Регион
01. 09. 2022.
25 година „Вијести“: Битка за истину
"Никада свијет није имао већу продукцију информација, а никад није био у већој конфузији и невјерици. Апсурдно, али тако је. Зато је данас одговорност новинара и озбиљних медија, међу којима су од оснивања сврстане и Вијести, већа него икад, јер је на нашој професији можда и највећа одговорност и улога у одбрани истине и чињеница. У доказивању да свето правило професије - чињенице су неприкосновене, коментар слободан - још важи. И има смисла”
Колумну Жељка Ивановића са портала Вијести преносимо у целости:
За протеклих 25 година Вијести промијењена су три државна оквира, свједочили смо бројне ратове, у региону и широм планете, слушали смо и подржавали готово свакодневне апеле за спас планете од климатских промјена, наши новинари и уредници су преживјели бројне физичке нападе, оснивачи на стотине пропагандних радова на свој и на рачун ближњих, током посљедњих двије и по деценије у Црној Гори је настало и угасило се више политичких партија, она највећа и најјача још је уцијело и жива, али смо доживјели и њен пад иако је све урадила да она нама види крај… Али ништа од поменутог није равно значају онога што се десило професији – долазак ере интернета и прелазак принта на дигитал. Односно трансформација традиционалног друштва и вриједности у виртуелни свијет и стандарде. Умјесто читалаца или гледалаца стигли су као са неке друге планете пратиоци и ботови, а истина, та скупа или најскупља ријеч не само наше професије већ и људског рода – добила је ново значење.
Живимо у времену које филозофи и социолози већ дефинишу као доба постистине! Скоро двије и по хиљаде година након што је Сократ написао своју Одбрану, а Софокле Антигону, истина није оно што показују и потврђују чињенице и аргументи већ оно што прогласи неки политички лидер, вјерски вођа, славни фудбалер или целебритy звијезда.
Марк Твен, велики амерички писац је прије скоро 150 година записао чувену мисао: ”Док лаж двапут обиђе свијет, истина тек навлачи ципеле”.
Ова мала бравура сликовито описује како се чак и тада, у 19. вијеку, било тешко изборити за истину! Односно како је истина увијек била аутсајдер у трци са неистином као што је демократија често немоћна у рату са диктатуром. А слободни медији у рату са пропагандом.
Ако је тако било у вријеме прве индустријске револуције, када су тек почеле да се оснивају прве новине, када још није било радио таласа а камоли телевизије, када су људи стајали потписом испод својих ријечи – шта да кажемо данас. Када се у вријеме интернета и друштвених мрежа, сваки власник ФБ или Твитер налога проглашава за медиј, и када на незаштићену истину јуришају дивизије никнејмова и ботова са једним циљем – да побиједе! И да лаж, трач, спин, полуистина, прегазе чињеницу, убију истину, не бирајући средства. И не марећи за бруталност својих метода.
Никада свијет није имао већу продукцију информација, а никад није био у већој конфузији и невјерици. Апсурдно, али тако је.
Зато је данас одговорност новинара и озбиљних медија, међу којима су од оснивања сврстане и Вијести, већа него икад, јер је на нашој професији можда и највећа одговорност и улога у одбрани истине и чињеница. У доказивању да свето правило професије чињенице су неприкосновене, коментар слободан – још важи. И има смисла.
Корона вирус убија људе јер је опака епидемиолошка болест, а вакцина најефикаснији лијек за сваку заразу још од времена бриљантног ума Луја Пастера – шта год тврдиле и шириле друштвене мреже и њихови јунаци, под својим или измишљеним именом.
Зато бих и након 25 година Вијести и након скоро 35 година мисије независног и одговорног новинарства коју су у Црној Гори ширили пионири новинарске бранше, позвао све наше колегинице и колеге, и у Вијестима и у свим озбиљним медијима по Црној Гори, региону, Европи, свијету, у заједнички фронт за одбрану професије. А то значи за одбрану истине. И чињеница. Јер као што је вакцина најбољи лијек против вируса, тако је и истина једина брана од епидемије лажи и дезинформација.
На крају, да парафразирам знаменитог америчког предсједника Томаса Џеферсона – ако бих морао да бирам између земље без слободних медија и истине, али са просјечном платом од 6.000 еура и земље са просјеком од 600 еура али са слободном штампом и одговорним медијима – онда бих изабрао ово друго.
Срећан 25. рођендан. И онима који пишу и уређују у Вијестима и онима који им вјерују.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.