Регион
21. 09. 2023.
Станковић: Имам страшну жељу да пoбедим депресију, али не иде тако
Људима који болују од клиничке депресије не помаже ни жеља да се она побиједи, ја имам страшну жељу да је побиједим али не иде то тако, зато овом књигом желим сензибилизирати јавност, истакнуо је у сриједу новинар Александар Станковић на представљању своје нове књиге “Депра“.
“Надам се да ћемо сензибилизирати јавност, да ће људи пружити руку онима који болују од клиничке депресије или се боре с анксиозношћу и да ће одустати од оних прича као што су ‘оди у природу’, ‘прошећи мало’, ‘попиј пиву бит ће ти боље’. То вриједи код оних који су лошег расположења, не код депресиваца“, казао је Станковић након што је објавио књигу у којој описује своју дугогодишњу борбу с депресијом, једном од најчешћих болести сувременог свијета.
Аутор књиге напомиње да је депресија поремећај кемијских процеса у мозгу који се, у највећем броју случајева, може санирати употребом таблета и разговором с психологом, психијатром или психотерапеутом.
„У фази када сам добро, могу се најнормалније смијати, но то не значи да немам проблема, то не значи да ни други људи када се смију немају проблеме, да не носе огромну тугу у себи“, казао је.
Осим подршке обитељи и пријатеља, Станковић истиче да му је у борби с депресијом највише помогла чињеница да се с истом болести боре и други људи, попут кирурга и ногометаша, који се сматрају успјешним члановима заједнице.
“Кад ти је сваки дан исти, кад не видиш смисла у било чему што радиш, када не може држати концентрацију више од једне минуте у разговору с неком особом, кад немаш тек, када се не можеш посветити својој дјеци, мени је та рука који су ми ти људи пружили значила страховито пуно“, рекао је.
Премда депресија можда има пандемијске размјере, није поштено свако незадовољство и фрустрацију којима живот обилује сврстати под депресију, упозорила је равнатељица Клинике Врапче Петрана Бречић.
С друге стране, све психичке болести носе грозну стигму јер их још увијек прате ружне етикете попут лудости, лијености, неспособности, недостатка воље и сл.
„Људи не желe бити психички болесни. Ако јесу болесни, не желе се јавити на лијечење јер ако си болестан онда си другачији. Није то на разини да те људи гледају другачије, већ и сам себе почињеш гледати другачије“, рекла је Бречић.
Међутим, равнатељица Клинике Врапче поручује да, успркос патњама које проживљавају, обољели од депресије могу прихватити своју болест, лијечити се, планирати свој живот и бити вриједни људи као и прије болести.
Глазбеник Едо Маајка такођер је напоменуо да није свака туга депресија. Депресију је дефинирао као осјећај тоталне беспомоћности и безнађа.
“Ријеч је о стигматизираној болести, мислим да ће бити табу у нашем друштву још 150 година. Код нас постоје бројни табу теме, па онда имамо 2-3 тједна када оне то више нису, да би након тога опет постале табу“, казао је.
Пјесникиња Моника Херцег сматра да је депресија једна од тема о којој морамо непрестано говорити, као и о насиљу над женама, правима жена, праву на абортус и потискивању емоција.
„Видимо што се догађа по Еуропи, кренувши од Пољске и Италије. Питање је како би тамо прошле књиге о депресији и мушкарцима који су јавне личности, а отворено говоре да су депресивни“, рекла је Херцег.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.