Синдикалне теме
14. 06. 2023.
Млади су изгубили веру да могу да мењају свет
„Апсурдно је да је у Србији регистровано више од 2000 медија, али немамо податке колико је у њима запослено људи који имају уговор о раду. Расте број запослених са лабавим уговором о раду и забрињавајуће је што ти људи немају право на синдикално организовање, на штрајк, на основна права предвиђена Законом о раду. Зато је неправедно да репрезентативност синдиката у медијима буде 15 одсто“, каже Ивана Ковачић, председница Синдиката новинара Србије у компанији Новости.
Ивана Ковачић наводи да су од Новости имале прве колективне уговоре међу медијима у Србији који је потписан 2006. године који је предвиђао бројна радна и професионална права за запослене. Новости су у последњих четврт века прошле неколико приватизација, а у тренутку када су биле у власништву запослених био је врхунац поштовања економских и радних права.
Последњи колективни уговор у овој компанији истекао је пре више од годину дана, а послодавац не реагује на иницијативе да би требало да се потпише нови. Све више су запошљавани прекарни радници, са лабавим уговорима, а стално запослени присиљени су да одлазе из компаније.
„Запослени на неодређено напуштају јер су слабо плаћени, обесправљени. Таква је ситуација у већини медија у Србији. Приватни власници су против синдиката, иако никада то отворено неће речи. Сви механизми одлучивања и управљања су у њиховим рукама. Запослени, чак и ако има уговор не неодређено време, ако организује синдикат у свом колективу, свестан је да послодавац може да му да отказ, јер на пример, каже да је променио уређивачку политику, па му није потребан ангажман тог запосленог“, наводи Ковачић.
Претпоставља и да је намера послодавца у Новостима да преполови број запослених, а лошом организацијом, непоштовањем норми, ангажовањем викендима и ноћу људи су присиљени да сами оду.
„Под окриљем ’тешке финансијске ситуације’ купује се време. Када се год се помене да су угрожена права или је лоше организован процес рада, да у редакцији неко трпи, а неко не ради ништа, послодавац каже да сад није време, да је ситуација бити или не бити, да су Новости у финансијском понору за који је питање да ли ће се извући. И наравно синдикат онда утихне. То је стање које траје готово 20 година“, каже Ковачић.
Ако држава не реагује, синдикати су немоћни
Проблем је и што послодавци покушавају да прогласе синдикате немоћним да заштите права радника, па се чланство осипа. Међутим, она наводи да се послодавци оглушују о закон, а у таквим ситуацијама синдикати су немоћни. Као пример наводи отпуштене новинаре Политике које имају правоснажну пресуду да се врате на посао и запослене у угашеном „Спорту“ који покушавају годинама на суду да заштите своја права. Због оваквих ситуација запослени губе поверење и у синдикате, али и у државу.
„Ако држава не реагује када треба да се примени закон, синдикат је немоћан. Запослени губе поверење, не зато што синдикат лоше ради, него што држава лоше ради“, додаје Ковачић.
СИНОС, организација којој припада инсистира од свог оснивања, већ 20 година, да се усвоји грански колективни уговор за медије. Њиме би био дефинисан минимум процеса рада, максималне норме… Јер како каже Ковачић, новинарство је комплексна професија и ту је тешко дефинисати учинак, понекад је потребно и две године да се напише добар текст. Сматра да би такав уговор штитио минимум права и утицао да буде више запослених на неодређено време. Такође, СИНОС се залаже и да се праг репрезентативности за синдикате у медијима снизи на пет одсто, са садашњих 15, јер је у овој бранши велики број запослених са лабавим уговорима о раду.
Новинаре професионалце замењују „грађански новинари“
Судбина запослених у медијима, нарочито оних који раде у штампаним медијима је неизвесна, каже Ковачић. Већина, поготово средње и старије генерације је навикла на старе технологија овог посла, а тржиште све више иде ка дигиталном новинарству. Такође, питање је и колико ће новинар-професионалац у будућности бити неопходан, јер свако са „паметним телефоном“ може да сними нешто, напише коментар и окачи на друштвене мреже.
„Мења се форма новинарства, али мења се и суштина. Све је мања потреба за професионалним новинарима, а све актуелнији постају грађански новинари“, каже Ковачић.
Уз то млади нису заинтересовани за дугорочно запошљавање, данас раде у Новостима, сутра продају сладолед, прекосутра ко за шта. Послодавци препознају ту психологију младих, па и у компанији у којој ради све чешће их запошљавају преко агенције. Такође, млади виде да су синдикати обесправљени, омаловажени, а синдикати не проналазе начин да их привуку.
„Млади врло добро виде моћ и да старији не могу ништа да промене. Свесни су да живимо у материјалистичком, потрошачком свету. Поражавајуће је што су изгубили идеју да могу да мењају свет. Одрастају са идејом да није потребно мењати свет, потребно је само имати новца“, закључује Ковачић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.