, међутим, никакав проблем не представља чињеница што, у исто време када се подиже кредит за Адриа Медиа групу, АИК банка због ранијих дуговања Родићеве фирме Брендмарк инфо д.о.о., у чијем је власништву тада пословни простор на адреси Влајковићева 6а и 8, Стари град, у извршном поступку намирења покушава да прода исту ту имовину како би наплатила своја потраживања. Ипак, Први основни суд у Београду 17. децембра експресно отказује јавно надметање за зграду, а два дана касније Александар Родић у својству физичког лица са истом банком потписује Уговор о залози власничког удела, чији је предмет 100% удела у фирми АМГ, са уписаним капиталом од 12 милиона евра, који даље чини правни основ заложног права за добијање бескаматног кредита за рефинансирање у износу од 470 хиљада евра, што је 25 пута мање од заложене вредности. Ово заложно право под заложним бројем 18449-1/2014 биће обрисано из евиденције Агенције за привредне регистре управо на захтев Александра Родића, а на основу брисовне дозволе заложног повериоца АИК банке АД Београд од 26. јануара 2016. године, што је само дан пошто је дневни лист Политика објавио последњи из серије текстова о новом кредиту, који је АИК банка дала Александру Родићу, те везама њеног власника Миодрага Костића, таблоида Курир и опозиције.

Наредни краткорочни кредит фирми Adraia Media Group, који је дупло већи од претходног и износи 500 хиљада евра, Костић, који је и председник Управног одбора АИК банке, одобрава уз регистрациону пријаву за упис заложног права поднету 17. јуна 2015. године; предмет заложног права и у овом случају су приходи од продаје штампаних издања. После нових шест месеци, 15. јануара 2016, и то након што Куриру после кампање против премијера Србије Александра Вучића због неуспешног преузимања власништва над Политиком А.Д., Новостима и Дневником тираж са преко 100 опадне на око 60 хиљада примерака, поново се у својству залогодавца појављује физичко лице Александар Родић. Он даље залаже 100% удела своје фирме Фатман д.о.о., којој је Брендмарк инфо д.о.о. само три дана раније продала пословни простор у Влајковићевој 6а и 8, ради добијања дугорочног кредита с периодом отплате на пет година у вредности од чак 1.9 милиона евра и грејс периодом од 6 месеци. Пола године касније, затим, залогодавац према унакрсној шеми још једном је фирма АМГ, по регистрационој пријави од 23. јуна 2016., која преко заложног права будућих прихода од продаје новина, од исте АИК банке добија краткорочни кредит од 60 милиона динара.

Најзад, тек што је прошло две недеље откад је Адриа Медиа група добила овај кредит, Александар Родић на фирму Фатман д.о.о., која је истовремено предмет права залоге регистрован заложним бројем 602/2016 од 15. јануара 2016, седам дана пре истека грејс периода, 7. јула 2016, преноси дуг од 1.9 милиона евра. Тако Фатман постаје залогодавац у послу у којем залаже право потраживања из Уговора о закупу пословног простора у Влајковићевој 8, закљученог средином марта исте године са фирмом Адриа Медиа Гроуп, на тај начин фактички увећавајући грејс период за нових шест месеци. Фирма Фатман д.о.о., која 2014. године броји нула запослених и остварује добит од свега 112 хиљада динара, ће само три месеца по преносу дуга, 14. априла 2016., у Агенцији за привредне регистре променити седиште из Влајковићеве 6а у Влајковићеву 8, тј. у просторије које је издала Адриа Медиа групи, да би 10. новембра исте године променила и пословно име у Рода група д.о.о., а делатност у консултантске услуге.

Кроз сличан ланац активности је пре Фатмана прошла и фирма Брендмарк инфо д.о.о., променивши 12. децембра 2012. делатност консултантске активности у издавање новина, да би 21. марта 2013. удео у њеном власништву равноправно поделили физичко лице Александар Родић и фирма Курир инфо д.о.о., која пак четири месеца касније, 19. јула, већ готово потпуно истискује Александра Родића из власништва. Само 11 дана касније, АПР издаје решење којим се уписује неновчани улог ТИВ комерца д.о.о., још једне фирме регистроване на истој адреси, у износу од 179,57 милиона динара, унет 18. јула, који чине непокретности у Влајковићевој 6а и 8. Онда се 6. августа фирма ТИВ комерц д.о.о. брише из власништва, док се њен улог, тј. имовина пребацује на фирму Курир инфо д.о.о., која тако постаје 99,5% власник фирме Брендмарк инфо д.о.о., а ова пак десет дана касније мења делатност издавање новина у услуге припреме за штампу.

Крајем године, 27. децембра, из власништва фирме брише се и фирма Курир инфо д.о.о., а сав капитал, укључујући и наведене непокретности, уписан на њено име, идентично као почетком августа када је то урађено са фирмом ТИВ комерц у односу на Курир инфо д.о.о., пребацује се сада фирми Српска медијска група д.о.о., која је у власништву фирме Дигитални град д.о.о., од којих су обе регистроване на Влајковићеву 6а. Годину дана касније, 24. децембра 2014. године, коначно ће бити обрисано и физичко лице Александар Родић, који је све до тад имао 0,05% удела у фирми Брендмарк инфо д.о.о., која ће дан након што то учини Фатман, такође променити седиште, али из Влајковићеве 8 у Влајковићеву 6а, тј. заменити га са Фатманом. Тиме, у тзв. поступку симулирања фиктивне правне чињенице, једну те исту имовину, зграде на адреси Влајковићева 6а и 8, у различитим моментима могу заложити потпуно различита правна лица, а затим је пре доспећа наплате поверилаца отуђити лицу које следеће излази из власништва и престаје да се сматра солидарним дужником.

У односу према кредиторима, дакле, издвајају се следећи обрасци понављања у пословању Александра Родића, у чијем средишту увек лежи предмет залога. Приметно је да правно лице, чији је удео власништва предмет залога ради добијања кредита, већ у следећем послу, оствареном кроз пренос дуга првобитног залогодавца на то правно лице, само постаје наредни залогодавац, као у примеру фирме Фатман д.о.о. Послови задуживања дешавају се циклично на сваких шест или готово шест месеци, што у поменутом случају доприноси одлагању отплате кредита удвостручавањем грејс периода. Посебно је занимљиво да једна иста банка дозвољава да најпре поново предмет залога, а потом и залогодавац постане правно лице из чијег је власништва требало да се наплати крајем 2014. године, као и то да га као предмет залога прихвата од стране залогодавца који је физичко лице, које као такво у банкама у Србији обично не може да добије кеш кредите преко 50 хиљада евра, 25 хиљада евра за рефинансирање, а камоли износ од 1.9 милиона евра.

Каматне стопе које АИК банка и Рајфајзен банка дају Родићевим фирмама су веома повољне, па је тако прва од њих камату на краткорочне кредите за период од 12 месеци давала од 4 до 8%, док ју је друга на исти период утврдила на свега 2,4%; Александру Родићу као физичком лицу АИК банка је за дугорочни кредит приписала годишњу камату на 4,21%, док осталим грађанима нуди готовинске кредите по камати од 16,54% годишње, што је готово четири пута више. Динарски кредит од 60 милиона динара

Адриа Медиа група је такође од АИК банке добила по каматној стопи од 8,33% годишње, иако та стопа најчешће износи око 11,5%, док је кредит за рефинансирање из децембра 2014. дат без икакве камате. Интересантно је и како АИК банка третира залог у кредитном послу у којем се десио пренос дуга са Александра Родића на Фатман д.о.о., где је у првом делу залог власништво те фирме, тј. пословни простор у Влајковићевој 8, да би се, када Фатман постане залогодавац, банка задовољила залогом на месечна потраживања из уговора о закупнини истог тог простора од стране фирме АМГ. Све наведено указује да између ових банака, а нарочито АИК банке, и Александра Родића постоји нека врста стратешког партнерства које превазилази мотиве уобичајеног поверилачког посла, чиме се отвара и могућност да наведена кредитирања буду само параван за закулисне радње другог типа, од којих обе стране извлаче вишеструко већу корист.

Неизбежно, природа односа према ова два повериоца рефлектована је и кроз пласирање врло често исфорсираних, у суштини рекламних прилога у таблоиду Курир, па се тако нпр. прати и велича сваки пословни потез фирми у власништву Миодрага Костића, увећање његовог богатства куповином нових фирми, редовно извештава о наградама које те фирме добијају због свог пословања или о филантропским активностима њиховог власника. Посебан статус у палети корпоративне пропаганде, која самим тим што није посебно означена потпада под противзакониту, заузимају Костићеви политички интервјуи и изјаве које реферирају на економску, друштвену и привредну ситуацију у земљи, у којима је власник МК комерца представљен и као председник српског пословног клуба Привредник, те најзад прилози у којима се исто лице додворава актуелној власти, третира као жртва других пословних субјеката или они у којима се води директна кампања против његових главних конкурената, међу којима се, у зависности од периода сарадње и конкретног посла, смењују Мирослав Мишковић, Драган Ђилас, Петар Матић, Петар Матијевић и многи други.

Само неки од индикативних Курирових наслова о Костићу у последњих неколико година гласе: „Миодраг Костић за Курир: Србији су довољне четири шећеране“, од 20. јуна 2017, „МК ГРУПА: Миодраг Костић власник трећине аеродрома Порторож“, од 31. маја; „Шећерни рат: Мишковић нахушкао Матијевића на Костића!“, такође од 31. маја; „Српски краљ шећера даје плату од 2.000 евра, али нема коме: Костић не може да нађе ове стручњаке!“, од 25. фебруара; „Миодраг Костић купује Алфа банку у Србији“, од 1. фебруара; „Миодраг Костић: Зауставити одлазак младих, остаћемо без образованих“, од 8. септембра 2016; „Развој привредних односа: Миодрагу Костићу уручена захвалница Словеније“, од 27. јуна; „Миодраг Костић: За напредак друштва неопходан је већи број успешних приватних фирми“, од 2. јуна; „Миодраг Костић: МК група жели да постане власник Горењске банке“, од 10. маја; „Миодраг Костић добио беџ части“, од 18. децембра 2015; „Миодраг Костић први Србин у Европском економском сенату“, од 22. септембра; „Миодраг Костић: Треба да променимо и цркву и фамилију“, од 9. јуна; „Миодраг Костић за Курир: Индустријализација Србије је спас!“, од 4. марта; „Ветропарк: Миодраг Костић прави струју код Куле“, од 4. фебруара; „Миодраг Костић бира међу четири гиганта!“, од 28. августа 2014; „Миодраг Костић: Прихватићу Вучићеву понуду“, од 27. августа; „Форбосова листа: Мишковић пао с трона, најбогатији Србин Миодраг Костић!“, од 29. маја; „Леп гест: Миодраг Костић на Копаонику части кошаркаше Србије“, од 24. априла; „Миодраг Костић код патријарха Иринеја“, од 26. марта; „Миодраг Костић: Србија може да буде као што је Холандија!“, од 10. марта; „Миодраг Костић већински власник АИК банке“, од 28. фебруара; „Миодраг Костић  потврдио писање Курира: Упозоравао сам Ђинђића на рекетирање Ђиласа!“, од 24. фебруара; „Миодраг Костић: Економски опоравак нас очекује за четири године“, од 10. јануара; „Миодраг Костић купује АИК банку“, од 9. јануара; „Ствара се СФРЈ гигант: Миодраг Костић инвестира у Хрватску 100 милиона евра!“, од 6. јануара; „Пушић држао у шаци и Колета“, од 23. септембра 2013; „Миодраг Костић: Водио бих железницу, Ресавицу, али и Јат!“, од 14. јула; „Миодраг Костић: Вучић је као Ђинђић!“, од 10. јула; „Миодраг Костић: Кад чујем Вучића, пожелим да уђем у СНС!“, од 8. јула; „Уступио кућу болесној деци“, од 7. јуна; „Костић најбољи индустријалац“, од 11. априла; „Миодраг Костић: Ђилас је крив за скупљи шећер!“, од 5. децембра 2012; „Храна за 90 малишана!“, од 30. октобра; „Миодраг Костић изградио дечје село“, од 26. септембра, итд.

Судећи по подацима из медијског архива Ебарт, за пет година, од 2012. до 2016. године, у Куриру је написано 113 текстова који садрже само синтагму ’Миодраг Костић’ у номинативу, дакле, не рачунајући оне у којима је то име наведено у другим падежима или у којима се помињу фирме у његовом власништву без нужног навођења Костићевог имена, што је у просеку 22,6 годишње, од чега ниједан није негативно интониран. Највећи број ових текстова (32) објављен је током 2014, управо у години када је извршен круцијални пословни потез Александра Родића, рокада власништва између фирми Курир инфо д.о.о. и Адриа Медиа Гроуп д.о.о. Сличан третман ненегативних текстова годинама уназад ужива и Рајфајзен банка, уколико се изузме необично учестало писање овог таблоида током 2008. и 2009. године о службенику те банке Александру Спасићу, који је опљачкао крагујевачку филијалу, а касније и неке друге банке, када је у сваком наредном прилогу кориштена одредница „лопов из Рајфајзен банке“ или је употребљено више референци на ту банку и када то не потпада под релевантну информацију.

У архиви Курира се такође могу пронаћи и прилози за које се чини да на разне начине треба да омогуће Костићу што повољнију будућу куповину неке фирме, или одврате од ње остале заинтересоване, који су истовремено приказани у негативном светлу, као у случају куповине шећеране у Сенти, фирме Царнеx, ПКБ-а и других. Тако се дешава да се о истим фирмама на један начин пише непосредно пре, а на сасвим други, у суперлативима, након што је купи нека од Костићевих фирми, као у случају Царнеxа који је уочи 18. новембра 2011. године, када ту фирму купује МК група, углавном приказиван као један од највећих загађивача животне средине, да би од тог датума у овом таблоиду фигурирао искључиво као „водећа компанија у области производње меса и прерађевина“ која добија награде и бави се филантропијом. Куриозитет представља и бизаран детаљ да је у текстовима који се односе на Костићеву везу са новосадском естрадном звездом, у периоду након њиховог раскида Наташа Беквалац обично приказивана у негативном, порочном светлу, као особа која није у стању да се суочи с њим и сл. Све ово буди сумњу да одређени кредити које АИК банка одобрава Александру Родићу никада неће бити отплаћени, ако никада нису ни били у потпуности кредити већ више аванси за управо овакву врсту медијске делатности.

Када је дневни лист Политика први пут објавила детаље о кредиту који је у износу од 1.9 милиона евра физичко лице Александар Родић 15. јануара 2016. године добио од АИК банке и апострофирала везу између Костића и Родића, из те банке је стигао одговор који садржи и следећи део: „У вези са изнетим наводима истичемо да, према законским прописима и интерним актима банке, одлуке доносе надлежни органи, а не појединци, чак и у случају да су у питању акционари банке. Такође сматрамо да је довођење имена једног од акционара у везу са пословањем банке апсолутно произвољно и нетачно и није у складу са етичким стандардима професионалног новинарства.“

Међутим, „један од акционара“, а мисли се на Миодрага Костића, је тада већ готово две године уназад њен већински власник, што и сам Курир објављује 28. фебруара 2014. године, када његова фирма Суноко д.о.о., која се бави производњом шећера, долази у посед 50,37% акција АИК банке, док Костић постаје председник њеног Управног одбора; годину дана касније, крајем марта 2015, ово правно лице на Београдској берзи од Пиреус банке купује још 20,35% акција, па укупно поседује 70,72% акција АИК банке. У августу 2017. године, пак, Централни регистар хартија од вредности на упит о статистичком приказу власништва АИК банке А.Д. Београд даје податак да чак 99,5% њених акција држи фирма М&В Инвестментс А.Д. из Београда, док је остатак од 0,5% расподељен на 31 акционара, међу којима је други по броју акција Рајфајзен банка. М&В Инвестментс је у 100% власништву још једне Костићеве фирме под називом Нордагри Н.В. регистроване у Холандији, која располаже и уделом од 81,36% у поменутој Суноко д.о.о., поред МК Гроуп д.о.о. која је власник преосталих 18,64%.Поред три шећеране купљене још током 2002. године у Бачу, Ковачици и Пећинцима од стране тадашњег МК комерца (касније на списку једне од 24 спорне приватизације), Комисија за заштиту конкуренције одобрила је средином августа 2016. фирми Суноко д.о.о. и куповину четврте у Сенти, чиме је извршена концентрација на тржишту производње и трговине шећером од око 70%. Мимо тога, Костић је у власништву и фирми ПИК Бечеј, Месне индустрије Царнеx, МК Финтел Wинд, затим хотела Гранд и Ангелла на Копаонику, хотела 88 Роомс у Београду, имања од 65 хектара на Фрушкој гори, укупно 59 хиљада хектара земље у Србији и Украјини, а у априлу 2017. извршио је аквизицију над српским филијалама Алфа банке, а пре тога и Горењском банком из Словеније, које су затим припојене АИК банци.

Био је главноосумњичен у истрази поводом нелегалног препакивања и извоза 1501 тоне шећера у Европску унију, по којој је МК комерц остварила противправну корист од око 70.000 евра, у време преференцијалног извоза шећера у те земље из Србије и Црне Горе коју је одобрила, а маја 2003. суспендовала Европска комисија. Због неодазивања на саслушање 21. маја 2004. за њим је расписана и потерница, док је оптужница убрзо по његовом повратку из иностранства изостала.

Почетком 2001. године, припадници народног покрета Отпор поднели су кривичну пријаву против Љубодрага Марковића, службеника Републичке управе јавних прихода, који је, према њиховим тврдњама, помогао фирми МК комерц да утаји порез вредан 1,4 милиона динара у време режима Слободана Милошевића, што је Костић у интервјуу за НИН окарактерисао као политичку освету финансијске полиције због тога што је тада био директор Демократске странке. Дванаест година касније, за новогодишње издање таблоида Курир, Миодраг Костић, највећи кредитор Александра Родића, ће куповину Адриа Медиа Србије од стране фирме Курир инфо д.о.о., за коју ће се испоставити да је у неизмиреним обавезама према држави, овако прокоментарисати: „Србија иде путем консолидације не само медијског простора него и економског, и ово свакако поздрављам јер ћемо добити јаку медијску кућу која вероватно треба да изађе ван оквира Србије.“

Утаја пореза и рекетирање кроз финансијско-криминалну хоботницу породице Родић

„Александар Родић и његов отац Радисав Родић, покретач Курира, често се у пословним круговима описују као људи који су на делу показали како је у Србији могуће избећи сва дуговања и порезе, а да се фирме не сакривају у ’пореским рајевима’ попут Сејшела и Кипра. Јер, Родићи су још деведесетих разрадили систем отварања и затварања фирми и пребацивања власништва у Србији како би се избегле све обавезе према држави и повериоцима. Тај систем је толико разгранат да је рецимо припадницима СБПОК-а током истраге 2009. требало чак шест месеци само да поброје како Родићи пребацују пословање из фирме у фирму.“

Новинар Политике, који је аутор ових реченица, правећи неку врсту демаркације између типа пословања који важи за најпознатије српске тајкуне попут Мирослава Мишковића, Милана Бека или Миодрага Костића, и начина на који функционише бизнис породице Родић, међутим, није ни слутио да ће, од тренутка када их пише, Пореској управи и њеном Сектору пореске полиције бити потребно готово две године да заврше започети поступак контроле и утврде све законске неправилности које су пратиле пребацивање тежишта пословања Александра Родића са фирме Курир инфо д.о.о. на фирму Адриа Медиа Гроуп д.о.о.

Овај поступак, који је обухватао контролу обрачунавања и плаћања ПДВ, пореза и доприноса по одбитку и пореза на добит правног лица Курир инфо д.о.о., данашњег Цустом Гроуп д.о.о., завршен је 14. јуна 2017. године, када је донето решење о утврђивању пореске обавезе у износу од 302.416.537 динара. Уз то решење, Пореска управа донела је и решење о привременој мери обезбеђења наплате пореза ради обезбеђења потраживања у том износу, које је доставила Народној банци Србије и пореском обвезнику регистрованом на адреси Влајковићева 8. Њему је, по истеку рока плаћања пореске обавезе од 15 дана, 3. јула уручена и опомена, чиме му је остављен законски рок од додатних 5 дана да обавезу измири. Пошто ни то није учинила, фирми Цустом Гроуп д.о.о. коначно је 10.

јула уручено решење о принудној наплати пореза из новчаних средстава, чиме су блокирани рачуни те фирме, док је у међувремену, решењем о привременој мери обезбеђења наплате пореза забраном преноса новчаних средстава, 6. јула блокиран и рачун фирме Adraia Media Group д.о.о., над којом је, као некадашњим власником фирме Курир инфо д.о.о. (сада Цустом Гроуп), такође утврђен поступак контроле. Од тренутка када је рачун фирме АМГ привремено блокиран, таблоид Курир диже кампању против председника Србије, која је започета још уочи окончања пореске контроле над Custom Group д.о.о., на нов ниво и доводи јавност у заблуду тезом о наводно противзаконитој блокади фирме АМГ која „дугује нула динара“, при том не посветивши ни речи о три недеље раније доспелом решењу о пореском дугу од преко 300 милиона динара који је направила фирма Курир инфо д.о.о., а Александар Родић покушао да обесмисли процесом промене власништва и преносом неновчаног капитала почетком 2014. године.

На рачунима Custom Group д.о.о. Пореска управа је на дан блокаде затекла износ и резервисала средства од свега 75 хиљада динара, док на рачунима фирме Адриа Медиа Гроуп д.о.о. укупан износ од 2,9 милиона динара на динарском рачуну и од око 2,6 милиона динарске противвредности на девизном пословном рачуну. Ни друге фирме у Родићевом власништву на исти дан не показују завидно стање на рачунима, па тако фирма Дигитални град д.о.о. у ВТБ банци располаже са 458 динара, а у Уницредит банци са 1.220 динара; Српска медијска група д.о.о. у ВТБ банци има 2.642,64 динара, Гласник д.о.о. 2.837,60 динара, Рода група д.о.о. 24.262,13 динара, а фирма Мастер финанце & легал сервице која поседује Цустом Гроуп, 20.350,81 динара. Само ова фирма, за чијег је власника постављена Јованка Старчевић, има нешто значајнија средства на рачуну у Јубанци у износу од 15 милиона динара, док у АИК банци фирме Адриа Медиа Инвест д.о.о., Адриа Медиа Магазине д.о.о. и Рода група, имају респективно 3.094 динара, 9.946,78 динара и 127.611,59 динара, уз дуг према банци од 1.760.820 евра због хипотекарног кредита који је Александар Родић подигао 15. јануара 2016, заложивши власништво фирме Фатман д.о.о., а затим тај дуг пренео на њу ради одлагања почетка отплате.

Салдо на рачунима Родићевих фирми у Ерсте банци такође је врло симболичан: Брендмарк инфо д.о.о. на рачуну има 31.823,64 динара, а Гласник д.о.о. само 1.246,62 динара. Овакав резултат пресека стања на рачунима, на дан 10. јул 2017. године, говори о томе да је Александар Родић веома добро знао шта ће се десити, те да је искористио да из свих фирми, које до тада нису биле у процесу контроле Пореске управе, уколико је и имао нека, извуче сва или готово сва значајнија средства, паралелно преко Курира водећи хајку, конструишући афере које ће, управо у време када буде наступила блокада фирме АМГ, ретроактивно служити као покриће да се јавност убеди зашто је то урађено, а прилози из Курира прикажу као разлог за такву врсту реталиације.

Под претпоставком превентивног извлачења новца са рачуна својих фирми, Родић се истовремено постарао да блокаде, а у периоду од 6. до 10. јула је то учињено принудно са Custom Group д.о.о. и привремено са Adria Media Group д.о.о., две најважније фирме у новијем периоду његовог пословања, немају за последицу ефикасну наплату јер порески обвезник нема расположиву имовину за наплату дугованог пореза у целости, па је Пореска управа приморана да предузме све мере и радње за утврђивање секундарне пореске обавезе, тј. наплату предметног дуга од повезаних лица. Због тога је такође 10. јула, изузев фирми Master finance & legal service д.о.о. и Рода група д.о.о. које су већ у том поступку, извршено уручење налога за контролу још 21 пореског обвезника који кооптирају у Родићевој пословној шеми, од чега је њих троје због дугова већ у стечају, док на 10 адреса није било могуће наћи одговорно лице да преузме налог.

По отпочињању контроле, Пореска управа доставља обавештење и Агенцији за привредне регистре да фирма над којом се врши контрола не би могла, док год она траје, да изврши неко брисање, промену података који се односе на оснивача, члана, назив, седиште, улог и облик организовања – једном речју свега што је Александар Родић упркос томе константно и неометано чинио, замећући траг пореске утаје, како је већ показано.

Према сазнањима Антидота, у поступку провере фирме Курир инфо д.о.о., Сектор пореске полиције обавио је разговор са више лица, међу којима су: Иван Бошњак, сувласник фирме Milennium team д.о.о., Гордана Симовић, шеф рачуноводства исте фирме, Јованка Старчевић, законски заступник фирме Custom Group д.о.о., Наташа Лазић, радник Курир инфо д.о.о., Небојша Росић, некадашњи директор исте фирме и Сандра Шестак, бивша супруга Александра Корница, једног од бивших директора фирме Курир инфо. Александру Родићу је, за обављање разговора у својству грађанина, два пута покушано уручење путем поште, а затим и лично уручење преко инспектора Пореске полиције – без успеха. Прва два лица од наведених сведочила су на околности према којима је, након негативне кампање у Куриру о пословима које је фирма Милленниум теам д.о.о. добијала без тендера од фирме Србијагас и њеног директора Душана Бајатовића, фирма Курир инфо д.о.о. почетком 2013. године упутила понуду тој фирми за пренос права на коришћење жига „Сан“ у износу од 680 хиљада евра, да би Курир престао са таквим начином писања.

Власници фирме, иако поседовање таквог жига није ни од каквог значаја за њихово пословање, пристали су на куповину, плашећи се наставка кампање коју је започео Родићев таблоид, а информација је, према незваничним информацијама, током јула 2017. прослеђена Првом основном јавном тужилаштву у Београду ради процене да ли у радњи постоје елементи кривичног дела које није у надлежности Пореске полиције. О сличној врсти делатности, на снимку емитованом 18. јануара 2016. на ТВ Пинк, говорио је и Александар Корниц, тврдећи да је и сам у време док је био на месту директора фирме Курир инфо, од јануара до маја 2010, „узео рекет од 10 хиљада евра од сина власника Слап пумпи чији је отац био у затвору“. Жиг „Сан“ први пут је уписан 9. марта 2012. године од стране физичког лица Александра Родића као неновчани улог у вредности од 10 милиона динара фирме Курир инфо д.о.о., а таблоид Сан покренут је 19. новембра исте године и служио је углавном за нападе на тадашњег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, као уосталом и Курир у то време, трудећи се да на тај начин, између осталог, задобије наклоности владајуће Српске напредне странке. У интервјуу који је 12. октобра 2014. дао за Блиц, Ђилас је рекао да је од њега тражено „милион евра у кешу“ да би такво писање престало, очито мислећи на Александра Родића, о чему се у секцији о Куриру говори и у већ поменутом извештају Савета за борбу против корупције. После само месец и по дана, Сан је угашен због краха на тржишту, а већ 1. фебруара 2013. његов жиг је продат, тачније уступљен фирми Милленниум теам, која се бави изградњом грађевинских објеката нискоградње; већ две недеље касније, Курир ће објавити прилог у којем се име фирме која је купила овај жиг налази на листи донатора у хуманитарној акцији прикупљања новца за операцију девојчице Уне Савић.

Према налазима из контроле коју је обавила Пореска управа, у трансакцији са фирмом Милленниум теам д.о.о. фирма Курир инфо д.о.о., по основу преноса права на коришћење жига „Сан“, остварила је промет у износу од 75.760 хиљада динара (7,5 пута више од вредности коју тај жиг носи као неновчани улог), на који није обрачунала ПДВ од 15.152.426,40 динара. Такође је утврђено да је, ради умањења пореза на добит, приход за услуге преноса права на коришћење жига „Сан“ у 2013. години обрачунат на износ који је мањи за 1.468.587 динара. Након свега, овај жиг ће по истеку уступљеног права на коришћење, две године касније, 24. фебруара 2015, у форми неновчаног улога пренети физичко лице Александар Родић као удео у фирми Курир инфо д.о.о. фирми Адриа Медиа Гроуп д.о.о., чиме је окончан циклус рокаде власништва у односу на ова два правна лица.

Да то није једини жиг над којим је Александар Родић вршио утају пореза, сведоче и радње које су од 2010. до 2013. године, према подацима из спроведене контроле Пореске управе, за последицу имале укупно умањење опорезиве добити за износ од око 200 милиона динара, и то на начин што се сваке године пореска амортизација највреднијег жига у његовом власништву, жига „Курир“, обрачунавала по вишој стопи него што је било предвиђено, чиме је умањивана опорезива добит, а она даље додатно умањивана покривањем губитака из претходних година. Куповину жига фирма Курир инфо д.о.о. извршила је 11. марта 2010. од фирме Гласник д.о.о. по цени од 960 хиљада динара, да би на крају исте године његова тржишна вредност, такорећи моћ Курира, била процењена чак на око 581 милион динара. Исти жиг чини 94,6% од укупне вредности већ поменутог неновчаног капитала, који је 5. фебруара 2014. Курир инфо д.о.о. пренео фирми Адриа Медиа Сербиа д.о.о. и који породица Родић кроз историју преноси с фирме на фирму; остатак вредности у неновчаном капиталу, који на тај дан износи 596 милиона динара, представљају ставке: остала нематеријална улагања, канцеларијска и друга опрема, транспортна средства и остала опрема. На тај начин је, превредновањем амортизације жига „Курир“ и умањењем опорезиве добити на крају 2011. године, фирма Курир инфо д.о.о. утајила порез на добит у износу од 3.544.813 динара, 2012. у износу од 9.778.046 динара и 2013. у износу од 6.344.925 динара, што укупно износи 19.667.784 динара на име неплаћеног пореза на добит само по питању овог жига.

Ипак, највећа ставка у пореском дугу који фирма Курир инфо д.о.о. има према држави тиче се овде већ постављеног питања: Како је могуће да се овај неновчани капитал, који је чак био и предмет тужбе коју је покренула фирма Долис д.о.о. док је над власничком фирмом Манами д.о.о. права полагала фирма Маркпак, најпре отуђује од капитала једног, а затим неометано уписује као капитал другог правног лица, тј. фирме Адриа Медиа Сербиа д.о.о., без икаквих пореских издатака по лице коју ту радњу врши? Јер управо на основу те радње која се догодила 5. фебруара 2014, два дана по објављивању првог броја таблоида Курир: најутицајније дневне новине на Балкану, инспектори Пореске управе Србије установили су да фирма Курир инфо д.о.о. у својим извештајима и билансима нигде није ни исказала да је преносом права индустријске својине на у том тренутку зависну фирму остварила капиталну добит од 595.959.579,82 динара, чиме је уједно порез на добит на крају 2014. године умањен за 81,961,679,43 динара, а порез на додатну вредност за 116.478.870,83 динара.

Осим тога, утврђено је и да је фирма неправилно одредила пореску основицу за обрачун ПДВ у вези са ценом коштања часописа на енглеском језику Курир Go International, касније преименованог у Курир Интернатионал и Курир Магазине, приликом узимања истог за сопствене потребе и уступања без накнаде у земљи, у вредности од 368.656,28 динара.

Када се коначно подвуче црта, укупна неизмирена обавеза коју је Сектор пореске полиције утврдио по ставки пореза на додатну вредност за период од 1. јануара 2013. до 30. новембра 2015. године износи 131.999.953,51 динара, а по ставки пореза на добит за период од 2011. до 2014. године 106.700.520 динара. На дан када је пореском дужнику Custom Group д.о.о, правном наследнику фирме Курир инфо д.о.о., и Народној банци Србије уручено решење о принудној наплати, на главни дуг, који представља збир наведених пореза, од 238.700.475 динара урачуната је камата која у том тренутку износи 110.402.447,29 динара, што чини укупно 349.102.922,29 динара пореског дуга. Будући да је поступак принудне наплате ступио на снагу, овај износ се додатно опорезује за 5%, што износи 17.455.146,11 динара, чиме се укупна вредност потраживања државе 10. јула 2017. године пење на цифру од 366.558.068 динара, што је готово 3 милиона евра.

У прилог тези да је блокада Адриа Медиа групе, над којом је поступак пореске контроле у току, незаконита, Александар Родић користио је и аргумент да Пореска управа у решењу о привременој мери забране преноса новчаних средстава није навела износ дуга због којег је блокирала рачун те фирме. Овим је, међутим, јавност још једном изманипулисана, с обзиром на то да се чланом 66, став 1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији јасно тврди да „ради обезбеђења наплате пореза који није доспео за наплату или који није утврђен, али је покренут поступак утврђивања или контроле, а постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући, односно учини неефикасном његову наплату, Пореска управа може решењем установити привремене мере за обезбеђење наплате“, што представља чист законски основ, баш како је то у достављеном решењу и наведено. Управо ову чињеницу пренебрегле су многе јавне личности које су подржале досад незабележену хајку против председника републике и Владе Србије, коју за спас од кривичне одговорности свог власника води Курир, а које се, уз остале наведене, у том смислу могу назвати заправо Родићевим саучесницима у медијској кампањи прикривања кривичног дела Пореска утаја.

То су, међу осталима: Александар Стевановић, високи функционер покрета Доста је било и народни посланик („Тужити државу за накнаду штете! Није добро користити економске методе за притисак на медије!“); Бранимир Кузмановић, високи функционер Демократске странке („За сваку осуду је начин на који режим гуши Курир“); Бошко Обрадовић, председник покрета Двери („Издржите против диктатора“); Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности („Фрапиран сам, ово је много дубља тема од самог блокирања рачуна“); Александар Поповић, високи функционер Демократске странке Србије („Поступак Пореске повезан је са писањем Курира и јесте притисак на медије“); Борко Стефановић, председник покрета Левица Србије („Власт покушава да угуши и затвори Курир“); Махмуд Бушатлија, финансијски аналитичар („Не знам како су то извели, под хитно треба да вам се достави образложење“); Бранислав Лечић, глумац („Курир је на листи за одстрел јер се успротивио великом вођи, неће бирати средства да вас елиминишу!“); Милош Јанковић, в.д. заштитника грађана („Ово је покушај да се Курир забрани“); Љубивоје Тадић, глумац („Плашим се за државу којој је Курир највећи непријатељ“); Владимир Гајић, адвокат („Напад на Курир је чињеница да се критика неће толерисати, за то ће бити коришћена сва средства“); Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет („Ово нема никакве везе с правом, то је чист политички обрачун“); Драган Шутановац, председник Демократске странке („Вучић гаси медије као 90-тих када је био министар информисања“); Зоран Живковић, председник Нове странке („Ово је чисто безакоње“); Вјерица Радета, висока функционерка Српске радикалне странке и народна посланица („Не разумем да може да се блокира без икаквог основа, да нема цифра“); Милан Стаматовић, градоначелник општине Чајетина („Ово је правно насиље без преседана“); Мирослав Алексић, председник Народног покрета Србије („Ово је доказ да су све институције под контролом једног човека“); Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли и народни посланик („Ово је скандалозна мера аутократе Вучића, јер не може да издржи критику Курира“); Горица Мојовић, чланица Главног одбора Демократске странке („Ништа ме изненађује, одавно смо се опростили од слободе медија у Србији“); Бранка Прпа, историчарка („Режим користи исти рукопис као 90-тих у случају Телеграфа и Европљанина“); Вук Јеремић, политичар („Ово је осмишљено гурање медијских кућа у финансијске проблеме“); Саша Јанковић, председник Покрета слободних грађана („Људи који су нам отели државу стављају катанац на браву целој Србији“); Санда Рашковић Ивић, народна посланица („Режим хоће да угаси Курир! Када неко викне да је ’Цар је го’, одмах империја узвраћа ударац!“); Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа Данас („Шаље се јасна порука свима који се дрзну да пишу против власти!“); Новица Антић, председник Војног синдиката Србије („Чист политички прогон! Појединцима из власти све је дозвољено!“); Феђа Димовић, естрадна личност („Курир је обележен као државни непријатељ број један, ближимо се периоду ’Милошевићевске’ власти!“); Млађан Ковачевић, економиста („Чудно понашање без образложења“); Дијана Вукомановић, народна посланица („Вучић се вара ако мисли да ће успети у ономе у чему ни Милошевић није да наметне цензуру и укине слободу медија“)

Прилику да подрже Курир нису пропустили ни Небојша Медојевић, председник Покрета за промјене („Сви морају да дигну глас против прогона Курира и медијске групе Александра Родића“); Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке („Плаћање пореза не може да буде државна тајна“); Велимир Илић, председник Нове Србије („Вучић је у страху и паници, њему је одзвонило“); Иван Нинић, новинар („Ко не клечи на коленима, прође као Курир“); Мариника Тепић, посланица Нове странке („Писање Курира Вучића изува из ципела, зато је и кренуо у одмазду јер је способан само за дављење медија“); Марко Ницовић, адвокат („Блокада без образложења је кршење закона“); Горан Ћирић, шеф посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије („Ово је порука Вучићевог режима свима који другачије мисле“); Весна Ракић Водинелић, председница политичког савета Нове странке („Ово је дискриминација забрањена Уставом, Новости су годинама у великом дугу и нико их не дира“); Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије („Пореско решење није правно ваљано!“); Милан Лапчевић, функционер Демократске странке Србије и народни посланик („Власт спроводи двоструке аршине, шта је са дугом ТВ Пинк?“); Балша Божовић, народни посланик Демократске странке („Режим не преза ни од чега да би уништио сваког ког сматра противником“); Мирослав Маркићевић, функционер Нове Србије („На удару су медији који критички пишу о власти, а овима другима се гледа кроз прсте“).

Сви прилози изузев неколико последњих објављени су у року од само два дана на сајту Курира, 7. и 8. јула 2017, четири дана после достављене опомене због неизмирених дугова фирме Custom Group д.о.о. према држави у износу од 3 милиона евра. Мање-више иста група јавних личности на идентичан начин је саучествовала и новембра 2015. године, када је Александар Родић, син Радисава Родића, себе први пут прогласио првоборцем за слободу говора – управо у време када је отпочет поступак контроле Пореске управе над фирмом Курир инфо д.о.о.

Крај првог наставка

* Документација коришћена при изради овог истраживања налази се у архиву докумената.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси