Регион
05. 10. 2023.
Рудић: Поступање БИРН-а далеко од новинарске етике
Поступање Балканске истраживачке репортерске мреже (БИРН) није у складу са кодексом новинарске етике ни са елементарном професионалном солидарношћу, оцијенила је генерална секретарка Удружења босанско-херцеговачких новинара Борка Рудић поводом иновираног пројекта мапирања крајње десничарских и екстремистичких група на Балкану.
Након десет мјесеци ћутања, више ревизија које су доказале да је извјештај за Црну Гору новинарке Вијести Јелене Јовановић, којим је као крајње десничаре и религиозне екстремисте таргетирала деветоро грађанских активиста, међу којима су и двије новинарке Побједе, Тања Павићевић и Каћуша Крсмановић – скандалозан, БИРН је без извињења, уз неуспјешне покушаје да представи себе и сарадницу као жртве, објавио нову „базу“ екстремних десничарских организација и рибрендирао цијели пројекат.
Иако је у јединој изјави коју је дао неком црногорском медију поводом цијелог случаја, 17. новембра прошле године за портал Стандард, директор БИРН-а за Босну и Херцеговину, који је руководио пројектом, Денис Џидић поручио како ће БИРН „погледати о чему се ради и након тога се брзо изјаснити, а ако је дошло до неких грешака и извинити“, очигледно је да није било ни брзо, али и да та организација не види да је направила било какву грешку, јер је извињење – изостало.
На истој wеб адреси на којој је од средине децембра прошле године писало да је пројекат Балканске истраживачке репортерске мреже „Мапирање крајње десних и екстремистичких група на Балкану“ на независној ревизији, освануо је нови, под називом „Ко су екстремни десничари на Блакану“ а првобитни списак од 71 групе свео се на свега 17.
У БИРН-у тврде да разлози леже у томе што нова верзија пројекта сужава свој фокус и набраја „само екстремно десне организације“, но и признаје да истраживачима који су били задужени у 2022. години да идентификују организације које пропагирају идеологије екстремне деснице „нијесу биле дате строге смјернице о томе како идентификовати оно што је првобитно називано крајње десним и екстремистичким групама“.
Умјесто тога, БИРН је одлучио да се ослони на експертизу локалних новинара – пише на сајту иновираног пројекта, иако је у првобитном опису пројекта, објављеном средином новембра прошле године, писало да су интерактивна мапа и база података настале „употребом пажљиво скројене методологије“, чиме су суштински признали да никакве методологије, заправо, није ни било.
Овога пута, за разлику од првобитне верзије када се рачунало на „експертизу“ сарадника, методологија је објављена на сајту, а истраживачи су се, како наводе у БИРН-у, у иновираној верзији пројекта, у пракси бавили потпуно новим истраживањима.
Уредничка грешка
Рудић оцјењује да је то што се догодило са претходним извјештајем БИРН-а и чињенично неутемељеним оптужбама на рачун колегиница новинарки и активиста цивилног друштва из Црне Горе – уредничка грешка.
„То се догађа и од уредничких грешака није имун ни један медиј, укључујући и истраживачке медије. Мислим да није било довољно професионалне пажње и надгледања припреме и објављивања извјештаја који се бави веома осјетљивом и сигурносно рискантном темом радикализма и екстремизма на балканским просторима“, каже Рудић.
Међутим, према њеним ријечима, оно што је лоше у цијелом овом случају јесте недовољно ефикасна реакција уредништва БИРН-а, у смислу јавног извињења, посебно колегиницама и колегама чија су имена и професионални рад проблематизовани у извјештају у негативном контексту.
„Дакле, није умањена штета, нити сигурносни ризици за етикетиране и њихове породице. Такво поступање није у складу са кодексом новинарске етике, нити са елементарном професионалном солидарношћу. Искрено ми је жао због тога, јер ако новинари, који се свакодневно суочавају са различитим облицима сигурносних ризика, политичких притисака и пријетњи, неће бити подршка новинарима и активистима цивилног друштва, онда се морамо запитати куда то иде наша новинарска професија„, каже Рудић.
Она сматра да из овог случаја можемо научити много, а прије свега да се теме попут радикализма и екстремизма било које врсте, те објављивање података о организацијама и појединцима, морају истраживати на озбиљан начин, са чврстом и јасном методологијом, циљевима и потпуном уредничком одговорношћу и посвећеношћу.
Опрез због политичких мешетарења
„Да је ту код БИРН-а било одређених пропуста, јасно је из чињенице да је методологија промијењена и да је објављен нови извјештај у којем је 17 организација на списку, а не 71 како је то било у првом извјештају. Са друге стране, желим нагласити како новинари, који проблематизују сигурносне ризике, радикализам и екстремизам, требају имати на уму различита политичка мешетарења на нашим просторима, утицаје, чак и личне интересе, који се могу инфилтрирати у рад медија, који год да је тај медиј и колико год мислили да су отпорни на вањске утицаје“, оцјењује Рудић.
Генерална секретарка Удружења босанско-херцеговачких новинара сматра и да је превише донаторског наметања тема радикализма и екстремизма.
„Као да је то нека ‘fancy theme’ која се може ријешити кроз истраживања, медијске текстове и/или плаћене пројекте, а не дјеловањем државе, полиције, националних сигурносних агенција… У том контексту, сматрам да би медији, медијске организације, новинари и активисти требали више мислити о етици, јавном интересу и посљедицама које њихов рад може имати на грађане и њихова људска права, а не само трчати за пројектима који, евидентно, могу нанијети штету новинарској професији и људима“, закључује Рудић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.