Регион
19. 10. 2022.
Новинарство, непривлачно занимање за младе у Сјеверној Македонији
Све мање младих у Сјеверној Македонији уписује студиј новинарства.
Ниске плате и неповољни услови рада, убрзани развој друштвених мрежа који утиче на положај традиционалних медија и њихов економски опстанак, као и економска неједнакост међу новинарима дио је одговора на питање зашто је све мање младих у Сјеверној Македонији који желе да се баве новинарством. Такођер, томе доприноси и чињеница да се у тој држави новинарством професионално може бавити свако, без обзира на то да ли неко има факултетску диплому или не.
У школској 2015/2016. години је на одсјецима за журналистику на Правном факултету Јустинијан и Универзитета Св. Ћирило и Методије (УКИМ) у Скопљу, на Универзитету Гоце Делчев (УГД) у Штипу и Државном универзитету у Тетову (ДУТ) уписано укупно 59 студената. У школској 2021/2022. години овај број је био мањи, 36 студената, што је 23 студента мање за седам година. На Универзитету УКИМ ове године је уписано 17 студената, УГД има четири, а три студента похађају предавања новинарства на Универзитету ДУТ. Универзитет Мајка Тереза у Скопљу ове године је уписао 12 студената, а прошле године није било интересовања за овај смјер на том Универзитету.
Јасна Бацховска-Недикј, професорица на Правном факултету УКИМ-а, сматра да медији запошљавају новинаре који прате „исту политичку линију“ као и њихова уређивачка политика и каже да су политички притисци у медијима у тој држави интензивни до те мјере да би могли у потпуности уништити интегритет новинара.
„Знајући то, млади новинари ни не покушавају да нађу посао у таквим медијима и на крају се одлучују да нађу други посао, или да своје образовање надограде неким стипендијским програмима у иностранству. Колико видим, ситуација се континуирано развијала на овај начин. Лично не предвиђам другачију политику у блиској будућности, јер као што знате, то су сложени структурни проблеми, гдје вам је заиста потребна револуционарна политичка воља за промјене, а не корупција или непотизам, ирационална политизација, пристрасност“, каже Бацховска.
Формално образовање за новинаре
Студентица треће године УКИМ-а Тамара Марковска каже да у бројним медијима у којима раде новинари немају потребно образовање, имају средњу школу или су завршили краћи вишемјесечни курс. Према њеним ријечима, то им не даје довољну основу да буду новинари и сматра да с порастом онлине медија и веб-портала готово свако постаје новинар. То доводи до напуштања основне функције и значења појма „новинар“.
Њен колега Даниел Схикоски, након завршених додипломских студија на друга два факултета, одлучио је да упише новинарство јер по њему не може свако бити новинар, а ово занимање у Сјеверној Македонији, како говори, свело се на хоби.
„Сматрам да се интернет портали не могу сакрити под окриљем слободе изражавања јер постоје законске могућности како се сва ова питања могу регулисати, а да се не задире у слободу изражавања“, каже Схикоски.
Њихове колеге Јована Трајковска и Иван Стојановски, студенти прве године УКИМ-а у Скопљу, дијеле исте ставове. „Требало би да постоји адекватна медијска писменост, обука и специјалистичко образовање“, рекла је Трајковска.
Стојановски сматра да су Сјеверној Македонији потребни велики, стварни и правовремени кораци како би имала професионалне медије и новинаре.
„Временом ће мултимедији на интернету постати дио нашег свакодневног живота. Али, да би се то десило, морамо имати законе који ће регулисати те медије. Штета коју нанесу нерегулисани медији на интернету ће имати значајне посљедице на праве медије и повјерење у њих које је скоро изгубљено“, каже Стојановски.
Ниске плате у медијима
Шездесет два посто младих новинара има исподпросјечну плату. Просјечна мјесечна исплаћена нето плата на нивоу државе, према подацима Државног завода за статистику у септембру 2021. године износила је 28.869 македонских динара (МКД), што износи око 460 еура. Али, плата већине младих новинара, према Независном синдикату медија (ССНМ), не достиже овај износ. Од анкетираних младих новинара, шест посто је одговорило да су плаћени мање од 25.000 МКД (око 400 еура), а чак 27 посто је било плаћено између 15.000 и 20.000 МКД (између 240 и 320 еура). Преосталих 12,9 посто одговорило је да им је плата између 25.000 и 30.000 МКД (између 400 и 480 еура), а 24,6 посто рекло је да има плату већу од 30.000 МКД (480 еура).
„Чињенице су сљедеће: Независни синдикат медија је провео анкету с репрезентативним узорком у оквиру истраживања и ове године дошао до закључка да су налази забрињавајући. Двије трећине запослених у медијима имају исподпросјечне плате. Имајући у виду да су медији тржишно оријентисани и да представљају самосталне правне субјекте, услове поставља тржиште. Међутим, постоји законски минимум и могућност да се минимум повећа кроз колективне уговоре“, говори Павле Беловски, предсједник ССНМ-а.
Разлог зашто млади не желе да студирају новинарство према младој новинарки Теодори Новеској с државног радија Канал 77 је управо ниска плата.
„Већина младих новинара који су сада запослени почињу на минималној плати или близу ње, радећи викендом, празницима и прековремено јер, како се каже, ‘у новинарству нема радног времена’. Додатно, стрес који носи ова професија, изложеност различитим нападима и притисцима, цензура и аутоцензура су кључни фактори“, сматра новинарка Новеска.
Политички притисци и пад повјерења
Сјеверна Македонија се налази на 57. мјесту (Свјетског индекса медијских слобода) Репортера без граница. Земља је забиљежила скок од 33 мјеста у односу на прошлу годину на тој листи. Сјеверна Македонија је 2022. године била на 57. мјесту од 180 земаља, док је 2021. године била 90. на листи.
„Иако новинари не раде у непријатељском окружењу, дезинформације које се шире и недостатак професионализма доприносе паду повјерења јавности у медије и отварају пут нападима и пријетњама усмјереним против медија“, наводи се у извјештају.
Додаје се да, иако је телевизија доминантни извор информација, онлине медији играју важну улогу.
„Ипак, мора се направити разлика између професионалних онлине редакција које запошљавају професионалне новинаре и објављују оригиналне садржаје и појединачних портала који плагирају и копирају такав садржај“, наводи организација Репортери без граница.
Што се тиче политичког контекста, примјећује се да је транспарентност институција прилично лоша и да због јаке политичке поларизације медија они могу бити подвргнути притисцима власти, политичара и привредника. Највеће странке су створиле паралелне медијске системе на које имају политички и економски утицај. Све ово директно утиче на ниво информисаности становништва, одређује ниво медијске писмености и има свеукупни утицај на друштвена и политичка дешавања у македонском друштву. Такођер, утиче и на то да све мањи број студената уписује новинарство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.