ЦИН извјештава да Радић-Драгић и Дрековић раде на истраживању о брчанском политичару и бизнисмену Зорану Kокановићу, власнику стамбених, пословних објеката и кладионица, које су овом приликом снимали у брчанском насељу Илићка.

Током снимања је из зграде изашла група људи у којој је била породица Богичевић и уз повике забрањивали снимање њиховог објекта.

„Иако су се новинари представили и покушали објаснити шта снимају и због чега те да то чине са јавне површине, Богичевићи нису хтјели разговарати већ су их физички напали“, пише ЦИН.

Додаје се да су тргали биљешке из руку новинарке, оштетили јој торбу и отели кишобран, вукли за јакну, а сниматељу истргнули статив камере, који су притом оштетили те покушали отети мобилни телефон. Дрековић је при покушају да смири тензије, сачува опрему и сними догађај, лакше повријеђен.

На мјесто догађаја је након тога изашла полиција, а нападачи су приведени у Полицијску станицу Брчко дистрикта.

ЦИН пише да је утврдио да су приведени чланови породице Богичевић који су рекли да су власници објекта у којој се налази кладионица коју су снимали Дрековић и Радић-Драгић. Медиј додаје да су након изјаве полицији Богићевићи пуштени на слободу.

Против једног члана породице ће бити поднесен извјештај о почињеном кривичном ђелу за наношење лакших тјелесних повреда и оштећење туђе ствари Тужилаштву Брчко дистрикта, које ће одлучити о даљем поступању, наведено је из ЦИН-а.

За сва четири усвојена закона, гласао је исти број посланика НСРС-а. У скупштинској сали било је 52 од укупно 83 народних посланика, а за усвајање закона је гласало 49 посланика, док су три посланика била против.

Поводом усвајања „закона о страним агентима“ реаговало је Удружење Умбрела, истичући да овај закон представља удар на слободу медија и рад цивилног друштва. Како су навели, његовим усвајањем долази до стигматизације и криминализације организација које се баве истраживачким новинарством, људским правима, борбом против корупције и заштитом јавног интереса.

“Усвајање овог закона није само административна мјера већ је директна припрема за обрачун са свим критичким гласовима у Републици Српској. У најскоријем периоду можемо очекивати селективну примјену закона и репресивне мјере усмјерене против медија, организација и појединаца који критикују власт. Чланице Удружења Умбрелла из Републике Српске су сигурно на врху листе мета овог закона, будући да већ годинама истражују и објављују информације о корупцији, злоупотребама власти и кршењу људских права”, саопштено је из Умбреле.

Представници Владе РС прексиноћ су на телефонској сједници утврдили Приједлог дневног реда 18. посебне сједнице НСРС-а гдје је одлучено да ће се јучер, по хитном поступку, расправљати о приједлозима поменутих закона.

Ово је најављено након што је Суд БиХ прије два дана прогласио кривим и изрекао првостепену пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику због непоштовања одлука високог представника. Додик је осуђен на годину затвора и шест година забрана обављања предсједничке функције РС-а, од дана правоснажности пресуде.

Уочи изрицања пресуде, Додик је у обраћању својим присталицама на митингу у Бањалуци, вријеђао институције, високог представника, оспоравао суд, и поново искористио прилику да напада поједине медије међу којима су БН телевизија, те портали Capital и Бука, етикетирајући их као стране плаћенике. Истовремено, на овај митинг је позивала Радиотелевизија Републике Српске (РТРС). РТРС је ове седмице у потпуности прилагодила свој интернет портал и програм позивима грађанима на окупљање испред Народне скупштине и извјештавању о Милораду Додику, упркос уређивачким принципима који их, као јавни сервис, обавезују на непристрасност.

Приједлог усвајања “закона о страним агентима” је крајем јануара ове године најавио Додик. Исти приједлог је из процедуре НСРС-а, без објашњења, повучен у мају прошле године, након притиска и бројних критика представника медија и цивилног друштва, али и међународних званичника и страних амбасада у БиХ.

У закону се непрофитне организације дефинишу искључиво као оне које се “у цијелости или дјелимично финансирају од других држава, њихових органа или овлашћених заступника, међународних и страних организација, страних држављана или регистрованих невладиних организација које се финансирају из иностранства”.

Свака непрофитна организација коју финансијски или на други начин помажу страни субјекти, а која се бави политичким дјеловањем или политичким активностима, добија статус агента страног утицаја.

Такође, законом је прописано да непрофитне организације морају пријавити Министарству правде Републике Српске пријем финансијских средстава у року од 15 дана, као и све промјене у свом дјеловању у року од 30 дана. Подаци из поменутог регистра, на основу захтјева, биће достављени Министарству унутрашњих послова, тужилаштвима и надлежном одбору Народне скупштине Републике Српске.

Непрофитне организације које се нађу у поменутом регистру, а које дистрибуирају материјале путем електронских медија, информационих и телекомуникационих мрежа, морају имати ознаку непрофитне организације.

Предвиђен је редовни годишњи инспекцијски надзор над законитошћу рада, као и ванредни надзор на основу пријава грађана, али и органа Републике Српске.

Као што смо својевремено писали цијела прича око продаје улазница откривена је кад кровна свјетска ногометна федерација (ФИФА), која је од Еуропеан Броадцастинг Униона (ЕБУ) затражила очитовање о томе због чега се улазнице које су додијељене ЕБУ на црном тржишту продају по вртоглавим износима. ЕБУ је потом затражио очитовање од ХРТ-а, јер су, према серијским бројевима, то биле улазнице које је добио ХРТ, наша јавна радиотелевизија, која је преносила спортски спектакл из Русије, а Ћосић је био један од репортера. ЕБУ је потом контактирала равнатељство ХРТ-а, тражећи објашњење.

Чланови равнатељства у први трен нису могли повјеровати ономе што чују, јер појма нису имали да је нетко у име куће затражио и добио улазнице. Одмах је покренута истрага те су на разговор позвана два ХРТ-ова дјелатника.

Цијена улазнице за финале СП-а на црном је тржишту досезала чак 20.000 еура, а наводно су нуђене четири карте за финалну утакмицу. Јутарњи лист дознаје да је њихову продају у посљедњи трен блокирала ФИФА. Након откривања ове афере Драги Ћосићу је уручен изванредни отказ, а он се повукао из јавности. Тужитељство је покренуло истрагу, а сада након шест и пол година, Ћосић је позван да се очитује о тим оптужбама.

Осим Ћосића под истрагом је и Саша Дедић, тадашњи међународни координатор који је такођер требао данас бити испитан, али није примио позив.

Струковна организација је у саопштењу које је пренела агенција Хина, одбацила покушаје застрашивања новинара и упозорила на могуће последице.

„Још једном постављамо питање ко ће да одговара ако се, због маничне реакције власти у Београду, нашим колегиницама и колегама нешто догоди“, упозорили су из ХНД, преноси Бета.

У саопштењу се објашњава да су провладини медији попут Информера и Вечерњих новости оптужили новинара Кукеца да је саветовао студенте и учествовао у нападима на власт у Србији, укључујући председника Александра Вучића и председницу Скупштине Ану Брнабић.

ХНД је подсетио да су сличне оптужбе недавно биле упућене и новинару Телеграма Матеју Девчићу и да власт у Србији од почетка простеста оптужује Хрватску да стоји иза њих. То је, каже се даље, довело до неугодних и опасних ситуација за хрватске грађане и новинаре током посета у Србији.

Мандић је, додаје се у саопштењу, посебно нагласио случај убиства Душка Јовановића, додавши да Црна Гора има моралну обавезу да налогодавце овог злочина изведе пред лице правде.

У том контексту, Мандић је, додаје се, поновио свој раније изнешен став да би у наредном периоду требало отворити широки друштвени дијалог о додјељивању статуса службеног лица овој племенитој професији.

“На самом крају састанка, предсједник Мандић је уз честитку поводом Дана новинара истакао и сагласио се са ријечима првог човјека западне цивилизације, предсједника САД Доналда Трампа који је током свог инаугуралног говора нагласио да ће се снажно борити против цензуре и вратити слободу говора на прво мјесто”, закључују у Скупштини.

Наиме, ријеч је о новинарки која је написала готово све текстове у оквиру чувене дуванске афере. Из безбједносних разлога њено име није потписивано, али из писма упозорења се јасно види да су у Државној безбједности знали за овај детаљ и да су планирали да јој намјесте силовање лили компримитацију, писало је у писму упозорења, рекао је аутор емисије Младен Стојовић.

Новаковић је, након готово двије деценије ставила тачку на причу да је Јовановић у то вријеме завршио са политичком каријером.

Наиме,она је оштро демантовала ове тврдње, наглашавјући да одговорно тврди да је истина на њеној страни јер, како је рекла, она зна шта је Душко причао и желио.

Видно потресена Новаковић је открила аманет који јој гл уредник листа „Дан“ оставио непосредно пред убиство.

„Када је завриједио пажњу да га међународна заједница прихвата као партнера, односно као релевантну политичку фигуру која би могла да промијени стање у Црној Гори.  Сјећам се једног нашег разговора када ми је онако замишљено рекао: ако ми се што деси, поћи ћеш код мојих родитеља и рећи ћеш им да сам требао бити премијер“, тврди Новаковић додајући да он никада није завршио са политичком каријером.

Према њеним тврдњама, Јовановић није био новинар, он је био лидер „Дана“ и фирме Yумедиа монт. Те да је Јовановић од незнатног тиража направио медијског гиганта од тадашњих 30 хиљада примјерака,што је ту новину ставило на пијадестал да буде један од главних утицаја на јавно мњење.

У емисији се коментарисао и долазак тадашњег британског амбасадора Чарлса Крофорда редакцији „Дан“.

Новаковић је, која је иначе и била аутор тог интеревју, открила и дио неформалног разговора којем је присуствовала рекавши да је Крофорд дао несумњиву подршку Душку колико му је то дипломатски језик дозвољавао.

„Крофорд је дошао у редкацију „Дана“ , што значи он је дошао код Душка, није Душко ишао код њега што је била несумњива порука многима.Тада се веома интересовао за све појединости које су се тицале Душка , пријетњама и притисцима које је имао, открила је Новаковић додајући да је то била врло јасна порука да Јовановић може рачунати на подршку Уједињеног краљевства Велике Британије.

- Тада је „Дан“ био медиј који је био обиљежен као главни непријатељ и импертивно је било наређено од стране да владајуег режима да буде забрањен,па су људи који су били запослени у дражвне институције кришом куповали Дан и скривали га,прича Новаковић на шта је аутор емисије имао опаску „куповали су „Побједу“ и „Вијести“ како би „Дан“ ставили између да се не би видио“.

Ова новинарка је коментарисала и догађај чему је свједочила када је Јовановић од тадашњег лидера опозиције Предрага Булатовића добио понуду да буде независни кандидат за посланика.

„Сјећам се да је Душко ту понуду одбио , објаснио ми је да још није вријеме, да би убрзо тај став почео да мијења“, прича Новаковић.

На питање аутора емисије „Контроверза“ зашто је одлучила баш сада, након готово двије деценије јавно да говори о том периоду и зашто је одлучила да стоји са стране све ове године готово анонимна, Новаковић је истакла да „само шира јавност не зна за њу и ове детеље као и то да је она била судионик дешавања тог периода када је Јовановић трпио притиске у виду пријетњи, јер се њено име помињало током цијелог судског поступка“.

„Ја не сједим овђе да бих причала о себи и да сам ја та која је то радила, овђе сам због Душка и имам обавезу да кажем, не у смислу том да ја имам право,дужна сам као један од његових најближих сарадника не да помињем, него да опомињем. Дужна сам да причам о томе, каже она и наставља:

„Када кажете 20 год и ја се згрозим,превише је прошло, пуно тога се промијенило,а све остало на крају исто.Имамо само једног човјека који се брани ћутањем. Највише се гнушам флоскуле „проток времена“.

За Јелену Новаковић не постоји проток времена, али постоји једна изрека коју је Душко често користио, а и ја ћу је искористити „Вријеме је мајсторко решето“. И моје „вријеме је мајсторско решето“ и њихов „проток времена“ не могу да стоје на истој тацни.И моје „вријеме је мајсторско решето“ потире њихов „проток времена“.

Вријеме вам покаже шта, како и кад.Некада је боље, не ћутати, али посматрати са стране свакако, јесте. И дати времену да се неке ствари покажу. Ко разумије схватиће, објаснила је она.

„Никада ме нико није позвао за ових 20 године, када су правосудне институције у питању. Очигледно да за истражног судију и поступајуће тужиоце ја нисам била релевнтан свједок.“

Међутим, Новаковић је говорећи и објашњавјући о том периоду и незаинтересованости правосдних инстутиција када је њено свједочење у питању открила „ никада нисам дала изјаву до септембра прошле године када сам и званично дала изјаву пред тужиоцем Данком Ивановић Ђерић.

На питање аутора емисије да ли је то урадила самоиницијативно или на позив. Новаковић није хтјела да открије рекавши да неке ствари не требају да буду јавне.

„Јелена Новаковић је обавила своју грађанску дужност, а у првом реду оно што сам дужна Душку“, поручила је она.

На питање како то да нико од медија није за то сазнао, ова новинарка је истакла да њој није био за циљ да било ко сазна, јер никада није жељела публицетет те врсте.

„И док сам градила свој пут као професионалц нисам хтјела ту врсту публицитета. Никада ми то није био приоритет.Посебно када је овакава ствар у питања, та врста публицитета ми није била потребна.

Јер да је другачије не бих чекала 20 година да бих причала о својим професионалним достигнућима. Јер Јелена Новаковић као новинар нити било који други новинар Дана ништа није могао да уради без сагласноти Душка Јовановића“, напоменула је она.

Коментаришући дио писмо упозорења који се односи на податак да су јој Душко Марковић, Вукашин Мараш и Вук Бошковић припремали чак и могућност силовања, Новаковић је рекла „замислите те три величине које сједе и састанче шта да ураде ђевојци од само 23 године која ради свој посао како они не желе“.

„У том тренутку та три човјека су била врх и тајне ијавне полиције.Моје правило је да не коментаришем преминуле, али ћу се осврнути на Душка Марковића. Он не само да се није склонио са јавне сцене него се вратио у политику да Црну Гору стави на европски пут, од чега се гнушам, И све оне који помишљају да преговарају са Марковићем опомињем са овом причом да воде рачуна са ким хоће да преговарају и разговарају“, нагласила је Новаковић.

Новаковић је приликом гостовања открила податак да је Марковић звао Душка Јовановића упућујући јој пријтњу.

„Када сам завршила писање текста који се тицао Марковића добила сам позив од Душка Јовановића који ми је рекао да га је звао Душко Марковић рекавши му да ми поручи да би било боље да пливам и сунчам него да се бавим глупостима. Ипак сам одлучила да се бавим, како је рекао, глупостима“, објаснила је Новаковић.

Говорећи о тој ситуацији и самом догађају она је нагласила да то само показује „ако су Јелену Новаковић пратили и прислушкивали, можете онда само замислити колико је Јовановић био праћен, као и то да су знали сваки његов корак“.

Новаковић је говорећи о Душку рекла да „када је све било лоше, у смилу пријетњи, притисака Душко је био испред нас новинара и свих запослених, а када су биле заслуге Душко је био иза нас“.

Новаковић тврди да Душко Јовановић није имао намјеру да се одазове позиву да свједочи пред Касационим судом у Барију поводом дуванског шверца, јер није био сигуран у своју безбједност.

„Док не би био сигуран у своју безбједност није желио да да било какву изјаву по питању тог случаја“, каже Новаковић .

Током емисије Новаковић је причала и о другим пријетњама и притсцима који су били саставни дио њихових живота током тог мрачног периода, а тичу се притењи припадника Земуснког клана.

На крају емисије када јој је аутор поставио ко стоји иза ње и да ли је ико стајао иза ње, Новаковић је одговорила Бог.

„Бог је стао иза мене, рекла је Новаковић цитирајуи оца Романа са Острога „људи су промјенљива категорија само је Бог константан, додајући „тешко оном ко се узда само у човјека“.

Тужилаштво је саопштило да се у складу са препоруком Врховног државног тужиоца, у свим случајевима напада на новинаре, па и овом, „поступа са посебном хитношћу“.

Свједочење новинарке

Новинарка Ана Раичковић описала је, за матичну „Побједу“, како је најприје вербални напад тројице мушкараца прерастао у физички према њој и члановима њене породице.

Док је чекала храну у једном објекту брзе хране, најприје је чула провокације у виду пријетњи и псовки од стране групе мушкараца који су је називали „плаћеницом“ и „клошарком“.

Након што им је саопштила да ће звати полицију, осумњичени Мијатовић је покушао да јој узме мобилни телефон. Како је навела, потом су се Мијатовић и Бећировић физички сукобили и са њеним сином и вјереником, који су у међувремену стигли и покушали да је одбране.

Како је описала, док је била у колима Мијатовић је држао за врат док јој је Бећировић лупао главу о врата возила држећи је за косу. Сломили су вјетробранско стакло и оштетили лимарију аута.

Након одласка у полицију прегледана је у Ургентном центру гдје су јој констатоване повреде на врату, подливи од дављења, раздеротине на глави , али без прелома.

Бећировић са историјом напада на новинаре

Друштво професионалних новинара је саопштило да очекује изрицање најоштрије казне, за напад на новинарку Побједе јер како наводе, нападачи имају историју напада и малтретирања новинара.

Подсјећају да је тјелохранитељ Бећировића, Младен Мијатовић напао 2019. новинара Владимира Оташевића, јер га је снимао телефоном.

Потом, да портал Актуелно чији је оснивач Бећировићева фирма годинама прогони дописницу „Вијести“ из Колашина Драгану Шћепановић.

„Тужилаштво у Подгорици ни у једном од ова два случаја није нашло елементе кривичног дјела, па је Суд за прекршаје у Подгорици ослободио Мијатовића одговорности, док је Драгана Шћепановић упућена да приватно гони портал“, наводе из Друштва професионалних новинара.

Поводом напада на новинарку „Побједе“, огласио се амбасадор Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Јохан Сатлер који је поручио да Црна Гора као кандидат за чланство у ЕУ, мора водити политику нулте толеранције према насиљу, притисцима или узнемиравања новинара.

Рекао је да очекује брзу истрагу и ефикасан правосудни одговор у вези са нападом на новинарку Раичковић.

Напад је наишао на општу осуду јавности.

Реаговали су највиши државни функционери, политичке партије, медијске асоцијације и невладине организације захтијевајући од правосудних институција адекватне казне.

Зоран Бећировић је власник Ски Ресорта 1450 у Колашину, док је Младен Мијатовић активни службеник црногорског МУП-а.

Осим Раичковић, напали су још два члана породице и поломили стакло на аутомобилу и оштетили лимарију.

„Осумњичени су лишени слободе због сумње да су извршили кривично дјело насилничко понашање на штету три лица“, наводи се у саопштењу Управе полиције.

Како је објавила Побједа, Раичковић је задобила више удараца по глави и тијелу, о чему је дала изјаву у полицији.

Зоран Бећировић је црногорски бизнисмен, који је власник више елитних хотела у Колашину и приморју.

Био је у пословним везама са бившом предсједницом Врховног суда, Весном Меденицом којој се суди за учешће у организованој криминалној групи, од које је 2015. године купио преко 25.000 квадрата земљишта у Колашину.

Напад су осудили предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, премијер Милојко Спајић и предсједник Скупштине Андрија Мандић који су позвали надлежне да процесуирају нападаче.

Такође су се огласиле и медијске асоцијације и невладине организације које су такође затражиле оштро санкционисање према нападачима.

Директорица Института за медије Оливера Николић за Радио Слободна Европа каже, да очекује оштро санкционисање нападача на новинарку:

„У конкретном случају се ради о Зорану Бећировићу који је бизнисмен и који је власник једног од портала, а који је од раније препознат по притисцима на новинаре и новинарке који критички извјештавају о његовом пословању.“

Важно је, каже Николић, да институције пошаљу поруку јавности да ће бити санкционисани они који имају осјећај недодирљивости у друштву, те да ће надлежни гарантовати новинарима безбједност и слободан амбијент за рад.

Невладина организација Центар за грађанско образовање (ЦГО) изразила је забринутост над бруталношћу починиоца, „чиме се оснажује већ хронична угроженост новинара у Црној Гори“.

Према подацима ЦГО током ове године забиљежено је 14 вербалних и физичких напада на новинаре.

„То је је упозоравајуће висока бројка. Институције морају показати да разумију озбиљност овог проблема и реаговати на начин који ће убудуће одвратити све који мисле да насиљем могу одговарати новинарима кад им се не допада њихово извјештавање“.

Ово није први сукоб осумњичених Бећировића и Мијатовића са новинарима.

Године 2019. они су насрнули на новинара Владимира Оташевића који их је снимао у тржном центру у Подгорици. Бећировић је тада био у друштву Милоша Шошкића који је данас специјални тужилац.

– Забиљежено је 756 кршења слободе медија, која су укључивала 1.212 особа или ентитета повезаних с медијима.

– 474 инцидената догодило се у државама чланицама, док је преосталих 282 забиљежено у земљама кандидаткињама.

– Најчешћи облици кршења били су застрашивање и пријетње, укупно 136 случајева.

– МФРР је забиљежио 100 физичких напада, од којих је 47 резултирало озљедама.

– Други најчешћи облик кршења укључивао је онемогућавање новинарских активности, чинећи 117 инцидената.

– 143 кршења починили су државни и јавни дужносници, што представља забрињавајући тренд.

– 24,6% инцидената догодило се на интернету, што га чини најчешћим контекстом у којем су се догодила кршења слободе медија.

Осим опћег прегледа кршења слободе медија у државама чланицама ЕУ-а и земљама кандидаткињама, извјешће укључује три тематска поглавља која истражују анти-медијске законе, лажно представљање (споофинг) и изборе. Такођер садржи детаљан преглед стања слободе медија – приказан кроз податке Мапе слободе медија – у Албанији, Хрватској, Француској, Грузији, Њемачкој, Мађарској, Италији, Србији, Словачкој и Украјини.

Цијели извјештај можете пронаћи овђе, а ми вам доносимо дио који говори о Хрватској:

У првих шест мјесеци 2024. године, забиљежено је 12 упозорења која укључују 15 особа или ентитета повезаних с медијима. Стање слободе медија у Хрватској постало је посебно забрињавајуће јер су, од седам забиљежених вербалних напада, пет починили представници власти или јавни дужносници.

Премијер Андреј Пленковић дискредитирао је новинаре у јавним расправама због њиховог критичког извјештавања о њему и његовој странци. У травњу је дневни лист Национал објавио снимку интерног састанка Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) на којем се чује како премијер Андреј Пленковић оптужује медијске куће попут Н1, Телеграма и Национала да су дио завјере против њега и странке.

Након чланка Јутарњег листа, који је открио повјерљиву WhatsApp кореспонденцију између суца Ивана Турудића и бивше државне тајнице Јосипе Римац, откривајући честе састанке и међусобне услуге, Пленковић је оптужио Јутарњи за “корупцију” и “злонамјерно извјештавање”.

Ови дискредитирајући коментари нису новост. У сијечњу је Пленковић вербално напао новинарку Н1 на конференцији за новинаре како би избјегао одговорити на њезина питања.

Још једна велика забринутост су напади на медије од стране крајње десне странке Домовински покрет. У липњу је политичар Домовинског покрета Степхен Никола Бартулица оптужио новинара Андреја Димитријевића за “злоупотребу медија” и “застрашивање” због наводног неовлаштеног фотографирања његовог аутомобила, у којем су била његова ђеца, у склопу истраге о Бартуличиним непријављеним некретнинама.

У свибњу је челник странке, Иван Пенава, изјавио да ће његова странка подржати нову коалицијску владу коју предводи ХДЗ само ако се укине финанцирање тједника Новости. Пенава је изразио дубоко неслагање с уредничком политиком Новости, која је позната по својим критичким објавама о стању у држави. Новости су након овог инцидента биле мета пријетећих порука.

Тијеком извјештајног раздобља забиљежене су три пријетње путем интернета. У ожујку су фацт-цхецкер Фактограф и Цлимате Портал били мета велике кампање блаћења коју је покренуо Марио Накић. У чланку објављеном на блогу на порталу Либерал.хр, Накић је тврдио да је Цлимате Портал финанциран од стране премијера Андреја Пленковића и позвао читатеље да казне владајућу коалицију на парламентарним изборима због финанцирања портала.

Накић је такођер дискредитирао портал на свом X рачуну сличним коментарима. У свибњу је уредништво Национала примило пријетњу бомбом путем СМС поруке, која се реферирала на Иву Пуканића, власника Национала, и његовог блиског сурадника Нику Фрањића, који су убијени у нападу аутомобилом бомбом у Загребу у листопаду 2008. године.

Недавне измјене закона (познате као “Lex AP”) Казненог закона представљају даљњи изазов за слободу тиска, укључујући чланак 307.а, који уводи затворску казну до три године за откривање “не-јавних” информација о истражним радњама или доказима у казненим поступцима.

Иако се контроверзни чланак не односи изравно на новинаре, пружа малу заштиту звиждачима. Такођер би могао отворити могућност да полиција или тужитељи истражују и врше притисак како би открили повјерљиве новинарске изворе, што би могло укључивати запљену новинарске опреме.

Измјене Казненог закона догодиле су се у критичном тренутку за новинаре, који су под сталним правним притисцима. Сталне пријетње и напади политичара и јавних дужносника на медијске ђелатнике додатно повећавају ризик за новинаре који се већ суочавају с изазовним околностима у тешком окружењу за слободу медија у Хрватској.

Као одговор на документиране изазове слободи медија, с новинарима који су често у опасности, МФРР је заказао међународну мисију за утврђивање чињеница у Хрватској која је започела у рујну ове године.

Тако су дефиницијом новинара први пут су обихваћени фриленсери (фрееланцер-и), уведене су новчане казне за власнике медија који нису регистровани а повећана су и издвајања из буџета којима се финансирају пројекти у области информисања.

У наставку истичемо кључне аспекте које је ово законско рјешење донијело медијској заједници Црне Горе

Ко су новинари?

Законом, који је усвојен у јуну ове године, новинар је јасно дефинисан као особа која прикупља, обрађује, разврстава, уређује или се бави другим врстама интервенције на информацијама које се објављују у медијима.

Битна измјена састоји се у томе што, да би неко имао статус новинара, свој посао може да обавља као запослени или на други начин ангажовани као и неко ко ту дјелатност обавља као слободно занимање.

Шта ако се медијски садржај коси са законом?

Уколико је медијски садржај супротан закону и Кодексу, новинар или аутор који није новинар има право да одбије да га припреми, напише или учествује у његовом обликовању, уз писано објашњење главном уреднику.

Новим законом се прецизира и да новинару не може престати радни однос, не може му бити умањена зарада или накнада за рад, нити се може на други начин ставити у неповољан положај.

За тај медијски садржај, који је објављен без пристанка новинара или аутора, одговара само главни уредник. С друге стране, новинар или аутор може да захтијева накнаду штете, ако је медијским садржајем повријеђен његов углед.

Заштита новинарских извора

Законом се наводи да новинар није није дужан да открије свој извор информације, осим у случају када му то наложи суд и то ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета и јавног здравља.

Притом, суд ће посебно водити рачуна о томе да ли је утврђена информација у непосредној вези са конкретним случајем, те да ли се може прибавити из других извора.

Додатно, суд ће водити рачуна и о томе да ли на закону заснован легитиман интерес за откривање података о извору информације претеже у односу на заштиту идентитета извора информације.

У Закону се наводи да се новинару не може одбити акредитација за било који догађај који организују субјекти јавног сектора или догађај који организују други субјекти, а који подразумијева учешће медија.

Учешће новинара у именовању и разрјешењу главног уредника

Истиче се да запосленом у медију не може престати радни однос, не може му се умањити зарада, промијенити статус у редакцији или утврдити одговорност због става или мишљења које је изразио у складу са професионалним стандардима и програмским правилима.

Ти се поступци додатно уређују статутом оснивача медија, који се може измијенити само након консултације са новинарима.

Евиденција медија и буџетска издвајања за њихово финансирање

Посебно је значајна и обавеза да се сви медија упишу у евиденцију, која ће бити јавно доступна на интернет страници ресорног МИнистарства и која ће се благовремено ажурирати.

Евиденција је јавно доступна на интернет страници Министарства, благовремено се ажурира и садржи преглед података из члана 12 овог закона, са свим промјенама.

У случају да се та обавеза не испуни, оснивач медија ће се казнити новчано од 500 до 5.000 еура.

Законом су повећана издвајања из буџета Црне Горе за Фонд за подстицање плурализма и разноврсности медија, којим држава финансира пројекте у области информисања.

За ту намјену, обезбијеђено је најмање 0,20 одсто издвајања из текућег буџета Црне Горе.

Недавно усвојени Закон о медијима, дакле, донио је бројне новине које значајно унапређују положај новинара и транспарентност медијског сектора у Црној Гори.

Медијски радници су додатно заштићени, јасно је дефинисан статус новинара и унапријеђене су основе за одговорније и професионалније медијско извјештавање.

У крајњем, уз јасније дефинисана права и обавезе, као и механизме заштите интегритета и слободе новинара, постављени су темељи за плурализам и транспарентност у информисању јавности.

Закон је ступио на снагу објављивањем у Службеном листу Црне Горе 11. јуна а медија имају рок од шест мјесеци да почну са његовом примјеном.

СМЦГ је и раније апеловао на црногорске медије да уоче значај нових правила и што прије почну да их примјењују како би, између осталог, сопствени квалитет подигли на што већи ниво.

Декриминализација би требала бити праћена дубоком реформом грађанског законодавства, укључујући мјере за сузбијање стратешких тужби против јавног суђеловања (СЛАПП), те промјеном приступа њиховој примјени у судској пракси. Заштита угледа требала би бити уравнотежена с јавним интересом и не би се требала рјешавати кроз казнене мјере“, наводи Article 19, организација која је дио угледнога конзорција Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) у својој објави.

Хрватски Kазнени закон санкционира ‘увреду’ (чланак 147) и ‘намјерну клевету’ (чланак 149). Иако је опсег овог другог казненог ђела претходно ограничен измјенама Kазненог закона, намјерно ширење лажних тврдњи које могу наштетити ‘части или угледу’ друге особе остаје казнено ђело. Нема изнимки, попут обране да су информације биле у јавном интересу, наводи Article 19.

Постојање одредбе о клевети у Kазненом закону није теоретски проблем. Одредба се активно примјењује, укључујући случајеве против новинара, што је добро документирало Хрватско новинарско друштво и цивилне удруге. Проблем додатно погоршава ужасавајућа употреба одредаба о увреди за ограничавање новинарског рада и ширење информација од јавног интереса. Број СЛАПП-тужби у Хрватској и даље је међу највишима у ЕУ. Забрињавајућа стратегија двоструког прогона — покретање казненог поступка против новинара и истовремено подизање грађанске тужбе против његовог или њезиног издавача — гуши новинарство у Хрватској, сматра Article 19.

Међународни стандарди о клевети

Међународно право о људским правима признаје да слобода изражавања може бити ограничена ради заштите особног угледа. Закони о клевети, међутим, као и сва ограничења, морају бити пропорционални учињеној штети и не смију ићи даље од онога што је потребно у даним околностима.

Article 19  тврди да било који закон који криминализира клевету представља кршење права на слободу изражавања. Не само да су казнени закони о клевети застарјели и претјерано строги, него су и непотребне и неразмјерне мјере за заштиту угледа других. Kазнени прогон за клевету као одговор на изјаву о нечему у јавном интересу представља посебно озбиљан напад на слободу изражавања. Примјена казнених санкција, или пријетња њиховом примјеном, производи застрашујући учинак на слободан проток информација и одвраћа новинаре и друге друштвене актере од обављања њихове битне јавне функције у демократском друштву.

Релевантне међународне и регионалне власти изнијеле су увјерљиве аргументе против криминализације клевете:

У својем Опћем коментару бр. 34 о слободи мишљења и изражавања Одбор за људска права УН-а препоручио је државама да декриминализирају клевету и ‘избјегавају претјеране казнене мјере и казне’. Одбор за људска права такођер је додао да би ‘јавни интерес у предмету критике’ требао бити признат као правна обрана. Осим формулирања опћих стандарда о том питању, Одбор је активно подржао декриминализацију клевете у својем коментару о реформама у конкретним земљама. На примјер, поздравио је декриминализацију клевете и увреде у Сјеверној Македонији као ‘кораке у правом смјеру према осигуравању слободе мишљења и изражавања, посебно новинара и издавача’.

Посебни извјеститељ УН-а за слободу мишљења и изражавања изричито је позвао владе да: (а) укину казнене законе о клевети у корист грађанских закона, (б) ограниче санкције за клевету како би осигурале да оне не ђелују застрашујуће на слободу мишљења и изражавања и право на информацију, и (ц) забране владиним тијелима и јавним властима да подносе тужбе за клевету с изричитом сврхом спрјечавања критике владе. Извјеститељ је даље примијетио да су субјективни карактер многих закона о клевети, њихов преширок опсег и њихова примјена унутар казненог права претворили ове одредбе у моћан механизам за гушење истраживачког новинарства и утишавање критике.

Еуропски суд за људска права (Еуропски суд) више је пута преиспитивао неспојивост казнених санкција за клевету с начелом веће толеранције и отворености за критику која се примјењује на јавне особе. У кључном случају Лингенс против Аустрије Еуропски суд је окарактеризирао казнени поступак за клевету против новинара као мјеру која:

[А] представља врсту цензуре која би га вјеројатно обесхрабрила од поновног изражавања такве критике у будућности … У контексту политичке расправе таква би казна вјеројатно одвраћала новинаре од доприноса јавној расправи о питањима која утјечу на живот заједнице. На исти начин, таква би санкција могла омести медије у обављању њихове задаће као преноситеља информација и чувара јавног интереса.

Начела о слободи изражавања и заштити од клевете (Начела о клевети), чије је обједињавање надгледао Артицле 19, додатно детаљно описују међународне стандарде и најбоље праксе за приступе усклађене са слободом изражавања у заштити угледа.

Начела предвиђају да се сви казнени закони о клевети требају укинути без одгађања, чак и ако се примјењују ријетко или никад. Такођер, требали би бити замијењени, гђе је то потребно, одговарајућим грађанским законима о клевети. У оним државама које још имају такве законе о клевети треба подузети кораке за поступну примјену овог начела.

Иако су грађански закони о клевети свакако боља мјера за заштиту нечијег угледа од казнених санкција, они такођер морају бити састављени и проведени на начин који не обесхрабрује јавну расправу. Државе морају провести мјере против злоупотребе закона о клевети од владиних дужносника и политичара који на тај начин гуше критику, истраживачко новинарство или било које друго ширење информација о питањима од јавног интереса.

У том смислу, сама неистинитост чињеничних тврдњи које су основа за тужбе за клевету није довољна. Kако Начела о клевети детаљно објашњавају, оптуженици у грађанским предметима требају имати могућност обране разумног објављивања тако да чак и изјаве које су лажне неће бити подложне одговорности гђе околности оправдавају објаву. Важност права на слободу изражавања повећана је код информација од јавног интереса и права јавности на праводобно информирање о таквим питањима. Ово начело примијењено је у судској пракси Еуропског суда за људска права, који је закључио да кажњавање укупно уравнотежене новинске публикације која се односи на питање од јавног интереса, а која садржи одређене неточне и клеветничке изјаве, крши јамство слободе изражавања.

Напосљетку, најбоље међународне праксе фаворизирају, гђе је то прикладно, прибјегавање алтернативним мјерама које нису казнене природе. То може укључивати објаву повлачења, исприке или исправка те право на одговор. Те би мјере требале бити добровољне и не би смјеле кршити медијске слободе, посебно уредничку слободу и неовисност. Умјесто ограничавања слободног протока информација и обесхрабривања расправе о питањима од јавног интереса, такве мјере представљају боље усклађен одговор на неоправдан напад на нечији углед, омогућујући исправљање, појашњење или изравно оспоравање неточних тврдњи које се наводе као клеветничке.
Увреда

Позната је изјава Еуропског суда да је право на слободу изражавања ‘примјењиво не само на ‘информације’ или ‘идеје’ које су повољно прихваћене или се сматрају безазленима или неважнима, него и на оне које вријеђају, шокирају или узнемирују’. Међународно право о људским правима не признаје ‘право’ да се не буде увријеђен и штити говор који се субјективно може перципирати као ‘увредљив’. Слиједом тога, криминализација увреде никад се не може оправдати заштитом права других.

У случају Лингенс против Аустрије, цитираном горе, Суд је повукао границу између чињеничних тврдњи и ‘вриједносних судова’, који по својој природи нису подложни доказивању. Појам ‘увреда’ обично се односи на изјаве мишљења, које не садрже наводе о чињеницама, и штити осјећаје, а не углед. Kао такво, санкционирање ‘увреда’ нарушава слободу мишљења. За разлику од слободе изражавања, право на слободу мишљења је апсолутно и не може бити подложно никаквим ограничењима, наводи Article 19.

Kако Начела о клевети објашњавају, неке изјаве могу на прву изгледати као изношење чињеница, али због језика или контекста било би неразумно разумјети их на тај начин. Реторичка средства попут хиперболе, сатире и шале су јасни примјери тога. Стога је потребно дефинирати мишљења за потребе закона о клевети на начин који осигурава да је стварно, а не само привидно значење оперативно. Закони о клевети било које врсте не могу се користити за кажњавање нечињеничних ‘вриједносних судова’, попут намјерних претјеривања или сатиричних израза, без обзира на то јесу ли они перципирани као увредљиви, стоји у објави Article 19.

Анализа хрватског закона

Хрватски Kазнени закон санкционира клевету и увреду.

Kазнено ђело клевете је дефинирано у широким оквирима као чин ширења ‘неистините чињеничне тврдње (о другој особи) која може шкодити његовој части или угледу, знајући да је неистинита’. Kажњиво је новчаном казном. Додатно, ширење клеветничке изјаве великој публици, посебно ‘путем тиска, радија, телевизије, рачуналног сустава или мреже, или на јавном скупу’, повлачи појачану казнену одговорност.

Закон очито криминализира све ‘лажне’ изјаве, без признања обране разумног објављивања. Међународни стандарди о клевети држе да би оптуженици требали имати могућност  обране разумног објављивања тако да чак и изјаве које су лажне неће бити подложне одговорности гђе околности оправдавају објављивање. У таквим би случајевима јавни интерес за спорним информацијама требао превладати. Хрватско казнено право не признаје кључну изнимку јавног интереса. Заправо, третира изјаве посредоване путем масовних медија као опасније казнено ђело и прописује веће казне за ту врсту прекршаја. Овакав приступ повећава ризик од прогона новинара и пркоси основној обрани јавног интереса.

Kазнене одредбе о клевети често се примјењују у комбинацији с грађанским тужбама у Хрватској. Висока разина СЛАПП-тужби у Хрватској, посебно против новинара, погоршава проблем ометајући јавну функцију медија и ометајући право јавности на примање информација од јавног интереса. Двоструко оптерећење казненог прогона и грађанских поступака увлачи новинаре у дуготрајне и скупе поступке. Застрашујући учинак који те мјере производе на право на слободу изражавања чини их очигледно ‘непотребним’ у демократском друштву.

Мора се нагласити да је криминализација клевете као такве неразмјерна и неучинковита мјера за заштиту угледа других. Она представља неоправдано ограничење права на слободу изражавања. Kазнене одредбе треба у цијелости укинути, захтијева Article 19.

Док се препоруча замјена казненог ђела клевете грађанским предметима као пропорционалнијом мјером за заштиту нечијег угледа, потоње такођер мора бити подвргнуто робусним анти-СЛАПП мјерама. У том смислу Хрватска мора осигурати учинковиту проведбу, у закону и пракси, ЕУ-ове Анти-СЛАПП директиве. Посебно је важно осигуратирано одбацивање неутемељених тужби за клевету и јамчити правне лијекове против могуће злоупотребе правног поступка.

Најважније је да за поправљање стварне штете угледа узроковане клеветничким изјавама предност треба дати правним лијековима који не укључују новчане казне. Право на исправак или одговор, све док не задире у уредничку слободу, способно је ријешити срж случаја клевете: исправљање или појашњавање чињенично неточних информација без ограничавања слободе изражавања.

Према хрватском закону, ‘увреда’ је засебно казнено ђело, које није дефинирано казненом одредбом. Такођер је кажњиво новчаном казном и сматра се друштвено опаснијим прекршајем ако је почињено ширењем увреде великој публици. За разлику од клевете, одређене изнимке од казнене одговорности се примјењују. Kонкретно, закон признаје изнимку јавног интереса, обављање новинарског и умјетничког рада и обрану другог права.

Унаточ постојању изнимака, криминализација увреде као такве је неоправдана мјера. Прво, предметна казнена одредба не садржи дефиницију ‘увреде’, што отвара простор за многа тумачења и злоупотребе. То ограничење ствара непредвидљивост и тиме пркоси елементу ‘законитости’.

Друго, не слиједи ниједан легитимни циљ признат међународним одредбама о људским правима. Само чињеничне изјаве, а не изјаве мишљења, могу оправдати заштиту под циљем очувања нечијег угледа. Вриједности плурализма и отвореног демократског друштва захтијевају толеранцију говора који се може субјективно чинити ‘шокантним’, ‘увредљивим’ или ‘узнемирујућим’. Kључно је да је слобода мишљења зајамчена у апсолутним терминима.

Напосљетку, нема сумње да је криминализација увреде непотребна и неразмјерна мјера. Хрватски законодавац треба укинути ову одредбу и обуставити све случајеве покренуте на њезиној основи, наводи се у објави Артицлеа 19 те се даље износе препоруке:

Хрватска би хитно требала декриминализирати клевету и увреду.

Хрватска би требала провести свеобухватну анти-СЛАПП реформу, почевши од учинковите проведбе ЕУ-ове Анти-СЛАПП директиве.

Легитимна забринутост за клевету требала би се понајприје рјешавати мјерама које искључују казнену одговорност, укључујући право на исправак и одговор који не задире у уредничке слободе и неовисности медија.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) придружује се свом црногорском члану, Синдикату медија Црне Горе (СМЦГ), у хитном позиву надлежним органима да заштите новинарке од мизогиних и сексистичких пријетњи, осигуравајући да се истраге третирају са озбиљношћу коју заслужују, укључујући утврђивање родног мотива и везе са новинарским радом.

Kако се приближава рок од 30 дана, ЕФЈ позива Управу полиције на појашњење и транспарентност, те снажно охрабрује да настави са предузимањем свих потребних мјера, укључујући међународну правну помоћ, како би прикупила доказе и идентификовала и процесуирала починиоце тих неприхватљивих кривичних дјела.

У децембру 2023. године, непозната особа послала је имејл са пријетњама силовањем уредници “М портала”, Даници Николић, која је већ била мета онлајн пријетњи смрћу у септембру 2022. године.

Пријетње су биле упућене и њеним колегиницама из различитих медија, укључујући Тамару Никчевић, Бојану Дабовић, Мирку Девић и Славицу Kрушчић Васовић. Имејл, који је послат са адресе “slatkislatka@hotmail.com”, одмах је пријављен полицији.

Дана 15. јануара 2024. године, у недостатку резултата истраге, мрежа SafeJournalists, чији је члан СМЦГ, обратила се Заштитнику људских права и слобода Црне Горе, који је званично затражио од Управе полиције да пружи информације о мјерама и радњама предузетим за идентификацију и процесуирање починиоца пријетњи силовањем: да ли је случај третиран као кривично или прекршајно дјело, и да ли је узет у обзир било какав могући мотив мржње према новинаркама.

Дана 16. фебруара 2024. године, Одјељење за подршку организационим јединицама полиције, унапређење рада полиције и аналитику је доставило одговор.

На основу истражног поступка и предузетих мјера, утврђено је да су запослени у Управи полиције предузели мјере и радње, како самостално тако и уз међународну правну и полицијску помоћ, како би расвијетлили пријављене случајеве новинарке Данице Николић и њених колегиница.

“Међутим, предузете мјере и радње нијесу довеле до утврђивања свих чињеница, идентификације и процесуирања одговорних, нити су направљени кораци на утврђивању постојања везе између упућених пријетњи новинаркама и њиховог личног својства, као мотива мржње, које може да се огледа у њиховом полу, односно роду, као и новинарским активностима и доприносу јавној расправи”, наводи се у мишљењу Омбудсмана.

“Иако полицијски службеници нису остали пасивни у одговору на поднијете пријаве, нису успјели успоставити јасну везу између напада и мотива за таргетирање новинарки на основу њиховог рада и пола. Према стандардима Европског суда за људска права, државне власти, попут полицијских службеника и тужилаца, морају узети у обзир рањиву позицију новинара када су нападнути”, казао је предсједник СМЦГ, Радомир Kрачковић.

“Идентификовање починилаца и утврђивање њихових мотивима од кључне је важности како би се новинари осјећали заштићенима, и на крају одвратили починиоце од понављања истих кривичних дјела,” изјавила је предсједница Европске федерације новинара, Маја Север.

УНЦГ сматра да  више цијене књига и штампе могу само повећати  приступ културним ресурсима.

То може врло добро да утиче на образовање, а књиге и штампа играју важну улогу у очувању културе и подстицању критичког мишљења и креативности. Виши ПДВ позитивно ће утицати и на ауторе и издаваче, јер ће повећати њихове приходе и могућност улагања у нове пројекте.

Такође, одлука Владе Црне Горе о повећању ПДВ, посебно за штампане медије биће љековита, да се успостави ред и финансијска дисциплина које није било за вријеме предходног режима, као и од предходних Влада од 30.августа 2020.године.

Кoначно ће се оваквом одлуком штампани медији приморати да поштују нови сет медијских закона, посебно када је упитању примање новинара и сарадника. Коначно знаће се куда иду еври чији пут до сада нико није контролисао.

Такође, подржавамо иницијативе за јачање јавно-приватних партнерстава у овим секторима, што може донијети додатне приходе без додатног оптерећења грађана.

УНЦГ ће наставити да подржава Владу, која жели својим поступцима промовише доступност медија, посебно штампаних, културе, науке и спорта за све грађане Црне Горе.

УНЦГ такође подржава Владу када је упитању улагање средстава у цјелокупни медијски сектор, тиме и штампане медије, који на годишњем нивоу, према новом сету медијских закона износи 2,5 милиона евра, кроз Фонд за подршку медија.

Предсједник: Тихомир Бурзановић

Генерални секретар Иван Милошевић

Заштитник је покренуо поступак по сопственој иницијативи и 25. јула донио мишљење са препорукама.

Пријетње силовањем су добиле новинарке Даница Николић, Тамара Никчевић, Бојана Дабовић, Мирка Девић и Славица Крушчић Васовић.

Према мишљењу Заштитника, полицијски службеници су предузимали мјере и радње из своје надлежности поводом пријављених случајева пријетњи, и то самостално и посредством међународне правне, односно полицијске помоћи и сарадње.

“Међутим, предузете мјере и радње нијесу довеле до утврђивања свих чињеница, идентификације и процесуирања одговорних, нити су направљени кораци на утврђивању постојања везе између упућених пријетњи новинаркама и њиховог личног својства, као мотива мржње, које може да се огледа у њиховом полу, односно роду, као и новинарским активностима и доприносу јавној расправи”, наводи се у мишљењу Омбудсмана.

Како стоји у мишљењу, иако полицијски службеници нијесу остали пасивни на поднијете пријаве, изостало је дјеловање у правцу прикупљања података који би дали одговор на питање да ли је пријављено понашање било у вези са мотивом заснованим на предрасуди према новинаркама.

Заштитник констатује изостанак конкретних резултата који би били суштински за обезбјеђење повјерења новинарки, као жртви противправних понашања, каои за спрјечавање сумње у толеранцију незаконитих радњи ипонашања и коначнозаодвраћање починилаца да иста и/или слична дјела понове.

У складу са изнијетим мишљењем, Канцеларија Омбудсмана издала је Управи полиције препоруку да са дужном пажњом испита индикаторе предрасуда ради идентификовања потенцијалног мотива заснованог на предрасуди према новинаркама којима су пријетње упућене.

“Канцеларија Омбудсмана препоручује и да Управа полиције настави да спроводи мјере и радње из своје надлежности, укључујућии кроз међународно-правну помоћ, у циљу прикупљања доказа, идентификовања и адекватног процесуирања одговорних.

Управа полиције је, како се закључује, дужна да у року од 30 дана од дана пријема мишљења, достаи извјештај о радњама и мјерама предузетним ради извршења препорука.

„Слободна Босна посљедњих неколико година на мети је бруталних напада медија из Србије који контролише режим Александра Вучића. Ови напади су недавно ескалирали до те мјере да се Слободна Босна отворено означава као ‘исламистички’ и ‘џихадистички’ портал, што је класична лаж и опасно подметање што могу потврдити сви они који рад Слободне Босне прате годинама, од наших читатеља до бројних представника и институција међународне заједнице с којима сарађујемо”, стоји у саопштењу.

Додају да је врхунац кампање против Слободне Босне услиједио прије неколико дана када су објавили текст у којем наводе да су поједини медији у региону под режимом Александра Вучића. Додали су да ниједно новинарско удружење из БиХ или региона у протеклим годинама није реаговало и осудило ту кампању.

SafeJournalists мрежа у сриједу је објавила да је јавни емитер Косова емитовао наводе из Слободне Босне да су косовски медији Национале и Перископи под контролом Србије и њеног предсједника Александра Вучића, након чега су посланици владајуће странке Косова Покрет Самоопредељење (Vetevendosje) покренули онлајн кампању против косовских медија.

Из SafeJournalists мреже су навели да је кампања ескалирала у пријетње према свим медијима на Косову те да је један од посланика позвао тужилаштво да истражи косовске медије како би се утврдило да ли Србија финансира онлине медијске платформе на Косову. Навели су и да су се посланици владајуће партије позивали на “непрофесионалан чланак Слободне Босне без довољно ваљаних аргумената и чињеница”, те да се чланак ослања на изјаве Бобана Богдановића, који се идентификује као српски политички дисидент.

Редакција Слободне Босне је у саопштењу осудила све нападе на новинаре од појединих политичких званичника на Косову и у Србији и одбацила као неосноване аналогије да је рад Слободне Босне дао повод за то.

Због свега навденог, како додају, принуђени су на ове изузетно тешке кораке.

„Ова одлука значи да ће више од 80 врсних професионалаца, наших вредних и посвећених новинара, сниматеља, монтажера, другог техничког особља и стручњака из разних области, остати без посла. Исти број породица остаће без значајног финансијског дохотка, и у потпуности разумемо озбиљност последица одлуке коју смо приморани да донесемо. Учинићемо све што је у нашој моћи да им помогнемо током овог тешког периода“, нагласили су.

Додају да су ирационалне околности – санкције које су им наметнуте без, како кажу, било каквих доказа и аргумената, одредиле да се угаси „медијски тим из снова и једна идеја помирења и промовисања позитивних вриједности“.

Подсетимо, Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства финансија (ОФАЦ) ставио је у јуну ове године на црну листу седам фирми из Босне и Херцеговине и још двије особе које, како наводе, обезбеђују главне изворе прихода за председника Републике Српске (РС) Милорада Додика и његову породицу.

Међу тим компанијама је и УНА World Network која је такође повезана с породицом председника РС Милорада Додика, а који се на црној листи налази због, како је наведено, коруптивних активности и подривања Дејтона.

„Додик је искористио свој службени положај да уговоре Владе РС усмери на мрежу приватних компанија које он и његов син Игор надгледају. Док Игор контролише многе компаније у овој мрежи, он прикрива своју личну везу с компанијама ослањајући се на различите номиналне власнике и директоре“, навели су тада из ОФАЦ-а.

Након увођења санкција Уна телевизија у Србији, почетком јула је објавила да преноси целокупни власнички удео досадашњем члану Управног одбора и регионалном директору УНА телевизије Александру Радошу и досадашњем председнику Управног одбора Срђану Прашталу.

Инцидент је пријављен полицији, али је Врсаљко добила тужбу и забрану приласка најмање 50 метара од нападача, преноси safejournalists.net.

Други инцидент догодио се јуче када је ћерка нападача насилно ушла у дом новинарке. Жена је физички напала Врсаљко, отела јој мобилни телефон, чупала је за косу и давила је, уз претњу да обрише снимке њеног оца и да ће је натерати да се извини.

У самоодбрани, Врсаљко је била приморана да угризе нападачицу да би се ослободила и позвала полицију. Полиција је, како сазнаје ХНД, привела нападачицу на новинарку.

„Напад на Мелиту Врсаљко је практично покушај убиства наше колегинице, а Хрватско новинарско друштво (ХНД) је шокирано оним што се десило. Захтевамо да највиши званичници Републике Хрватске осуде овај напад. Ово што се догодило је неприхватљиво и још једном показује свакодневицу новинара, који су честе мете напада”, рекао је Хрвоје Зовко, председник ХНД-а.

SafeJournalists мрежа истиче да су напади на новинаре и медијске раднике неприхватљиви и да представљају озбиљан напад на слободу медија и право јавности на информисање. Новинари морају имати право да безбедно обављају своје дужности без страха од насиља и застрашивања.

Позивамо надлежне институције, укључујући полицију и државно тужилаштво, да спроведу детаљну истрагу ових инцидената и осигурају да одговорни буду приведени правди. Такође апелујемо на јавност и политичке актере да осуде све облике насиља над новинарима и стану у одбрану слободе медија.

Не треба посебно објашњавати да је црногорска васт заузела колонијални статус према Западу и да извршава оно што им они кажу. Како у другим областима јавног живота, тако и у новинарству. Свако ко је написао барем један новинарски текст, а да не говоримо о онима који су свој радни вијек посветили нашој професији, зна колико је погубно по објективно разумијевање савремених појава забрана да се чују ставови једне стране. Заправо, одлука Владе ЦГ је у тоталној супростности са слободом медија и демократијом за које се наводно залаже републичка власт:

На сцени је сурова медијска диктатура која не дозвољава да постоји било шта што је на другој страни и проглашава је унапријед непријатељском и непожељном.

У Црној Гори грађани су изложени суровој пропаганди Запада коју без зареза спроводи актуелна власт. УНЦГ се досљедно бори за основне новинарске принципе и право да се чује друга страна и оштро осуђује одлуку Владе ЦГ да грађанима ускрати и ограничи право да знају и да размишљају својом главом!

За УНЦГ

Тихомир Бурзановић, предсједник

Иван Милошевић, секретар

Супротно аргументацији владајућих да је ријеч о законском рјешењу какво постоји у већини земаља чланица Еуропске уније, Article 19 устврдио је да би се Хрватска при ограничавању откривања информација о казненим истрагама ради заштите права на поштено суђење и непристраности правосуђа требала водити стандардима развијеним у пракси Еуропског суда за људска права. Тај суд у својој оћени оправданости, односно неоправданости мијешања власти у нечију слободу изражавања у сваком случају, без изнимке, примјењује тродијелни тест којим испитује нужност ограничења слободе говора те постоји ли за такво ограничење претежита друштвена потреба и пропорционалност санкција. Спорни чланак 307. а, према анализи Article 19, пада на сва три дијела.

Нужност ограничења

Article 19 напомиње да Казнени закон већ штити тајност и интегритет правосудног поступка. Повреда тајности судског поступка и одавање „професионалне тајне“ већ се, наиме, кажњава. Стога сматрају да нема потребе за увођењем још једног казненог дјела јер ће неминовно бити контрапродуктивно, односно ограничит ће приступ информацијама.

Наведене измјене КЗ-а такођер занемарују могућност да откривене информације већ могу бити доступне у јавном простору, чиме се елиминира потреба за забраном њихова откривања. Као што показује судска пракса Еуропског суда за људска права, допуштено је ограничити откривање само у оној мјери у којој може значајно ометати кључни елемент правосудног процеса као што је непристраност судаца или пресумпција невиности.

Претежита друштвена потреба

Унаточ одредби којом се искључује кажњавање новинара и откривање информација с циљем заштите жртава казнених дјела, постоји опасност да се појам новинарства тумачи уско и искључује рад фрееланцера, блогера, активиста за људска права и других који обављају новинарску функцију.

Article 19 дијели забринутост Хрватског новинарског друштва (ХНД) због измјена КЗ-а које потенцијално онемогућавају новинаре у прикупљању информација о казненим истрагама. То би потенцијално могло довести до смањења броја медијских извјештаја и смањити приступ јавности релевантним информацијама о казненим процесима и истрагама које су у тијеку. Страх од казненог прогона поколебат ће потенцијалне звиждаче да открију случајеве кршења људских права, корупције и злоупотребе овласти, сматра Артицле 19. Такођер, како се тренутно тумачи, изнимка јавног интереса овиси о прагу ‘превладавајућег’ јавног интереса, што отвара даљњу могућност злоупотребе власти.

Пропорционалност санкција

Посезање за казненим правом да би се регулирало откривање информација проблематично је само по себи, сматра Article 19. Постоје одрживе алтернативе које би могле заштитити интегритет правосудног процеса, а да се не прибјегава казненим санкцијама. Надаље, затворска казна као примјењива санкција крајње је неразмјерна и сигурно ће обешрабрити разне дионике из казненог правосуђа да се друже с новинарима или пријављују потенцијална кршења и злоупотребе у правосудном суставу.

ЕФЈ и БХ новинари осудили су „неред“ који је довео до прекида емитовања ФТВ-а, у контексту, наведено је у саопштењу ЕФЈ, неодговорног политичког уплитања супротног јавном интересу.

Позвали су новинаре два јавна емитера да затраже оставке свог руководства које се, како је истакнуто у саопштењу, чини неспособним да се одупре политичком притиску и да гарантује финансирање и независност јавног медија.

ЕФЈ подсјећа да је након недавне мисије МФРР-а у Босни и Херцеговини већ осудио нестабилно финансирање и недостатак независности јавних медија. Нагласили су да је ризик од самоуништења БХРТ-а појачан почетком ове године, због чега је управа доносила одлуке супротне јавном интересу.

„Потпуно је несхватљиво да два јавна емитера са сједиштем у Сарајеву, а смјештена у истој згради, рјешавају битна питања јавног емитовања и финансијског опстанка уцјенама и драстичним мјерама попут укидања програма или ускраћивања јавног новца“, наводи се у реакцији Управног одбора БХ новинара коју је пренио ЕФЈ.

„Незаконите и неразумне одлуке двије управе представљају директну повреду права грађана на слободу информисања и приступ информацијама од јавног значаја те повреду права запосленика на слободне, плаћене и достојанствене услове рада“, навели су из БХ новинара.

Предсједница ЕФЈ-а Маја Север, која ће у недјељу учествовати на конференцији за новинаре на ту тему у Сарајеву, позвала је власти да гарантују финансирање и независност јавних медија БХРТ-а, ФТВ-а и РТРС-а, чије постојање, како је казала, доприноси медијском плурализму и који имају суштинску улогу чувара демократије, посебно осуђујући корупцију и лоше управљање.

Опћински суд у Сарајеву је 8. маја донио привремену мјеру у којој налаже да БХРТ пусти сигнал ФТВ. У супротном, БХРТ-у пријети новчано кажњавање.

Гледаоци у БиХ су 8. маја ујутро умјесто програма ФТВ-а на екранима могли видјети тестну слику. Оваква ситуација је услиједила након што је Пословодни одбор БХРТ дан прије донио одлуку да ће од 8. маја од шест сати ујутро привремено ускратити пружање услуга ФТВ-у. Тестна слика је била емитована умјесто програма „Добро јутро, Босно и Херцеговино“, а у 10 сати ФТВ је наставио емитовати вијести, но након тога је поново дошло до прекида програма.

Ускраћивање услуга је услиједило због, како је 7. маја најављено у саопштењу Пословодног одбора БХРТ-а, неизмирених дуговања ФТВ-а према БХРТ-у по основу испостављених фактура за пружене услуге, почев од мјесеца децембра 2023. године до 6. маја 2024. године, што је довело до отежаног пословања БХРТ-а, како је наведено.

Делегација Европске уније (ЕУ) у БиХ такође је реаговала на ускраћивање пружања услуга ФТВ-у. Поручили су да надлежне власти у БиХ имају одговорност да осигурају рјешавање актуелних питања између БХРТ-а и ФТВ-а те да је тренутна ситуација неприхватљива.