Насловна  |  Актуелно  |  Регион  |  Положај новинара у Црној Гори није задовољавајући, најгора ситуација са запосленима на порталима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Регион

21. 12. 2022.

Извор: Вијести

Положај новинара у Црној Гори није задовољавајући, најгора ситуација са запосленима на порталима

"Положај новинара и осталих медијских радника није задовољавајући, друге сличне професије су боље плаћене, а мање се ради", казао је предсједник Синдиката медија Радомир Крачковић.

Положај новинара и осталих медијских радника у Црној Гори није задовољавајући, а најгора ситуација је са запосленим на порталима, саопштено је на конференцији Синдиката медија (СМЦГ).

 Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић казао је на конференцији „Перспектива младих у синдикатима“ да знатан број младих у Црној Гори, који су одлучили да се баве новинарством, ради на порталима, а да многи раде као фриленсери.

 Како је додао, због тога је једна од важнијих активности СМЦГ било мапирање стања у дигиталним медијима.

 „Годишња истраживања о томе радимо од 2017. године и успјели смо да детектујемо који су то проблеми, каква је финансијска одрживост тих медија и у каквим условима раде њихови запослени од којих су већина млади“, рекао је Крачковић.

 Према ријечима Крачковића, у Синдикату су увиђели да новинарство није више толико атрактивно за младе, па их и све мање остаје у новинарству.

 „Положај новинара и осталих медијских радника није задовољавајући, друге сличне професије су боље плаћене, а мање се ради“, казао је Крачковић.

 Крачковић је казао да у Синдикату сматрају да је веома значајно радити на што већем укључивању младих новинара и медијских радника, али и студената и фриленсера.

 Како је рекао, синдикати су данас генерално организације са старијим чланством и нијесу атрактивни за младе људе.

 Крачковић је навео да и подаци Међународне федерације новинара показују да је скоро трећина чланова медијских синдиката у свијету старија од 50 година, а да су у Европској унији само 13 одсто млађих од 35 година чланови синдиката.

 „Трећина младих не жели у синдикате јер сматрају да им не могу помоћи, друга трећина је једноставно незаинтересована, а посљедња трећина страхује да им чланство у синдикату може донијети проблеме на послу“, рекао је Крачковић.

 Он је истакао да сви треба да знају да чланство у синдикатима не смије бити разлог за било какву деградацију на послу или било какве притиске послодаваца.

 Крачковић је казао да је СМЦГ прошле године донио Акциони план за младе који предвиђа низ корака у циљу њихове веће укључености и бољег представљања у синдикатима.

 „Зато ћемо данас и званично формирати секцију младих у оквиру СМЦГ, која ће окупљати младе запослене у медијима, студенте и фриленсере“, најавио је Крачковић.

 Он је казао да су у СМЦГ током досадашњег рада, а нарочито кроз Школу дигиталног синдикализма, упознали младе који су изузетни, информисани и жељни да уче о синдикализму.

 Истраживачица у СМЦГ Бојана Конатар казала је да, према званичним подацима Министарства културе и медија у Црној Гори, тренутно постоје 83 портала.

 „То не би био проблем да крајем прошле године нијесмо имали податак да у Црној Гори послује 108 медија, што значи да је више од 20 портала нестало из регистра“, навела је Конатар.

 Конатар је рекла да је јасно да је узрок томе чињеница да је дошло промјене у начину на који се ти медији евидентирају код Министарства.

 Она је казала да је од 2018. године до данас број медија са 40 порастао на 83, уз 20 који и даље постоје и нијесу угашени.

 Конатар је навела да то што се пет година не може утврдити ко чини заједницу интернетских публикација, како се финансирају ти медији, ко стоји иза њих, говори довољно о немоћи државе, надлежних органа и медијске заједнице.

 „Портали су већ дуже година медији преко којих се грађани највише информишу, а чињеница да не знамо колико их је, довољна је опомена“, рекла је Конатар.

 Како је казала, подаци показују да запослени на порталима имају најгори положај у односу на све остале запослене у медијима.

 Конатар је рекла да већина портала који се налазе у евиденцији Министарства културе и медија представљају портале који су гласило штампаног или електронског медија, што значи да су они принуђени да за једну плату и уговор раде за више различитих медија.

 Како је навела, позитивна је чињеница да је све већи број младих, који су незадовољни начином извјештавања традиционалних медија или портала, покренули своје медије.

 „Осим чињенице што користе технологије, имају своје подкасте, трибине, они имају све већи број младих људи који раде за њих и нови начин финасирања који је углавном пројектно оријентисан“, рекла је Конатар.

 Конатар је казала да је од 2018. године, када су млади рекли да желе да раде у традиционалним медијима, до данас дошло до промјене и млади желе да раде на порталима.

 Она је рекла да су урадили истраживање које је обухватило 40 испитаника, од чега су највећи број испитаника били млади између 25 и 35 година и има уговор о ђелу.

Конатар је казала да сваки други испитаник ради у струци, а да је 55 одсто учлањено у синдикатима.

 „Као водећи разлог за укључивање у рад Синдикат млади наводе борбу за већа права новинара, учествовање у питањима која се тичу њиховог положаја“, рекла је Конатар.

 Она је казала да млади као главне разлоге зашто се нијесу укључили у синдикат наводе неинформисаност, незапослености, непостојање потребе за синдикалним ангажовањем.

 Како је рекла, истраживање је показало да готово сваки други испитаник сматра да млади нијесу довољно упознати са радом синдиката.

 „Испитаници сматрају да синдикати штите њихова права и да то раде у великој мјери“, казала је Конатар и додала да 61 одсто испитаника сматра да је рад СМЦГ прилагођен својим младим члановима.

 Конатар је казала да млади сматрају да синдикати треба да им обезбиједе заштиту радних права, едукацију и веће зараде.

 Испитаници, према ријечима Конатар, сматрају да је кључна улога синдиката у едукацији и информисању младих.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси