Насловна  |  Деск  |  Регион  |  Фејк њуз као политички програм
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

03. 04. 2018.

Извор: Бета

Фејк њуз као политички програм

Огромна количина лажних вести, којима се у Босни и Херцеговини свакодневно засипа јавност, довела је на корак од ситуације да је готово небитно шта је тачно, а шта не.

Лажне вести су све доминантније у јавном простору и не види се адекватан начин да се тај галопирајући тренд заустави. Исто тако, ниједан сегмент друштва готово никако се не бори против ове пошасти.

Милкица Милојевић, дугогодишњи уредник и новинар "EuroBlica", издања овог листа за БиХ, каже да лажне вести праве "порталоиди", који су анонимни и као такви немају никакву одговорност за пласиране вести.

"Онда такозвани мејнстрим медији, укључујући и Јавни сервис РС, то преносе и валоризују", указује на суштину проблема Милојевићева.

Када мејнстрим медији и Јавни сервиси преузму лажну вест са било ког анонимног медија, тек онда то постаје вест и добија ознаку значаја и наводне истинитости.

"Најодговорнији су такозвани прави медији, без обзира на то што не прозводе. Они их продају. Они стављају ту етикету", каже Милкица Милојевић.

Драган Бурсаћ, колумниста Ал Џазире балканс и овогодишњи добитник највеће европске награде за новинарство, Јуропијн Прес Прајз (European Press Prize), сличног је става и истиче да "фејк њуз" на нашим просторима нису никаква новост, већ да њихова употреба траје деценијама, иако се велика пажња овом разарајућем феномену посвећује у последње две године.

"Летос сам био на Рајтс унивезитету у Бостону, слушао сам предавања неких нобеловаца и пулицероваца, који су причали о феномену постистине и фејк њуза. Негде на половини тог предавања, схватио сам да смо ми то измислили 1989. године на Газиместану и онда сам се, као ученик-почетник, јављао да им објасним да ми то све одавно имамо. Тако да смо ми лажне вијести довели до савршенства, толико до савршенства, да више и не обраћамо пажњу, осим што су сад у свету иновација", наводи Бурсаћ.

Он, такође, указује на Јавне сервисе као највеће извориште овог проблема.

"Код нас је занимљиво то што лажне вести долазе са врха, са телевизија које имају националну фрекфенцију, тим људима плаћамо претплату и они се јако добро играју са свим тим. Врше експерименте који су почели још крајем 80-тих и почетком 90-тих и колико видим феноменално им иде и биће их и даље", рекао је Бурсаћ.

Извори лажних вести су, без сумње, све оне структуре друштва којима је циљ релативизација стварности и скретање пажње јавности са битних ствари на питања која у том тренутку одговарају тим структурама.

"Што се тиче креатора, то су људи који су ангажовани за такве ствари од стране тих истих структура и у принципу, да будем најконкретнији, мислим да иза тога стоје политичке странке", указује Елдин Карић, директор Антикорупцијске мреже –ACCOUNT, која се, примарно, бори против ендемских проблема БиХ криминала и корупције.

Уз наведено, може се констатовати да су и лажне вести постале ендемски проблем и да постоје чак такозване фарме на којима се креирају и праве лажне вијести. Те фарме су смештене у непосредној близини водећих политичара.

Куриозитет Босне и Херцеговине јесте што су саставни део тих фарми постале и образовне установе, поједини факултети, на чијем челу су особе биране руком водећих политичара.

"Политичари су једни од главних генератора те приче, јер се њихови политички неуспеси покушавају прикрити тиме што пласирају оне информације које сматрају у том моменту најважнијим и, на неки начин, опет кажем, усмеравају пажњу на оне теме које заправо представљају тему њиховог политичког деловања. То је оно на шта се заправо и циља производњом тих лажних информација, познатијих као фејк њуз", прецизира највеће кривце Карић.

Са његовом оценом се, у највећој мери, слажу и Милојевићева и Бурсаћ.

"Чињеница је да се овде, код нас, још не зна прецизно ко је коме услужни сервис – политичари тим медијима или медији тим политичарима, па онда праве те пинг понг вести, где политичар каже нешто што је полуистина, па онда медиј то претвори у истину, под знацима навода, и онда се све то сервира грађанима као апсолутна вест. Наравно, са реалношћу то нема никакве везе, али проблем је што на одговорност политичари никада нису позвани, медији понекад јесу, а у реалности се опет не дешава ништа. Значи, нико није санкционисан. Мислим да у БиХ за лажну вест до сада нико није био санкционисан”, наводи Бурсаћ.

Према његовим речима, то не треба да чуди, јер не треба заборавити да у БиХ не постоје ни закони о забрани негације злочина и геноцида.

"То је тако, политичари могу, рецимо, директно искривљавати историју и не да нису кажњени, него су на изборима награђени. Значи, они то користе као погонско гориво. Тако да је то невероватно феноменално у негативном смислу", истакао је колумниста Ал Џазире Балканс.

Новинарка "ЕуроБлица" сматра да онима који држе моћ у БиХ није у интересу било каква борба против лажних вести, јер такве вијести одговарају управо њима.

"Лакше је овако продам ти лажну вест, ти се позабавиш њоме… Врло је лако продати свашта народу као вест, намерно не кажем грађанима, који још увек пред изборе кажу знате сви су они исти", каже Милојевић.

Бурсаћ истиче да се против лажних вести можемо борити једино истином, мада то у овом тренутку у Босни и Херцеговини ђелује утопистички.

"Чињеница јесте да у РС постоји пар медија, али је њихова снага у смислу емитовања и покривености занемарива у односу на ово. Чињеница је да, хајде да кажемо ми независни, шта год то значило, радимо заиста свој део посла. Али знате како, ако јавност није едукована, ако је с друге стране застрашена, ако је егзистенцијално застрашена и ако живи у том неком матриксу перманентно 30 година, јако је тешко без едукације оних најмлађих, буквално од едукације деце, развијати самокритичко мишљење,а онда и критичко мишљење", наводи колумниста Ал Џазире.

Једини, најефикаснији и најефектнији начин борбе против лажних вести јесте да се у јавност пласирају тачне информације и презентује оно шта су заиста стварни проблеми у друштву, а то су, прије свега, корупција и криминал, заједно са осталим нарастајућим нерегуларностима и неправилностима, чији су генератори, по правилу, власти на свим нивоима.

"Борба против фејк њуз или лажних вести, да ви њих сада покушавате демантовати, мислим да је то сизифовски посао. Не можете ви произвести толико контраинформација или информација које ће неграти те лажне вести, колико они могу тих лажних вести да произведу. Тако да, понављам, мислим да је суштина прављење оних прича које заиста показују реално стање у друштву, које показују реалне проблеме и које, заправо, упућују на праве кривце, зашто имамо друштво и стање у друштву овако какво јесте", закључио је Карић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси