Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Регион  |  Пронаћи равнотежу између регулације и слободе медија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

10. 10. 2018.

Извор: ФоНет

Пронаћи равнотежу између регулације и слободе медија

Регулаторна тела, чији је циљ борба против лажних вести, морају постојати, али у томе треба пронаћи равнотежу јер превише регулације доводи до мање слободе медија, оцењено је на Међународној конференцији о медијској одрживости.

Министар културе, Александар Богдановић, рекао је да се заштита слободе медија у Црној Гори огледа у концептима независне регулације и саморегулације медијске индустрије.

Према његовим речима, медијска област се мења убрзано због технолошког напретка.

Богдановић је подсетио да је Влада припремила нацрте два медијска закона, један је кровни закон о медијима, а други се односи на измене и допуне Закона о јавном емитеру Радио телевизије Црне Горе (РТЦГ).

“Они су усаглашени са Европском конвенцијом за заштиту људских права, праксом Европског суда за људска права, препорукама Савета Европе из конкретних области, оценама из редовних годишњих Извештаја о напретку Црне Горе”, рекао је Богдановић.

Он сматра да су убрзане промене у области медија донеле бројне изазове који траже више од законско-административних решења.

“Слобода говора, коју не прати увек и одговорност за изговорену реч, паралелно са све чешћим одбијањем центара моћи за сарадњом са медијима, створили су проширено поље анимозитета између медија и разних интересних група, али неретко и појачане анимозитете између самих медија”, оценио је Богдановић.

Према његовим речима, такви односи утичу на пад критеријума професионализма и објективности у новинарској професији.

“Прогресију комерцијализације медијских садржаја прати регресија аналитичких, истраживачких и едукативних, што се умногом одразило и на ниво стручне оспособљености и ерудиције новинара, па се неретко дешава да новинар има улогу пуког презентера информација, у којој је све мање ауторске препознатљивости и инвентивности”, рекао је Богдановић.

Како је рекао, обавеза свих државних ресора, у чијем су надлештву медији, је да створе услове за реафирмацију новинарског ауторства и обезбеђивање слободног рада новинара.

„Заједнички рад релевантних међународних институција, јавног и цивилног сектора и медија на константном јачању и унапређењу медијске сцене, јесу кључне активности којима се оснажује процес европских интеграција Црне Горе,” навео је Богдановић.

Представник италијанске комуникационе регулаторне агенције, Франческо Шахитано, рекао је да регулаторна тела морају постојати и да је њихов главни циљ борба против лажних вести.

Према његовим ријечима, медији морају бити имуни на притиске.

Шахитано сматра да регулатори морају да буду ефикаснији, независни од политичке власти и тржишта и опремљени са довољно људских и финансијских средстава.

“Студије показују да је економски развој друштва уско повезан са ефикасношћу регулатора”, додао је Шахитано.

Он сматра да су у региону прикупљени податаци о начинима финансирања медија недовољни и да то може резултирати недостаком плурализма медија.

Представница Агенције за електронске медије (АЕМ), Јадранка Војводић, рекла је да интервенције регулаторних тела, било да су позитивне или негативне, морају бити јасне, пропорционалне и оправдане.

Она је рекла да су раније медијске реформе у Црној Гори биле примарно под утицајем европеизације и да су биле потпуно нови експеримент, чији је циљ био да се смањи утицај политике.

“Концепт економске и политичке независности је био непознат. Још имамо проблем са разумевањем и поштовањем одређених принципа”, додала је Војводић.

Она сматра да се иницијативе за реформом законских оквира не могу увек оправдати и да се оне не би требало да буду злоупотребљене.

Војводић је рекла да у Црној Гори нема плурализма медија и да поверење у медије бележи негативан тренд.

На питање шта државе могу да ураде да побољшају саморегулаторне механизме, Војводић је рекла да треба прописати стандард и дати одређене подстицаје како како би се успоставила равнотежа, тако да и медији и регулаторна тела буду одговорнији.

Она сматра да у Црној Гори број емитера неодржив.

На питање које мере регулатор може предузети да би се смањио број електронских медија, Војводић је рекла да Агенција на конкурсима и при додељивању фреквенције узима у обзир то да ли је неки медиј испоштовао минималне техничке и програмске стандард.

Према њеним речима, законски би требало прописати обавезу да медији објављују податке о финансирању и власничким структурама.

“Потребно је одредити орган који би прикупљао информације о финансирању и држао их са стране, како би се знало коме државни органи дају новац, када и за коју намену”, додала је Војводић.

Представник македонске Агенције за аудио и аудиовизуелне медијске сервисе, Зоран Фидановски, рекао је да је у тој држави основни проблем у регулацији недосатак имплементације закона.

“Закони су на папиру у реду, али имамо проблем када треба да се имплементирају”, рекао је Фидановски.

Како је навео, чињеница је да превише регулације доводи до мање слободе медија.

“Треба нам кредибилитет регулаторних тела, људи који раде у њима морају имати интегритет. Ако то немамо, онда не можемо бити пример медијима”, оценио је Фидановски.

Када је реч о професионализацији медија, он је рекао да је први предуслов за то економска независнст новинара.

Представница косовске аоцијације независних електронских медија Ардита Зејнулаху рекла је да у неким случајевима регулација закомпликује целокупну ситуацију у подручју медија.

Она сматра да регулаторна тела често битне ствари, као што је право интелектуалне својине, остављају по страни.

Паулин Мевел, из организације Репортери без граница, истакла је да политичари често користе медије за пропаганду говора мржње и свега онога што регулатор санкционише.

Како је навела, значај агенција које се баве регулацијом медија је огроман, али би, када је у питању успостављање регуације, требало пронаћи равнотежу.

Мевел је нагласила да без квалитетних новинара и информација демократија не може напредовати, преноси Мина.

Конференцију на тему “Одрживост медија и успешни модели медијског пословања” организовале су мисије ОЕБС у Црној Гори и Македонији у сарадњи са Асоцијацијом медија југоисточне Европе.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси