Регион
14. 01. 2026.
БХ Новинари: Забиљежено 35 напада и пријетњи усмјерених против новинара у 2025.
Положај новинара и медијских радника у Босни и Херцеговини током 2025. године обиљежен је континуираним погоршањем сигурносних, економских и професионалних увјета рада.
Иако је медијски простор у БиХ формално плуралистички, с великим бројем телевизијских канала, радио станица, принтаних и онлине медија, стварни плурализам остаје озбиљно ограничен, приопћили су из удруге БХ Новинари.
Бројни медији суочили су се са финанцијском неизвјесношћу, уз снажне политичке притиске, што директно утјече на уређивачку независност и професионалне стандарде.
Према Индексу слободе медија Репортера без граница (РСФ), Босна и Херцеговина је у 2025. рангирана на 86. мјесто, што представља пад за пет мјеста у односу на претходну годину. Овај резултат одражава све лошије окружење за независно новинарство, растући политички притисак и пријетње новинарима, али и озбиљно нарушену економску одрживост медија.
Према подацима мреже СафеЈоурналистс, у 2025. забиљежено је укупно 35 случајева напада и пријетњи усмјерених против новинара, медија и новинарских организација, док је Линија за помоћ новинарима Удружења БХ новинари евидентирала 50 случајева кршења новинарских права и медијских слобода. Најчешћи облици напада укључивали су вербалне пријетње, застрашивање, узнемиравање и политичке притиске. Посебно забрињава чињеница да су новинари и медији често били директно таргетирани од стране високих јавних званичника, без адекватне реакције институција. У великом броју случајева истраге су остале дјеломичне или неефикасне, уз непознате починиоце или изостанак јасних тужилачких одлука, што додатно учвршћује културу некажњивости.
Током 2025. године пријављена су четири физичка напада на новинаре и медијске раднике, што представља пораст у односу на претходну годину. Напади су се најчешће дешавали тијеком рада на терену, а укључивали су покушаје спрјечавања снимања, застрашивање, физичко насиље и намјерно оштећење новинарске опреме. Иако је у једном случају дошло до пресуде, већина физичких напада и даље остаје без адекватног судског епилога.
Посебно тежак удар на медијски сектор десио се услијед обуставе подршке USAID-а, што је довело до гашења или драстичног смањења капацитета бројних независних редакција. Десетине новинара и медијских радника остале су без посла, а истраживачко новинарство додатно је ослабљено. Ову кризу додатно је продубило изненадно гашење Ал Јазеере Балканс у српњу 2025. године, након 14 година рада, чиме је више од 200 новинара и медијских радника остало без посла. Све то имало је снажан негативан ефект на укупне квалитете и разноликост медијског садржаја у земљи и регији.
Један од најозбиљнијих проблема са којима се суочава медијска сцена у БиХ је готово потпуни колапс јавног државног сервиса Босне и Херцеговине (БХРТ). Евентуално гашење БХРТ-а представља озбиљну пријетњу стабилности информационог система државе. Еуропска комисија је у свом извјештају за 2025. годину констатирала да у БиХ није остварен никакав напредак у области слободе изражавања и заштите новинара, уз посебно наглашавање погоршане финанцијске ситуације јавних емитера. Званичници ЕУ поручују да држава која тежи чланству у Еуропској унији не може себи дозволити губитак јавног сервиса.
“Пад продукцијских капацитета и нарушена финанцијска стабилност медија озбиљно су угрозили не само опстанак новинарства као професије, већ и његову улогу јавног добра. Истовремено, држава БиХ није направила ниједан конкретан искорак – нису донесене смислене одлуке нити је покренута озбиљна расправа о томе на који начин и којим мјерама заштитити медијску и новинарску заједницу”, каже Борка Рудић, генерална тајница Удружења БХ новинари.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.