Регион
23. 08. 2018.
Претња као „право на мишљење“
Новинари у Хрватској су, када се суоче са претњама, остављени доброј вољи тужилаштва. Оно често има креативна објашњења да одбаци случај: рецимо да је читалац који прети био припит, а уз то је одликовани бранитељ.
„И ти ћеш добити у потиљак, кунем се“, порука је коју је примио телевизијски сатиричар Хрвоје Зовак након емисије која се овом гледаоцу, очито, није свидела. Случај је пријавио полицији и могући судски епилог се чека.
Колеге с портала Индеx пријавиле су такође пријетњу у којој је писало да „новинаре Индеxа треба убијати“. Но њихова пријава неће завршити пресудом, јер је Државно тужилаштво Републике Хрватске (ДОРХ) закључило да за тим нема потребе. На дан кад је слао поруку агресивни читалац је, образложио је ДОРХ, славио рођендан и мало се више попило те су га понеле емоције. Као олакшавајућа чињеница наведено је да је реч о „вишеструко одликованом хрватском бранитељу“.
С друге стране, симпатизер странке Живи зид осуђен је на казну затвора од седам месеци због претњи упућених новинару Александру Станковићу („Недјељом у 2″). Годину дана затвора условно уз рок провере од три године добио је и мушкарац који је три пута СМС порукама претио смрћу бившем председнику Хрватскога новинарског друштва (ХНД) Саши Лековићу.
Насилник на интернету, кукавица у животу
Иако нема обједињених података, адвокати тврде да се овакав облик казне редовно досуђује онима који заврше на суду због претњи новинарима. Агресивци иза решетака завршавају тек ако своје недело учестало понављају.
„Кривични закон дефинише претњу новинарима као један од квалификованих облика кривичног дела. За њега је прописана тежа казна у односу на друге облике“, каже за ДW адвокатица Вања Јурић, оснивачица Центра за заштиту слободе изражавања при Хрватском новинарском друштву. „Осим тога, претња упућена новинару, ако је везана за његово обављање посла, гони се по службеној дужности, дакле то чини ДОРХ. За друге облике претње то није случај. Запрећена казна затвора је од 6 месеци до 5 година.“
Када бисмо пријављивали сваку претњу, не бисмо се мицали из полицијске станице или из суднице, рећи ће хрватски новинари који се баве осетљивим темама попут национализама или светоназорских питања. Они који су претили, када дођу у судницу најчешће изгубе храброст и скрушено се правдају набујалим емоцијама или конзумацијом алкохола. Они који су јуче претили метком, сутра ће пред судијом пустити сузу и рећи да „нису баш тако мислили“.
Упусте ли се новинари у расправу с коментаторима који им остављају претње на друштвеним мрежама, сазнаће да особе које прете често не повезују јавни простор интернета са „стварним животом“, имају осећај анонимности па нису ни свесни своје одговорности. Често кажу да је претња заправо практиковање права на мишљење или коментар. Или да су само одговорили на новинарску провокацију.
А провокација, за њих, може бити све, од „нечистог“ презимена самог новинара до начина на који је известио о проповеди бискупа или концерту иконе деснице Марка Перковића Томпсона. Јер насилницима медији нису потребни за информисање или ревидирање ставова, они у њима желе да виде само потврду својих уверења.
„Право на мишљење постоји и пожељно је. Чак и право на жестоку критику“, каже Јурић. „То је најнормалнија претпоставка свих демократских друштава. Али не постоји закон нити било који облик судске праксе, у Хрватској или пред Европским судом за људска права, који би претњу на било који начин оправдавао слободом изражавања. Такав облици комуницирања су штетни за свако друштво.“
Све зависи од тужилаштва
Казне су, ако је питати хрватске новинаре, преблаге, а осуђујуће пресуде малобројне. Нема чак ни превелике разлике између пресуда због претњи новинарима и оних „обичних“ претњи, иако се првима прети само због тога што раде свој посао. У свему је, каже адвокатица Јурић, изузетно важно да гоњење покреће ДОРХ. Иако би у нормалним условима то била предност, улога тужилаштва, из новинарског угла, постала је главна кочница заштити колега.
„У пракси, ДОРХ самостално одлучује има ли елемената кривичног дела и хоће ли уопште покренути поступак. Ако одбаци кривичну пријаву, новинар сам као оштећени има право да преузме кривично гоњење. То онда значи да самостално води цео поступак, плаћа адвоката и сноси све трошкове ако не успе да докаже чињење кривичног дела“, објашњава наша саговорница.
Шаље ли таква пракса шаље поруку агресивцима да могу претити новинарима зато јер им се не свиђају њихово писање или вредносни судови? „Мислим да да“, одговара Јурић. „Чини ми се да је једнако значајно да у јавности у овом тренутку превладава став да и највише друштвене структуре и државне структуре не придају пуну важност томе што се догађа. Па тако имамо коментаре представника највишег нивоа власти у којима се каже да је реч о изражавању незадовољства.“
Наиме, управо је председница Колинда Грабар-Китаровић шокирала новинаре и грађански писменији део Хрватске својим коментаром на претње новинарима Индеxа. „Начин на који је Ваш читалац исказао своје незадовољство текстом који сте објавили свакако није примерен, што је вероватно и сам схватио обрисавши коментар након неколико сати“, написао је уред председнице поменутом порталу изазвавши салве одобравања управо међу онима склоним претњама.
У таквој атмосфери грађанске и политичке неодговорности, новинари имају тек једну могућност – пријавити претње полицији и надати се да ће ДОРХ учинити свој део посла. Јер, ако су данас претње прихватљиве, није тешко замислити што доноси будућност.
„Треба да пријављују и све новинаре упућујем да пријављују. То је једино средство које може дати резултате. Ако новинари не пријављују, то ће се третирати као да се не догађа. Искуство ми каже да се подноси све више пријава. Верујем да је то због тога што је ситуација у друштву ескалирала и претње су постале део свакодневице“, закључује Вања Јурић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.